Sav­sko je­ze­ro po­zna­to je kao ću­dlji­va vo­da, na ko­joj ne­ka­da i nje­ni naj­bo­lji po­zna­va­o­ci mu­ku mu­če da ostva­re iole ve­ći ulov. To se ovo­ga pu­ta ni­je de­si­lo, jer je ri­ba do­bro ra­di­la (do­du­še ne ona oče­ki­va­na), ali su dvo­ji­ca vr­snih tak­mi­ča­ra, pe­ca­ju­ći je­dan kraj dru­gog, do kra­ja osta­la u ne­do­u­mi­ci – za­što su isti ma­mac, uz istu hra­nu i si­stem, na de­se­tak me­ta­ra uda­lje­no­sti, uzi­ma­le raz­li­či­te ri­be?

Pro­seč­na lov­na te­ži­na sko­ba­lja na Dri­ni znat­no je ve­ća ne­go na dru­gim na­šim re­ka­ma, ali to ne zna­či da je na ovoj ve­li­koj pla­nin­skoj te­ku­ći­ci la­ko pe­ca­ti. Na­pro­tiv, vr­lo če­sto ri­bo­lov­ci mo­ra­ju mno­go da se po­tru­de ka­ko bi pro­na­šli do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju da­lji­ne na ko­joj će loviti, pri­ma­me, mam­ca i pre­zen­ta­ci­je

Čim se vo­do­staj Ta­mi­ša sta­bi­li­zo­vao na pro­seč­nom pro­leć­nom ni­vou, lju­bi­te­lji ove ba­nat­ske re­ke po­hr­li­li su na nje­ne oba­le, u po­tra­zi za ba­bu­škom i be­lom ri­bom. Na jed­nom od naj­po­pu­lar­ni­jih te­re­na u do­njem to­ku, naš sa­rad­nik se za krat­ko vre­me le­po na­pe­cao špi­cer­ke, bo­dor­ke i dru­gih sit­ni­jih ci­pri­ni­da

Za­vr­še­tak lo­vo­sta­ja na štu­ku pred­sta­vlja i po­če­tak naj­bo­ljeg pe­ri­o­da za lov te grabljivice na ne­kim vo­da­ma, me­đu ko­ji­ma je i Sav­sko je­ze­ro. U da­ni­ma pred iz­la­zak ovog bro­ja tu je pa­lo ne­ko­li­ko le­pih ri­ba, a je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca naj­po­pu­lar­ni­je be­o­grad­ske aku­mu­la­ci­je, ko­ji je na njoj 4. apri­la uhva­tio pra­vu ka­pi­tal­ku, ra­do je pri­hva­tio da či­ta­o­ci­ma na­šeg li­sta ot­kri­je šta sve tre­ba zna­ti da bi se sa­da uspe­šno va­ra­li­ča­ri­la štu­ka na Adi Ci­gan­li­ji

Sva­kom va­ra­li­ča­ru, bez ob­zi­ra na ni­vo zna­nja, mo­že se po­sre­ći­ti da ne­ka­da u ka­ri­je­ri uhva­ti tro­fej­nu ri­bu. Naj­u­spe­šni­ji su, me­đu­tim, oni ko­ji pe­ca­nju pri­stu­pa­ju stu­di­o­zno i vo­de ra­ču­na o sva­kom de­lu pri­bo­ra i o sva­koj fa­zi ri­bo­lo­va. Ovo­ga pu­ta vam je­dan od na­ših naj­sve­stra­ni­jih i naj­u­spe­šni­jih blin­ke­ra­ša skre­će pa­žnju na je­dan od naj­va­žni­jih fak­to­ra uspe­ha

Je­ze­ro Će­li­je, iz kog se Kru­še­vac snab­de­va pi­ja­ćom vo­dom, jed­na je od omi­lje­nih de­sti­na­ci­ja plov­ka­ro­ša i du­bin­ka­ša iz Šu­ma­di­je i okol­nih kra­je­va. Po­seb­no je po­zna­to po obi­lju be­le ri­be, uklju­ču­ju­ći i de­ve­ri­ku, zbog ko­je mno­gi do­la­ze na ovu aku­mu­la­ci­ju. Ali, čak i naj­ve­šti­jim i naj­bo­ljim po­zna­va­o­ci­ma ove vo­de ret­ko se de­ša­va da u se­ri­ji hva­ta­ju ova­ko krup­ne ri­be kao naš sa­rad­nik