De­ve­ri­ku mo­že­mo uspje­šno hva­ta­ti ra­znim teh­ni­ka­ma, ali zbog nje­nih ži­vot­nih na­vi­ka i na­či­na na ko­ji uzi­ma hra­nu ri­bo­lov fi­der šta­po­vi­ma i hra­ni­li­ca­ma kao da je iz­mi­šljen baš za nju. De­ve­ri­ka, po­go­to­vo krup­na, ma­mac uglav­nom uzi­ma sa dna, a pri tom je iz­u­zet­no va­žno da je on ne­po­kre­tan.

U da­ni­ma oko pr­vog ma­ja, vo­do­staj Dri­ne je bio ogro­man, a pro­tok kroz ka­pi­je hi­dro­e­lek­tra­ne Ba­ji­na Ba­šta iz­no­sio je pre­ko 1.000 ku­bi­ka u se­kun­di, ta­ko da od mog pla­na da pra­zni­ke pro­ve­dem lo­ve­ći pa­strm­ku niz­vod­no od Pe­ruć­ca ni­je bi­lo ni­šta.

Tog maj­skog po­po­dne­va sam sa sva­ko­dnev­nim oba­ve­za­ma za­vr­šio ne­što ra­ni­je ne­go ina­če, pa sam se upu­tio ka mom omi­lje­nom ka­na­lu Ga­lo­vi­ca. Pri pr­vom po­gle­du na vo­du pro­že­lo me je do­bro po­zna­to uz­bu­đe­nje, ko­je sva­ki istin­ski lju­bi­telj pri­ro­de i sport­ski ri­bo­lo­vac uvek ose­ti pri su­sre­tu sa vo­dom pu­nom iza­zo­va i iz­ne­na­đe­nja.

Ta­miš je kra­jem apri­la u do­njem to­ku bio iz­u­zet­no vi­sok i van ko­ri­ta, ta­ko da je ri­ba bi­la ra­štr­ka­na na ogrom­nom pro­stran­stvu. Kop­ne­nim pu­tem go­to­vo nig­de ni­je bi­lo mo­gu­će pri­ći po­zi­ci­ja­ma sa ko­jih bi se mo­glo pe­ca­ti, ali ni ri­bo­lov­ci ko­ji ima­ju čam­ce tih da­na uglav­nom ni­su ima­li či­me da se hva­le, ma­da je spo­ra­dič­nih ulo­va bi­lo.

Već du­go imam obi­čaj da po­sled­nji dan apri­la is­ko­ri­stim za sim­bo­lič­no za­tva­ra­nje pro­leć­ne se­zo­ne va­ra­li­ča­re­nja štu­ke, bu­du­ći da od pr­vog ma­ja po­či­njem da in­ten­hziv­no pe­cam smu­đa. 

Lov po­toč­ne pa­strm­ke u sta­ja­ćoj vo­di (tj. u ve­štač­kim i pri­rod­nim je­ze­ri­ma) zah­te­va dru­ga­či­ji pri­stup od onog na te­ku­ći­ca­ma. Osim lep­ti­ra i ka­ši­ka raz­li­či­tih te­ži­na, me­đu efi­ka­sne mam­ce na plit­kim i sred­nje du­bo­kim sta­ja­ćim vo­da­ma spa­da­ju i tzv. tvič vo­ble­ri.

Twist Bu­ster, Air Bail, ABS, Di­gi­ge­ar, Gyro Spin, Real Fo­ur... Svi ti ter­mi­ni do­bro su po­zna­ti ri­bo­lov­ci­ma ko­ji pa­si­o­ni­ra­no pra­te tren­do­ve u pro­iz­vod­nji pri­bo­ra za pe­ca­nje, bu­du­ći da su to na­zi­vi teh­nič­kih re­še­nja, tj. kon­ce­pa­ta ko­je ču­ve­na ja­pan­ska fir­ma Da­i­wa, je­dan od li­de­ra na po­lju ino­va­ci­ja u iz­ra­di če­kr­ka već du­go pri­me­nju­je na svo­jim ma­ši­ni­ca­ma.

Ka­me­njar­ke spa­da­ju me­đu naj­sta­ri­je ži­ve or­ga­ni­zme na ze­mlji, či­ji fo­sil­ni osta­ci da­ti­ra­ju još iz do­ba per­ma (pre 230-280 mi­li­o­na go­di­na). Ka­ko ima­ju ve­li­ku po­tre­bu za ki­se­o­ni­kom, u lar­ve­nom sta­di­ju­mu na­sta­nju­ju is­klju­či­vo br­ze i hlad­ne pla­nin­ske re­ke i po­to­ke, či­ja se vo­da ne za­gre­va pre­ko 25° C.

Sa svo­jim pri­ja­te­ljem Og­nje­nom Kr­ne­ti­ćem iz Va­lje­va sam se u ne­de­lju 27. apri­la upu­stio u je­dan ma­li pla­ni­nar­sko-ri­bo­lo­vač­ki po­du­hvat. Re­ši­li smo, na­i­me, da obi­đe­mo Ta­or­sku re­ku, pre­le­pu sal­mo­nid­nu te­ku­ći­cu, ko­ja iz­vi­re ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od se­la gor­nji i Do­nji Ta­or, na za­pad­nim ob­ron­ci­ma pla­ni­ne Po­vlen.

Ocena korisnika:  5 / 5

Ča­čan­ski ri­bo­lo­vac Ivan Đon­drić po­vre­me­no pe­ca na Bi­leć­kom je­ze­ru, ve­li­koj ve­štač­koj aku­mu­la­ci­ji u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, po­zna­toj po krup­nim ša­ra­ni­ma, amu­ri­ma i so­mo­vi­ma.