Ribolov arhiva

Lov gra­blji­vi­ca naj­ma­njim ve­štač­kim mam­ci­ma, na naj­fi­ni­ji pri­bor (štap te­ži­ne ba­ca­nja do pet­na­e­stak gra­ma, ma­lu ma­ši­ni­cu i naj­lon preč­ni­ka do 0,16 mm ili ple­te­ni­cu de­blji­ne do 0,10 mm) ima sve vi­še pri­sta­li­ca ši­rom sve­ta, pa i kod nas. Naš sa­rad­nik lo­vio je to­kom 2015. na taj na­čin uspe­šno vi­še vr­sta ri­ba, na te­ku­ćim i sta­ja­ćim vo­da­ma ši­rom Sr­bi­je

Ve­li­ke i sna­žne ri­be, kao što je si­bir­ska mla­di­ca, ni­je la­ko lo­vi­ti ni va­ra­li­ča­re­njem, a nekmoli kla­sič­nim mu­ši­ča­re­njem, pre­fi­nje­nom teh­ni­kom, osmi­šlje­nom ta­ko da po­ten­ci­jal­na lo­vi­na ima ve­li­ke šan­se da se do­ko­pa slo­bo­de čak i ka­da je ne­u­po­re­di­vo ma­nja i sla­bi­ja ne­go što je taj­men. Za­do­volj­stvo je još ve­će ka­da ri­bo­lo­vac uhva­ti dva ka­pi­tal­ca ka­kva ni­ko na sve­tu ni­je na taj na­čin upe­cao!

Spu­šta­ju­ći se niz re­ku i dr­že­ći si­stem sa va­ra­li­com ili ke­de­rom bli­zu dna, te ga po­vre­me­no odi­žu­ći i spu­šta­ju­ći, sva­ko mo­že da tu i ta­mo uhva­ti po­ne­kog smu­đa. Ali, da bi ulo­vi bi­li re­dov­ni, mo­ra­mo zna­ti šta ra­di­mo, gde i ka­ko.

Su­prot­no ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­nom uve­re­nju, pe­ca­nje na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma ni­je uvek la­ko i jed­no­stav­no. Čak i ka­da je vo­da pre­pu­na ri­be, če­sto je po­treb­no do­bro se po­tru­di­ti da bi­smo je pri­ma­mi­li i na­ve­li da se hra­ni onim što smo oka­či­li na udi­cu.

Ada Ci­gan­li­ja ni­je ni­ma­lo la­ka vo­da za pe­ca­nje iz ni­za raz­lo­ga. Ali baš u to­me lju­bi­te­lji naj­po­zna­ti­jeg i naj­po­se­će­ni­jeg be­o­grad­skog je­ze­ra na­la­ze do­dat­ni mo­tiv za pe­ca­nje i je­dva če­ka­ju je­sen ka­ko bi se oku­ša­li u zah­tev­nom ali za­bav­nom nad­mu­dri­va­nju sa krup­nim de­ve­ri­ka­ma i le­pim ban­da­ri­ma.