Je­dan od udar­nih mo­de­la če­kr­ka iz ak­tu­el­nog Qu­a­ntumovog asor­ti­ma­na odmah upa­da u oči po fu­tu­ri­stič­kom di­zaj­nu, ali to ni slu­čaj­no ni­je njegov je­di­ni kva­li­tet. U ele­gant­nom me­tal­nom ku­ći­štu Ca­boa 40, na­me­nje­nog za sred­nje mor­sko i sred­nje-te­ško slat­ko­vod­no va­ra­li­ča­re­nje kri­je se ro­bu­stan po­gon­ski me­ha­ni­zam, a pred­nja koč­ni­ca ni­je sa­mo jed­na od naj­ja­čih već i od naj­pre­ci­zni­jih ko­je se ugra­đu­ju u sta­ci­o­nar­ne ma­ši­ni­ce

Kod nas se ne­ka­ko pod­ra­zu­me­va da se mo­der­ni pri­stup lo­vu ša­ra­na (uz upo­tre­bu rod-po­da i elek­tron­skih sig­na­li­za­to­ra, sa ra­zno­li­kom i kva­li­tet­nom pri­hra­nom, te sa po­sta­vlja­njem ma­ma­ca na dla­ku) pri­me­nju­je na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma, dok se na re­ka­ma i dru­gim tzv. di­vljim vo­da­ma »vo­de­na li­si­ca« pe­ca na prak­tič­no isti na­čin kao pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Bu­di­mir To­mić, uspe­šni ša­ran­dži­ja iz Kru­šev­ca, ni­zom sjaj­nih ulo­va go­di­na­ma do­ka­zu­je iz­u­zet­nu efi­ka­snost kom­bi­na­ci­ja sta­rog i no­vog na­či­na

Sko­ro dve tre­ći­ne le­ta 2014. go­di­ne pro­šlo je u zna­ku pro­men­lji­vog vre­me­na i ne­po­volj­nih hi­dro­lo­ških uslo­va na ve­li­kim re­ka­ma. Za­to ni­je ni čud­no što su ve­ći so­mo­vi u ovom de­lu se­zo­ne hva­ta­ni re­đe ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ipak, i u ta­kvim okol­no­sti­ma oni naj­u­por­ni­ji i naj­u­me­šni­ji uspe­va­ju da do­đu do iz­u­zet­no vred­nih ulo­va

Ne­ma spo­ra oko to­ga da za va­ra­li­ča­re­nje na re­ka­ma po­put Du­na­va, Sa­ve i Ti­se ča­mac mo­že bi­ti od ve­li­ke ko­ri­sti. Ali so­ma, smu­đa i dru­ge gra­blji­vi­ce mo­že­mo na ve­li­kim te­ku­ći­ca­ma lo­vi­ti i sa oba­le, u ne­kim okol­no­sti­ma čak i uspe­šni­je ne­go iz plo­vi­la. Na­rav­no, ako zna­mo šta tre­ba ra­di­ti, gde, ka­da i ka­ko.

Ne­ma mno­go ri­bo­lov­nih te­re­na usred na­se­lja ko­ji mo­gu da bu­du ta­ko iz­da­šni kao Sa­va na po­te­su od Ade Ci­gan­li­je do ušća. Tu se uspe­šno pecaju mno­ge vr­ste ri­ba, a na­ro­či­to ci­pri­ni­di, kao što su jaz (prot­fiš) i de­ve­ri­ka. U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne ni­su ret­ki ni ulovi pra­vih ka­pi­tal­aca, uz pra­vi­lan pri­stup, do­bro uklo­pljen pri­bor i pra­vi ma­mac.

Sa­mo oni ri­bo­lov­ci ko­ji ni­ka­da ni­su pe­ca­li na rib­njač­kim je­ze­ri­ma mi­sle da na ta­kvim vo­da­ma sva­ko ko ume da za­ba­ci pet me­ta­ra sva­ki na­pu­ni ču­var­ku za ne­ko­li­ko sa­ti ili hva­ta ka­pi­tal­ce kao na te­ku­ćoj tra­ci. Stva­ri, me­đu­tim, ni­su ni iz­bli­za ta­ko jed­no­stav­ne – čak i ta­mo gde ri­be mal­te­ne ima vi­še ne­go vo­de, naj­bo­lje pro­la­ze oni ko­ji se naj­te­melj­ni­je pri­pre­me i naj­o­zbilj­ni­je pri­stu­pe pe­ca­nju.