Ribolov Novine
Moj hobi, moje novine.
Ručno rađeni vobleri naših konstruktora i proizvođača poznati su i traženi širom sveta. Uglavnom su to varalice od tri i po centimetra naviše. Ali, neki majstori uspešno izrađuju prave minijature, duge od 15 do 30 mm, na koje se ne pecaju samo sitne grabljivice već i trofejni primerci raznih vrsta.
Virovi u kojima skobalj i druga bela riba zimuju mogu nekada da budu puni ribe toliko da kažemo da jedna leži na drugoj, ali da uprkos tome ne pokazuju ni najmanje interesovanje za našu primamu i mamce. U takvim situacijama, ribolovcu preostaje samo da proba da eksperimentisanjem otkrije dobitnu kombinaciju prezentacije, sistema i mamca.
I u Srbiji je iz godine u godinu sve više ribolovaca koji na otvorenim vodama vraćaju u vodu upecane ribe, uključujući i one trofejne. Ali slučaj o kome ovog puta pišemo jedinstven je ne samo u našim okvirima nego verovatno i u svetskim. Jedan krupan dunavski smuđ već se tri puta slikao sa istim ribolovcem i svaki put nakon toga vraćao se u svoje vodeno carstvo.
U ovom nastavku feljtona o jednoj od najefikasnijih tehnika lova štuke, na redu su uputstva za lako, daleko i precizno zabacivanje, analiza najboljih predveza i predstavljanje nekih od najlovnijih džerkova svih vremena.
Kada se temperatura vode približi tački mržnjenja, smuđa je mnogo teže uhvatiti na varalicu nego stacionarnim metodom, na prirodni mamac (živog ili mrtvog kedera, filet, parče...). No varaličari koji dobro poznaju terene na kojima pecaju i umeju da odaberu varalicu i prezentuju je na pravi način mogu da u uslovima povoljnog vodostaja računaju na uspeh i u periodu pred sam početak lovostaja.
Malo koje pitanje u vezi s priborom izaziva toliko interesovanje kao ono o kvalitetu starih i novih čekrka. Jedni tvrde da su oldtajmeri bolji po svim bitnim karakteristikama, dok drugi isto to kažu za savremene mašinice. A najrealnije bi bilo reći da je istina, kao i u mnogo čemu drugom, negde na sredini.