Me­sni cr­vi su od­li­čan ma­mac za mno­ge vr­ste ri­ba i vr­lo efi­ka­san do­da­tak hra­na­ma za pe­ca­nje na plo­vak, fi­der ili kla­sič­nu du­bin­ku uz upo­tre­bu hra­ni­li­ce. A ot­ka­ko se u mno­gim na­šim rad­nja­ma mo­gu ku­pi­ti i na li­tar, sve vi­še ri­bo­lo­va­ca sa­me cr­ve ko­ri­sti kao pri­ma­mu, što im do­no­si od­lič­ne ulo­ve u ra­znim si­tu­a­ci­ja­ma, pa i u lo­vu »gla­vo­nje« u naj­hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne

Lov kle­na vo­žnjom plov­ka omi­lje­na je zim­ska za­ni­ma­ci­ja mno­gih ko­le­ga ko­je tu ri­bu pe­ca­ju na sred­njim i ma­njim te­ku­ći­ca­ma mren­skog ti­pa, kao što su me­ni po­seb­no dra­ga Ja­bla­ni­ca i dru­ge pri­to­ke Ju­žne Mo­ra­ve. Za tu va­ri­jan­tu ri­bo­lo­va upo­tre­blji­vi su ra­zni mam­ci, dok pri­hra­na ni­je uvek neo­p­hod­na, prem­da mo­že znat­no po­bolj­ša­ti naš ulov u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma.

KON­KRET­NO, KA­DA NA UDI­CI nu­di­mo me­sne cr­vi­će, ne­spor­no od ve­li­ke ko­ri­sti mo­že bi­ti da ih pla­si­ra­mo kao pri­ma­mu u zo­nu kroz ko­ju »vo­zi­mo« plo­vak. Ve­ći­na ko­le­ga to na pli­ćim me­sti­ma ra­di po­mo­ću prać­ke, dok je na du­blji­ma cr­ve bo­lje ba­ca­ti na dru­gi na­čin, o kom će bi­ti re­či ma­lo ka­sni­je.

U sva­kom slu­ča­ju, me­ni je naj­va­žni­je da ivi­ca glav­nog to­ka, pa ti­me i li­ni­ja po ko­joj ću »vo­zi­ti« plo­vak, tj. svoj si­stem na či­jem je kra­ju me­snim cr­vi­ma na­mam­če­na udi­ca, bu­de tik uz po­to­plje­no gra­nje, pod­vod­no ko­re­nje pri­o­bal­nog dr­ve­ća i dru­gi krš, jer tu klen na­la­zi za­klon iz kog se stre­lo­vi­to ustre­mlju­je na sva­ki za­lo­gaj ko­ji vo­da pro­ne­se do­volj­no bli­zu da ga on uoči.

NA JA­BLA­NI­CI I DRU­GIM RE­ČI­CA­MA slič­ne ve­li­či­ne sva ta­kva me­sta su po nor­mal­nom vo­do­sta­ju do­stup­na sa dru­ge oba­le, tj. mo­že se do njih bo­lo­nje­zom la­ko do­ba­ci­ti plov­ka­ro­ški si­stem. A ka­ko je du­bi­na uglav­nom do 1 m, cr­vi­će je po­mo­ću prać­ke mo­gu­će ba­ca­ti ta­ko da stig­nu do dna tu gde na­ma od­go­va­ra. Cr­ve prać­kom ba­cam pra­vo is­pred se­be, ali 10-15 m uz­vod­no od me­sta sa kog ću pe­ca­ti, tj. od zo­ne u ko­joj će se klen, ka­ko oče­ku­jem, naj­če­šće ja­vlja­ti, a pri­tom, na­rav­no, na­sto­jim da cr­vi, ko­li­ko god je to mo­gu­će, pa­da­ju baš na tu li­ni­ju po ko­joj ću »vo­zi­ti« plo­vak.

NA DU­BLJIM ME­STI­MA CR­VE NE pla­si­ram u ra­su­tom sta­nju, već pr­sto­hvat uba­cim u je­dan sloj pa­pi­ra od sal­ve­te ili pa­pir­ne ma­ra­mi­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 631-)

 

 

 

fShare