Ve­ći­na reč­nih ri­ba se ra­do za­dr­ža­va oko vr­ho­va ka­me­nih špo­ro­va, po­go­to­vo to­kom le­ta, ka­da tra­ži ne­što br­žu vo­du, ko­ja je hlad­ni­ja i bo­ga­ti­ja ki­se­o­ni­kom. Baš u toj zo­ni na­ći će­mo i smu­đa, kog će­mo za­vi­sno od uslo­va i ni­voa nje­go­ve ak­tiv­no­sti mo­ći da lo­vi­mo na ne­ki od tri osnov­na ti­pa vo­ble­ra ili na džig

Ta­miš ume da sre­di­nom le­ta ob­ra­du­je ri­bo­lov­ce pu­nim ču­var­ka­ma be­le ri­be, ali i da bu­de vr­lo škrt. Ne­ka­da je po­treb­no mno­go tru­da i str­plje­nja da bi­smo se na­pe­ca­li čak i na do­bro oda­bra­nom me­stu.

U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca me­đu ci­pri­ni­di­ma ne­ret­ko će­mo naj­u­spe­šni­je hva­ta­ti na ve­štač­ke mam­ce ko­ji pa­ra­ju vo­de­nu po­vr­ši­nu. Ali to ne zna­či da će­mo bu­co­va do­bi­ja­ti na bi­lo ko­ju va­ra­li­cu tog ti­pa. Evo šta tre­ba da zna­te da bi­ste se mo­gli na­da­ti do­brom ulo­vu

Na re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na, uko­li­ko se ne pe­ca na tra­vu, be­la ri­ba se u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va pri­hra­nju­je sta­rim hle­bom ili me­ša­vi­nom hle­ba, ze­mlje i bra­šna­ste pri­ma­me. Me­đu­tim, ovog pu­ta je naš vr­sni plov­ka­roš plo­ti­cu pe­cao na hra­nu i ma­mac o kom ni­je ni raz­mi­šljao.

Sta­ri­jim ri­bo­lov­ci­ma i da­nas je do­volj­no re­ći »Kvik Fi­ne­sa« i ni­ka­kvo da­lje ob­ja­šnja­va­nje ni­je po­treb­no. Či­ta­va ta se­ri­ja ma­ši­ni­ca le­gen­dar­ne ne­mač­ke fir­me D.A.M. još uvek je si­no­nim za kva­li­te­tan ma­te­ri­jal, pre­ci­znu iz­ra­du i du­go­več­nost. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo jed­nog od naj­po­pu­lar­ni­jih čla­no­va te ve­li­ke i ugled­ne po­ro­di­ce