Pe­ca­nje ban­da­ra na pri­rod­ne mam­ce u Sr­bi­ji nema na­ro­či­to mnogo po­klonika, pre sve­ga za­to što pro­seč­na lov­na ve­li­či­na te atrak­tiv­ne ri­be ma­lo gde do­sti­že dve­sto­ti­nak gra­ma. Ali je­dan od raz­lo­ga što se kod nas uglav­nom hva­ta­ju sit­ne je­din­ke te u velikom delu Evro­pe ve­o­ma po­pu­lar­ne vr­ste mo­že bi­ti i u neo­d­go­va­ra­ju­ćem iz­bo­ru ma­ma­ca.

Iako uvek u sen­ci krup­ni­jih i u krugovima ri­bo­lov­aca po­pu­lar­ni­jih srod­ni­ka iz fa­mi­li­je ci­pri­ni­da – sko­ba­lja, mre­ne, plo­ti­ce i kle­na – šlji­var (no­sa­ra) ume da pru­ži ve­li­ko uži­va­nje oni­ma ko­ji ume­ju da ga pro­na­đu i od­go­va­ra­ju­ćom pri­ma­mom i pre­zen­ta­ci­jom pod­stak­nu na hra­nje­nje.

Ka­da je zbog ka­ta­stro­fal­nih po­pla­va ko­je su sre­di­nom ma­ja po­go­di­le Sr­bi­ju ni­vo Đer­dap­skog je­ze­ra obo­ren prak­tič­no na isto­rij­ski mi­ni­mum, a vo­da se uz to za­mu­ti­la, neo­če­ki­va­no su se ste­kli uslo­vi za va­ra­li­ča­re­nje smu­đa uz sa­mu oba­lu

Prem­da va­ži za ala­vu ri­bu, ba­bu­ška ume da bu­de ve­o­ma iz­bir­lji­va, pa ni­je uvek la­ko pro­na­ći efi­ka­san ma­mac i pre­zen­ta­ci­ju. A sve se do­dat­no kom­pli­ku­ju ako ta­mo gde po­ku­ša­va­mo da je pe­ca­mo ima do­sad­nih i ne­za­si­tih cver­gla­na.

Prem­da je ba­bu­ška u mno­gim vo­da­ma vr­lo broj­na, a uz to ni­je na­ro­či­to ve­li­ki pro­bi­rač u po­gle­du pri­hra­ne i ma­ma­ca, ipak tre­ba do­sta is­ku­stva i ume­ća da bi se na pro­seč­no bo­ga­toj vo­di ču­var­ka na­pu­ni­la krup­nim ko­ma­di­ma. Evo re­cep­ta za uspeh u ovom pe­ri­o­du...

Iako su mi­nu­le zi­me iz­o­sta­le obil­ni­je sne­žne pa­da­vi­ne na na­šem pod­ruč­ju, kraj pr­ve po­lo­vi­ne pro­le­ća ipak je do­neo vi­so­ke vo­do­sta­je mno­gih re­ka, a po­go­to­vo onih sred­njih i ve­li­kih. Mno­ge vr­ste riba su spas od bu­ji­ca po­tra­ži­le u ka­na­li­ma i na raz­li­vi­ma, na ko­ji­ma se u ovom pe­ri­o­du mo­že i te­ ka­ko uspe­šno pe­ca­ti.