Kra­jem ma­ja je do me­ne sti­gla vest da se na Ni­ša­vi u pi­rot­skom kra­ju po­vre­me­no hva­ta­ju iz­u­zet­no krup­ne pa­strm­ke, te­ške i pre­ko 1,5 kg. Ka­ko mi je to zvu­ča­lo sko­ro ne­ve­ro­vat­no, za­mo­lio sam kom­ši­ju, ko­ji je ro­dom iz tog kra­ja, da se ras­pi­ta ka­ko stva­ri tre­nut­no sto­je, da ne bih uza­lud kre­tao na put.

Ogrom­ni po­rast Du­na­va, ko­ji je u do­brom de­lu za­pad­ne i sred­nje Evro­pe iza­zvao ele­men­tar­nu ne­po­go­du, u vre­me pi­sa­nja ovog tek­sta sti­gao i do na­še ze­mlje i go­to­vo u pot­pu­no­sti one­mo­gu­ćio ri­bo­lov na de­lu od Bez­da­na do Sme­de­re­va.

Ka­da su se pre sko­ro de­se­tak go­di­na po­ja­vi­le hvataljke za ribu na­či­nje­ne od me­tal­ne ce­vi sa opru­gom u unu­tra­šnjo­sti i če­lič­nih čeljusti na kra­ju, ve­ći­ne lo­va­ca na gra­blji­vi­ce do­če­kala ih je sa odu­še­vlje­njem od.

Smuđ va­ži za opre­znu ri­bu, ko­ja sva­ko neo­bič­no (ne­pri­rod­no) de­ša­va­nja na oba­li mo­men­tal­no re­gi­stru­je, čak i sa ve­li­ke uda­lje­no­sti. Na­kon to­ga, če­sto se mo­že ču­ti, na­pu­šta me­sto na ko­me se ne ose­ća si­gur­no ili pre­sta­ne da se hra­ni na du­že vre­me, pa su šan­se za ulov na tom me­stu mi­ni­mal­ne.

Ocena korisnika:  5 / 5

Ka­ko je štu­ka to­kom pr­vih ne­ko­li­ko ne­de­lja na­kon pre­stan­ka za­bra­ne uglav­nom lo­še ra­di­la na ve­ći­ni na­ma in­te­re­sant­nih te­re­na, moj drug Zo­ran Sto­ja­ko­vić iz Va­lje­va i ja smo u vi­še na­vra­ta me­nja­li pla­no­ve o od­la­sku na Dri­nu, tj. na sta­ja­ći­ce u nje­nom pri­o­ba­lju, na ko­ji­ma po pra­vi­lu otvar­fa­mo se­zo­nu. Ka­ko na tom te­re­nu lo­vi­mo već ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, do­bro ga po­zna­je­mo, bez ob­zi­ra na to što se tok re­ke i kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na ne­pre­sta­no me­nja­ju, naj­ve­ćim de­lom zbog pre­ko­mer­ne eks­plo­a­ta­ci­je šljun­ka.

Pr­vi me­mo­ri­jal­ni fi­der Kup u čast Si­ni­ša Či­ča Mi­len­ko­vi­ća Či­če, du­go­go­di­šnjeg ured­ni­ka u li­stu Ri­bo­lov i jed­nog od pi­o­ni­ra ša­ran­skog ri­bo­lo­va kod nas, ko­ji je po­sle te­ške bo­le­sti pre­mi­nuo pre go­di­nu da­na, odr­žan je 26. ma­ja, na tak­mi­čar­skoj sta­zi pr­vog Beč­men­skog rib­nja­ka. Ki­ša pra­će­na ja­kim ve­trom ni­je sme­ta­la tri­de­se­to­ri­ci Si­ni­ši­nih pri­ja­te­lja, sa­rad­ni­ka i po­što­va­la­ca iz Be­o­gra­da, Pan­če­va, Ni­ša, Kra­lje­va i Po­ža­rev­ca da mu oda­ju po­čast ovim oku­plja­njem.

Ne­do­sta­tak vre­me­na je je­dan od glav­nih ogra­ni­ča­va­ju­ćih fak­to­ra u ri­bo­lo­vu, ma ko­ju teh­ni­ku da upra­žnja­va­mo i ko­ju god ri­bu da pe­ca­mo. Taj pro­blem je, me­đu­tim, na­ro­či­to iz­ra­žen ka­da lo­vi­mo smu­đa na va­ra­li­cu, bu­du­ći da je on u to­pli­jem de­lu se­zo­ne ret­ko ka­da iz­ra­zi­to ak­ti­van pre­ko ce­log da­na, pa se mo­ra­mo po­tru­di­ti da onih ne­ko­li­ko sa­ti ko­ji su nam na ras­po­la­ga­nju što bo­lje is­ko­ri­sti­mo.

Ja­pan­ski gi­gant Da­i­wa je du­go va­žio za pro­iz­vo­đa­ča u či­jem asor­ti­ma­nu pre­o­vla­đu­ju ar­ti­kli vi­so­kog i vr­hun­skog kva­li­te­ta. Ali, tren­do­vi i si­tu­a­ci­ja na glo­bal­nom tr­ži­štu se oči­gled­no me­nja­ju, ko­rak sa kon­ku­ren­ci­jom mo­ra da se dr­ži, jer ni­ko ne že­li dru­gi­ma da pre­pu­sti svoj deo »tr­ži­šnog ko­la­ča«, pa je i Da­i­wa od pre ne­ko­li­ko go­di­na svo­ju po­nu­du obo­ga­ti­la či­ta­vom pa­le­tom no­vih pro­iz­vo­da u ce­nov­nim ka­te­go­ri­ja­ma u ko­je do ta­da sko­ro da i ni­je »za­la­zi­la«.

Ar­hi­pe­lag Tor­ham se na­la­zi na sa­mom ju­gu Šved­ske, ne­da­le­ko od gra­da Karlskro­na. Kao i mno­ge dru­ge, i nje­ga ka­rak­te­ri­še raz­u­đe­na oba­la, sa mno­štvom rto­va, za­li­va i la­gu­na, te sa ne­ko­li­ko hi­lja­da ostr­va i po­lu­o­str­va. Bo­ća­ta vo­da (sa ni­skim sa­li­ni­te­tom) od­go­va­ra mno­gim ri­bljim vr­sta­ma, ka­ko mor­skim, ta­ko i slat­ko­vod­nim, pa se na pod­ruč­ju Tor­ha­ma mo­gu lo­vi­ti lo­sos, ha­rin­ga, ba­ka­lar, ha­li­but, igli­ca, ali i štu­ka, prot­fiš i mno­ge dru­ge ri­be, ko­je ima­ju od­lič­ne uslo­ve za is­hra­nu i mrest i ima ih u iz­o­bi­lju.

U da­ni­ma ko­ji su pred na­ma, mu­ši­ca či­ju ću vam iz­ra­du ovo­ga pu­ta pred­sta­vi­ti kroz fo­to-strip mo­že vam do­ne­ti mno­go le­pih tre­nu­ta­ka na vo­di, a uz ma­lo sre­će i po­ne­ki tro­fej­ni ulov. Za­mi­slio sam je kao imi­ta­ci­ju zre­le pu­pe tri­hop­te­ra, ma­da mi­slim da mo­že da opo­na­ša i mno­ge dru­ge vo­de­ne in­sek­te.