Dvo­ji­ca pa­si­o­ni­ra­nih lo­va­ca na du­nav­ske ša­ra­ne do­se­ti­la su se ka­ko da če­ka­jući ša­ra­na po­ve­ća­ju i iz­gle­de da im uda­ri smuđ. Oni istu mon­ta­žu, sa­mo sa raz­li­či­tom udi­com i mam­cem, ko­ri­ste za lov obe­ju vr­sta, pri če­mu iz­gle­de za uspeh po­ve­ća­va­ju pri­ma­mom pri­vla­če­ći i naj­po­pu­lar­ni­jeg ci­pri­ni­da i sit­nu ri­bu za ko­jom do­la­zi oštro­o­ki gra­blji­vac

Po­lo­vi­nom zi­me, ka­da su tem­pe­ra­tu­re vo­de oko mi­ni­mal­nih vred­no­sti, i smuđ se, iako je ak­ti­van pre­ko ce­le go­di­ne, ma­nje kre­će i sla­bi­je hra­ni ne­go u to­pli­jem de­lu se­zo­ne. Ipak, i sa­da ga je mo­gu­će uspe­šno pe­ca­ti, ako uslo­vi­ma pri­la­go­di­mo svoj pri­stup, pre sve­ga vo­de­ći ra­ču­na o pri­bo­ru, iz­bo­ru mam­ca i pre­zen­ta­ci­ji

Za ne­ko­li­ko po­sled­njih de­ce­ni­ja, va­ra­li­ce od me­ke gu­me pre­šle su put od no­vi­ne pre­ma ko­joj je ve­ći­na bi­la skep­tič­na, do naj­vi­še ko­ri­šće­nog ve­štač­kog mam­ca. To za po­sle­di­cu ima stal­ni rad na nji­ho­vom usa­vr­ša­va­nju, kom se zasad ne na­zi­re kraj. Ili mo­žda ipak...

Si­li­kon­ske gla­vi­nja­re bez sum­nje su jed­na od naj­pro­da­va­ni­jih i naj­e­fi­ka­sni­jih vr­sta va­ra­li­ca na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, a po­go­to­vo u Sr­bi­ji. Na njih se lo­ve sve slat­ko­vod­ne gra­blji­vi­ce, od ban­da­ra, pre­ko kle­na, bu­co­va, smu­đa i štu­ke, do mla­di­ce i so­ma. Ne­ko­li­ci­na vr­snih va­ra­li­ča­ra ot­kri­va vam svo­je for­mu­le uspe­ha u pe­ca­nju na taj ve­štač­ki ma­mac.

Dok ma­sov­na pro­duk­ci­ja i tr­ka za pro­fi­tom vo­de ka bri­sa­nju ve­ći­ne raz­li­ka iz­me­đu pro­iz­vo­da ra­znih rob­nih mar­ki, sve vi­še ra­ste vred­nost ra­da lju­di spo­sob­nih da kon­fek­cij­ski pro­iz­vod pre­tvo­re u uni­ka­tan, pa i da mu po­ve­ća­ju upo­tre­blji­vost ili ga na dru­gi na­čin uči­ne bo­ljim. Sa­znaj­te ka­kvu tran­sfor­ma­ci­ju mo­že da do­ži­vi je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih i naj­bo­ljih va­ra­li­čar­skih šta­po­va svih vre­me­na ka­da do­spe u ru­ke ve­štog i ma­što­vi­tog maj­sto­ra.

Pra­vi­lan iz­bor plov­ka je­dan je od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha u pe­ca­nju i na sta­ja­ćim i na te­ku­ćim vo­da­ma. To ni­je pre­vi­še kom­pli­ko­va­na stvar, ali mno­ge ko­le­ge o njoj uop­šte ne vo­de ra­ču­na, pa pro­la­ze sla­bi­je ne­go što bi mo­gle, čak i ka­da do­đu na do­bro me­sto, u pra­vo vre­me, i oda­be­ru do­bar ma­mac i pri­hra­nu. Ovom pri­li­kom pred­sta­vlja­mo vam dva naj­bo­lja ti­pa plo­va­ka za re­ku.