Za pri­hra­nji­va­nje be­le ri­be na Dri­ni i Sa­vi odav­no se ko­ri­sti ote­ža­ni mre­ža­sti džak, naj­če­šće na­pu­njen sta­rim hle­bom i(li) ku­gla­ma bra­šna­ste pri­ma­me, či­ju po­zi­ci­ju nam po­ka­zu­je ve­li­ki »plo­vak«. Za­ču­do, to do­ka­za­no efi­ka­sno po­ma­ga­lo ret­ko se upo­tre­blja­va na dru­gim ve­li­kim re­ka­ma, a ovaj tekst po­ka­zu­je da za to ne­ma baš ni­ka­kvog raz­lo­ga

Ve­ći­na smu­đa­ro­ša u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne na va­ra­li­ce omi­lje­nu ri­bu lo­vi po mra­ku, tj. u pr­vim i po­sled­njim noć­nim sa­ti­ma. Pi­ta­li smo tro­ji­cu ver­zi­ra­nih ri­bo­lo­va­ca ko­ji su im glav­ni adu­ti za ovaj deo se­zo­ne i do­bi­li ve­o­ma za­ni­mlji­ve od­go­vo­re

Ako su uslo­vi ide­al­ni i ri­ba pri ape­ti­tu, mo­že se de­si­ti da se na­pe­ca­mo bez ob­zi­ra na to ka­kav pri­bor, si­stem i ma­mac ko­ri­sti­mo, či­me pri­hra­nju­je­mo i ko­li­ko da­le­ko i če­sto za­ba­cu­je­mo. Ali ka­da smo su­o­če­ni s ne­po­volj­nim okol­no­sti­ma i ri­bom ko­ja ni­je mno­go za­in­te­re­so­va­na za hra­nu, sko­ro sva­ki ele­ment pri­stu­pa po­sta­je bi­tan i tre­ba ga do­bro oda­bra­ti

Ma­lo je šta u ri­bo­lo­vu ta­ko uz­bu­dlji­vo kao tre­nu­tak ka­da se vo­da »otvo­ri« is­pod ve­štač­kog mam­ca ko­ji vo­di­mo po po­vr­ši­ni i ko­ji de­lić se­kun­de na­kon to­ga ne­sta­je u usti­ma gra­blji­vi­ce. A do­ži­vljaj je još in­ten­ziv­ni­ji ka­da krup­na ri­ba ta­ko uda­ri na br­zu vu­ču, jer taj na­pad mo­že bi­ti ta­ko si­lo­vit da sa­mo što nam ne iz­bi­je štap iz ru­ku. Evo ka­ko da ta­kvih si­tu­a­ci­ja bu­de što vi­še

Na Vla­sin­skom je­ze­ru le­ta su krat­ka i pošto se zbog ve­li­ke nad­mor­ske vi­si­ne vo­da u toj pla­nin­skoj aku­mu­la­ci­ji ve­o­ma spo­ro gre­je, a br­zo poč­ne oset­no da se hla­di, pu­na se­zo­na lo­va so­ma tra­je je­dva dva me­se­ca. Ali pa­si­o­ni­ra­ni i upor­ni lov­ci na »br­ku« ko­ji to vre­me is­ko­ri­ste na naj­bo­lji na­čin mo­gu ra­ču­na­ti na uspeh, a ima­ju šan­se da do­đu i do pra­vog tro­fe­ja

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca mi­sli da u bor­bi s ri­bom i nje­nom pri­hva­ta­nju ne­ma ni­ka­kve po­seb­ne mu­dro­sti, tj. da je to stvar ru­ti­ne i da u to­me iole is­ku­san pe­ca­roš ne mo­že po­gre­ši­ti. To je, me­đu­tim, vr­lo da­le­ko od isti­ne i mno­ge pre­vi­še sa­mo­u­ve­re­ne lju­de če­sto ko­šta gu­bit­ka ve­li­kog bro­ja upe­ca­nih ri­ba, što se on­da naj­če­šće pri­pi­su­je lo­šoj sre­ći, neo­d­go­va­ra­ju­ćim udi­ca­ma, ve­li­či­ni ri­be, plit­kom ka­če­nju itd. Evo na šta u tim fa­za­ma pri pe­ca­nju fi­der teh­ni­kom tre­ba obra­ti­ti po­seb­nu pa­žnju