Na jed­nom od naj­po­pu­lar­ni­jih te­re­na u ju­žnom Ba­na­tu raz­ne gra­blji­vi­ce lo­ve se na ma­le si­li­kon­ce na sit­nim udi­ca­ma sa sra­zmer­no ma­lim ote­ža­njem, ne­ret­ko na ve­li­koj du­bi­ni i da­lji­ni od oba­le, što ni­je uvek jed­no­stav­no ali je­ste iza­zov­no i za­bav­no, a uz pra­vi­lan pri­stup mo­že bi­ti i ve­o­ma pro­duk­tiv­no

Sva­ke go­di­ne u naj­hlad­ni­jem pe­ri­o­du, ka­da se ve­ći­na vr­sta gru­pi­še, vi­še­stru­ko se po­ve­ća pri­ti­sak ri­bo­lo­va­ca na sve zi­mov­ni­ke, a iz onih ve­ćih me­se­ci­ma se bu­kval­no sva­ko­dnev­no od­no­se sto­ti­ne ki­lo­gra­ma ri­be, da bi već od pro­le­ća po­če­le ža­lo­poj­ke ka­ko ce­ne do­zvo­la ra­stu, a vo­de su sve pra­zni­je i na nji­ma je sve te­že upe­ca­ti pri­stoj­nu ri­bu

U na­šoj naj­ve­ćoj pla­nin­skoj re­ci ri­ba ima mno­go pro­sto­ra za ži­vot i obi­lje raz­ne pri­rod­ne hra­ne, pa ni­je ni­ma­lo čud­no što ve­li­ke di­men­zi­je do­sti­žu i sko­ba­lji i plo­ti­ce i kle­no­vi, a po­go­to­vo mre­ne, ko­je u Dri­ni mo­gu te­ži­ti i pre­ko 7 kg, i ka­kve spe­ci­ja­li­sti za tu vrstu hva­ta­ju na raz­ne me­sne mam­ce

Že­lja da se oku­ša u te­žim va­ri­jan­ta­ma mo­der­nog ri­bo­lo­va s hra­ni­li­com do­ne­la je sve­stra­nom pe­ca­ro­šu uz­bu­đe­nja i ulo­ve ka­kvi­ma se ni­je na­dao. Na re­ci na ko­joj ve­ći­na fi­de­ra­ša pe­ca sko­ba­lja, šlji­va­ra i mre­nu on je to­kom je­se­ni hva­tao jed­nog ve­li­kog ša­ra­na za dru­gim 

Ve­li­ki broj va­ra­li­ča­ra vo­li da lo­vi smu­đa, ali je ma­lo onih ko­ji su u toj di­sci­pli­ni ve­o­ma uspe­šni. Je­dan od ključ­nih raz­lo­ga za to uoč­ljiv je iz tek­sta ko­ji sle­di – ne­ma mno­go ko­le­ga ko­je su sprem­ne da po hlad­nom, ki­šo­vi­tom i ve­tro­vi­tom vre­me­nu pred­ve­če re­dov­no iz­la­ze na vo­du i po ne­ko­li­ko sa­ti upor­no pre­tra­žu­ju te­ren i ka­da se po ne­ko­li­ko da­na zare­dom ni­šta zna­čaj­ni­je ne de­ša­va

Nad­zor­ne ka­me­re sve če­šće se, osim u ur­ba­nim sre­di­na­ma, po­sta­vlja­ju i u pri­ro­di, iz ra­znih raz­lo­ga, či­me se zna­tno po­ve­ća­va­ju šan­se da oni ko­ji ba­ca­ju ra­zni ot­pad na me­sta ko­ja za to ni­su pred­vi­đe­na bu­du sni­mlje­ni i ka­sni­je na osno­vu to­ga pro­ce­su­i­ra­ni. Da li će to do­pri­ne­ti da na­še ri­bo­lov­ne vo­de i nji­ho­vo pri­o­ba­lje pre­sta­nu da li­če na de­po­ni­je?