Po sve­mu su­de­ći, na ve­ći­ni na­ših vo­da ovo ni­je bi­la go­di­na štu­ke, bu­du­ći da se ma­lo gde lo­vi­la ma­kar i pro­seč­no do­bro. Je­dan od ret­kih iz­u­ze­ta­ka po tom pi­ta­nju pred­sta­vlja vla­sin­ska aku­mu­la­ci­ja, na ko­joj je i kraj se­zo­ne pro­te­kao slič­no kao i njen po­če­tak – sa ne­ko­li­ko iz­u­zet­nih ulo­va i do­brim ra­dom zu­ba­te gra­blji­vi­ce

Te­o­ri­ja da na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma sva­ko mo­že sva­ki put da uhva­ti de­se­ti­ne krup­nih ri­ba, ka­ko god da pe­ca, još jed­nom se ni­je po­tvr­di­la. Naš sa­rad­nik je sva­šta pro­bao dok ni­je na­šao for­mu­lu uspe­ha, što se de­si­lo de­lom za­hva­lju­ju­ći i či­nje­ni­ci da je ve­ći­na ko­le­ga ovog pu­ta bi­la ma­nje upor­na od nje­ga

Če­ter­bej­ti su u Evro­pu sti­gli još pre de­se­tak go­di­na, na­kon što su u SAD po­sta­li jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih va­ra­li­ca za lov ba­sa. Br­zo se po­ka­za­lo da i na na­šem kon­ti­nen­tu, isto kao i na ame­rič­kom, da­ju od­lič­ne re­zul­ta­te i u lo­vu štu­ke, ali još uvek ima mno­go onih ko­ji su ne­po­ver­lji­vi pre­ma ovom jed­no­stav­nom dži­gu sa suk­nji­com i me­tal­nom plo­či­com is­pred ote­ža­nja

Klen je ri­ba sa naj­ši­rim je­lov­ni­kom na na­šem pod­ne­blju, ta­ko da od­lu­ka o to­me na šta će­mo ga pe­ca­ti za­vi­si prak­tič­no sa­mo od afi­ni­te­ta ri­bo­lov­ca i od to­ga šta mo­že da na­ba­vi. Ro­vac iz vi­še raz­lo­ga ni­je če­sto ko­ri­šćen ma­mac za »gla­vo­nju«, iako u od­re­đe­nim uslo­vi­ma mo­že da bu­de iz­u­zet­no efi­ka­san

Du­bin­ski ri­bo­lov krup­nih ci­pri­ni­da uz upo­tre­bu hra­ni­li­ca mo­guć je naj­ja­čim fi­der šta­po­vi­ma i ma­ši­ni­ca­ma. Ali za naj­ve­će iza­zo­ve po­sto­ji ne­što dru­ga­či­ji pri­stup i nje­mu pri­me­re­ni pri­bor. Iz tek­sta ko­ji sle­di sa­zna­će­te za­što su spe­ci­ja­li­stič­kom ri­bo­lo­vu na­me­nje­ni šta­po­vi i če­kr­ci sve tra­že­ni­ji ši­rom Evro­pe i u če­mu su nji­ho­ve glav­ne pred­no­sti

Bu­cov va­ži za gra­blji­vi­cu ko­ja se hra­ni sra­zmer­no ma­lim ple­nom u od­no­su na ve­li­či­nu ko­ju do­sti­že, pa ni­je ret­kost da se i ka­pi­ta­lac za­le­ti na ma­li ve­štač­ki ma­mac. Ali ni­je baš uobi­ča­je­no da se krup­ne je­din­ke kao lu­de za­le­ću sa­mo na sit­ne va­ra­li­ce, dok one ve­će isto­vre­me­no sa­svim ig­no­ri­šu. Ili mo­žda mi to ne pri­me­ću­je­mo