Ako se ri­bo­lov na vo­di za ko­ju smo si­gur­ni da je bo­ga­ta ri­bom za­vr­ši lo­še, ve­ći­na pe­ca­ro­ša za­klju­či da tog da­na ne­što bi­lo ka­ko tre­ba i ode ku­ći na­da­ju­ći se da će sle­de­ći put pro­ći bo­lje. Ali ima i onih ko­ji ta­kve si­tu­a­ci­je i to­kom ri­bo­lo­va i ka­sni­je te­melj­no ana­li­zi­ra­ju, na­sto­je­ći da shva­te šta se de­si­lo i da even­tu­al­no pro­na­đu na­čin da u istim uslo­vi­ma pro­đu bo­lje

Iako iz­ve­šta­je sa pe­ca­nja već du­že vre­me ne ob­ja­vlju­jem na svom Fej­sbuk pro­fi­lu (već sa­mo u Ri­bo­lo­vu), re­dov­no pra­tim ob­ja­ve svo­jih ko­le­ga. Ta­ko sam i pri­me­tio da je po­sle iz­ra­zi­to do­bre je­se­nje ak­tiv­no­sti ri­be na­sta­lo iz­ve­sno za­tiš­je. Na­rav­no, ob­ja­ve na dru­štve­nim mre­ža­ma iz ra­znih raz­lo­ga ve­o­ma ret­ko da­ju pot­pu­no re­al­nu sli­ku ono­ga sto se de­ša­va na vo­di, ali sam za­pa­zio da se u po­sled­nje vre­me če­šće ne­go ina­če i vr­sni ri­bo­lov­ci ja­vlja­ju sa­mo s krat­kom in­for­ma­ci­jom da ni kod njih ni­je bi­lo »ni pi­pa­nja«. A i ne­po­sred­ni kon­takt i raz­go­vo­ri s ko­le­ga­ma ko­je ne kri­ju in­for­ma­ci­je po­tvr­đi­va­li su mi da su obil­ni­ji fi­de­ra­ški ulo­vi na ve­ći­ni vo­da bi­li po­sled­njih ne­de­lja ret­ki i ne­iz­ve­sni.

PO­ŠTO SAM NE­KO­LI­KO VI­KEN­DA za­re­dom ostao kod ku­će, što je za me­ne kraj­nje neo­bič­no, bez ob­zi­ra na do­ba go­di­ne, pri­li­kom do­go­vo­ra o te­mi tek­sta za ovaj broj Ri­bo­lo­va, glav­ni ured­nik mi je pred­lo­žio da na­pi­šem ne­što o spe­ci­fič­no­sti­ma fi­de­ri­sa­nja to­kom zim­skih me­se­ci. I već sam bio po­čeo da ski­ci­ram pri­log na tu te­mu, ali me je jed­na ve­o­ma du­ho­vi­ta Sta­ki­će­va ob­ja­va u Fej­sbuk gru­pi List Ri­bo­lov Plus (na te­mu pri­kri­va­nja ne­u­spe­šnih pe­ca­nja ri­bo­lo­va­ca ina­če vr­lo ak­tiv­nih na dru­štve­nim mre­ža­ma) pod­sta­kla da ma­lo od­stu­pim od pla­na i da o zim­skom ri­bo­lo­vu ne­što na­pi­šem iz ugla ne­dav­nog pe­ca­nja na Dri­ni, u dru­goj po­lo­vi­ni ja­nu­a­ra, ko­je se sa sta­no­vi­šta ulo­va za­vr­ši­lo pot­pu­nim ne­u­spe­hom, ali je ipak bi­lo ko­ri­sno uto­li­ko što smo iz nje­ga iz­vu­kli vi­še po­u­ka.

KAO ŠTO SVA­KI IOLE IS­KU­SNI­JI FI­DE­RAŠ zna, to­kom hlad­ni­jih me­se­ci na ve­ći­ni re­ka ri­ba se gru­pi­še u tzv. zi­mov­ni­ci­ma (što su pre­te­žno me­sta s ve­ćom du­bi­nom i ne­što spo­ri­jim pro­to­kom, te sto­ga s bar ma­lo vi­šom tem­pe­ra­tu­rom vo­de), pa se na tim te­ku­ći­ca­ma prak­tič­no je­di­no tu u ovom de­lu se­zo­ne ci­pri­ni­di mo­gu uspe­šno lo­vi­ti. 

Po­što ta­kvih te­re­na ne­ma pre­vi­še i ve­ći­na ih je ve­o­ma do­bro po­zna­ta, pa je na­va­la na njih ve­li­ka i vr­lo je te­ško na­ći slo­bod­nu po­zi­ci­ju, ja se zi­mi po­sled­njih go­di­na uglav­nom dr­žim Sa­ve, ko­ja nu­di ne­što vi­še mo­guć­no­sti od ve­ći­ne dru­gih re­ka. Na­ža­lost, od po­čet­ka ove go­di­ne ona je du­go bi­la vr­lo mut­na i vi­so­ka, pa ni na njoj sko­ro nig­de ni­je mo­glo da se pe­ca, bar ne ona­ko ka­ko ja vo­lim.

UPRA­VO IZ TIH RAZ­LO­GA, UČI­NIO mi se vr­lo iza­zov­nim pred­log mog pri­ja­te­lja Mar­ka Bu­da­ko­vi­ća da s ma­lo ve­ćom gru­pom dru­ga­ra i vr­snih ri­bo­lo­va­ca ode­mo do Dri­ne kod Lo­zni­ce. Me­đu­tim, plan je bio da ovog pu­ta ne ide­mo na de­snu oba­lu – kod ho­te­la Ne­šić (gde smo vi­še pu­ta ra­ni­je uspe­šno lo­vi­li), već pre­ko­pu­ta, na le­vu oba­lu (ko­ja pri­pa­da Re­pu­bli­ci Srp­skoj), na ču­ve­ni lo­ka­li­tet Še­pak, na kom ni­ko od nas ni­ka­da ra­ni­je ni­je pe­cao. Na jed­noj od fo­to­gra­fi­ja uz ovaj tekst, na­pra­vlje­noj pre ne­ko­li­ko go­di­na, na ko­joj sam s le­pim ulo­vom sko­ba­lja, ostva­re­nim kod po­me­nu­tog ho­te­la, pre­ko mog de­snog ra­me­na vi­di se, na su­prot­noj stra­ni Dri­ne, baš Še­pak, za ko­ji smo se ove go­di­ne opre­de­li­li. Ve­ru­jem da se bar ne­ko od vas ko­ji ovo či­ta­te pi­ta zbog če­ga smo pre­la­zi­li pre­ko, na me­sto pot­pu­no ne­po­zna­to svoj pe­to­ri­ci nas ko­ji smo na kra­ju kre­nu­li na Dri­nu (Mar­ku, Go­ra­nu, Dra­ga­nu, Igo­ru i me­ni). Pa,  raz­log je bio vi­še ne­go kla­si­čan, iako smo svi una­pred zna­li i da je ta­kav pri­stup ri­zi­čan – na­i­me, je­dan ko­le­ga nam je ja­vio da je tu ri­ba od­lič­no ra­di­la pret­hod­nih da­na. Na­ža­lost, iako je tre­ba­lo da i on pe­ca s na­ma, zbog ne­kih iz­ne­nad­nih oba­ve­za je mo­rao da od­u­sta­ne.

NA­RAV­NO, VEĆ JE TO DO­NE­LO PR­VE ne­iz­be­žne pro­ble­me. Na Dri­nu smo sti­gli pre sva­nu­ća... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 629-)

 

fShare