Du­ga zi­ma i ne­sta­bil­no vre­me od­ra­zi­li su se na ak­tiv­nost ve­ći­ne ri­bo­lov­no atrak­tiv­nih vr­sta u Sav­skom je­ze­ru (Adi Ci­gan­li­ji), pa i ban­da­ra, ko­ji je pro­ra­dio ka­sni­je ne­go što je uobi­ča­je­no. Uz to je ovaj bor­be­ni ma­li pre­da­tor ig­no­ri­sao ne­ke od va­ra­li­ca na ko­je je pret­hod­nih go­di­na u ovo do­ba ve­o­ma uspe­šno lo­vljen, ali su pra­vi po­sve­će­ni­ci us­pe­li da upr­kos sve­mu na­đu for­mu­lu uspe­ha

Već ne­ko­li­ko go­di­na Vla­sin­sko je­ze­ro va­ži za jed­nu od štu­kom naj­bo­ga­ti­jih aku­mu­la­ci­ja u Sr­bi­ji, na ko­joj se ribe te vrste sve če­šće hva­ta­ju za­hva­lju­ju­ći do­brim pri­rod­nim uslo­vi­ma ali i sa­ve­snim ri­bo­lov­ci­ma, ko­ji po­štu­ju za nju pro­pi­sa­ni re­žim »uhva­ti i pu­sti«. Uspe­šno se ta gra­blji­vi­ca lo­vi­la i sre­di­nom ma­ja, ali su se još jed­nom po­tvr­di­le re­či vr­snih po­zna­va­la­ca ove vo­de da na njoj ne­ma ni dva ista da­na, a ka­mo­li dva ista me­se­ca ili go­di­ne

Ciljani lov šarana na našim velikim rekama za većinu šarandžija još uvek podrazumeva dugotrajno hranjenje mesta u velikom kršu ili kraj njega kuvanim kukuruzom i pecanje na tradicionalne mamce. I premda nema spora da takav pristup daje rezultate, ima i onih koji do trofejnih ulova dolaze na drugačiji način

Deo Bo­su­ta bli­zu ušća u Sa­vu du­go je va­žio za pra­vi ba­bu­škar­ski raj, da bi po­sled­njih go­di­na ma­lo-po­ma­lo bio za­bo­ra­vljen. Ovog pro­le­ća je po­no­vo oži­veo i po­čeo da po­vre­me­no da­je i iz­u­zet­ne ulo­ve, pre sve­ga oni­ma ko­ji oda­be­ru pra­vi pri­stup, pri­ma­mu i ma­mac

Flu­o­ro­kar­bon ima vi­še oso­bi­na ko­je ga či­ne od­lič­nim za pra­vlje­nje pred­ve­za u ra­znim vi­do­vi­ma re­kre­a­tiv­nog i sport­skog ri­bo­lo­va, i to pod­jed­na­ko u lo­vu mir­nih i gra­blji­vih vr­sta. Ali, tre­ba bi­ti po­šten pa re­ći da ne­ke oso­bi­ne tog ma­te­ri­ja­la ko­je pe­ca­ro­ši sma­tra­ju vr­lo bit­nim u prak­si ni­su uvek pre­sud­ne za uspeh, a ka­ko je on ve­o­ma skup tre­ba zna­ti ko­je su mu re­al­ne pred­no­sti nad osta­lim ma­te­ri­ja­li­ma i ko­ri­sti­ti ga on­da ka­da to za­i­sta ima smi­sla