Re­dov­no iz­la­že­nje na vo­du je­dan je od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha u svim vi­do­vi­ma ri­bo­lo­va, pa i u va­ra­li­ča­re­nju smu­đa. To, me­đu­tim, ne mo­ra da zna­či i ve­li­ki utro­šak vre­me­na. Šta­vi­še, ako do­bro raz­ra­di­mo tak­ti­ku, pa se fo­ku­si­ra­mo na iz­gled­ne po­zi­ci­je i po­tra­gu za ak­tiv­nom ri­bom, mo­že­mo pe­ca­ti krat­ko a pri tom ima­ti mno­go uda­ra­ca i uhva­će­nih ri­ba

Sva­kom iole is­ku­sni­jem ri­bo­lov­cu de­si­lo se mno­go pu­ta da ode na vo­du na­kon te­melj­nih pri­pre­ma, a da ta­kav pri­stup ne do­ne­se oče­ki­va­ni ulov. Ali, jed­na od dra­ži pe­ca­nja je to što je mo­gu­ća i di­ja­me­tral­no su­prot­na si­tu­a­ci­ja – da ne­pla­ni­ra­ni iz­la­zak na vo­du, or­ga­ni­zo­van i iz­ve­den na br­zi­nu i uz do­sta im­pro­vi­za­ci­ja, bu­de iz­u­zet­no us­pe­šan

Ka­da se po­me­ne reč »re­vir«, ve­ći­na nas naj­pre po­mi­sli na ne­ku do­bro ču­va­nu vo­du, na ko­joj se pla­ća po­seb­na do­zvo­la i pe­ca pod stro­go de­fi­ni­sa­nim uslo­vi­ma, te zbog sve­ga to­ga ima mno­go ri­be, ali po pra­vi­lu ne i pri­rod­nog am­bi­jen­ta, a ni ne­ke po­seb­ne dra­ži i iza­zo­va. Ali u prak­si mo­že bi­ti i sa­svim dru­ga­či­je; ne­gde bo­lje, a ne­gde i go­re, i po ri­bo­lov­ce i po ri­blji fond, vo­du i pri­ro­du

Ko­li­ko god do­bro da se spre­mi­mo i po­tru­di­mo, oče­ki­va­ni re­zul­tat ne­ka­da iz­o­sta­ne, bi­lo da ri­ba ne ra­di, bilo da ra­di lo­ši­je ne­go što smo se na­da­li ili da se ja­vlja ne­ka dru­ga vr­sta, a ne ona ko­ju smo že­le­li da pe­ca­mo. Ali ima i si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma nam se sve ulo­že­no vi­še­stru­ko vra­ti i ka­da sve ide baš ona­ko ka­ko smo hte­li, a te ri­bo­lo­ve po­sle du­go pam­ti­mo i pre­pri­ča­va­mo. Ovaj je bio je­dan od ta­kvih

Ka­ši­ka­ste va­ra­li­ce jedan su od naj­sta­ri­jih ve­štač­kih mama­ca, a po­sled­njih de­ce­ni­ja u slat­ko­vod­nom ri­bo­lo­vu naj­vi­še se ko­riste u lo­vu štu­ke i so­ma. No rast in­te­re­so­va­nja za ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje po­no­vo ih je uči­nio tra­že­nim me­đu ljubiteljima pecanja ma­njih pre­da­to­ra, pa i opre­znog sva­što­je­da – kle­na

Sko­ro ni­ko­me ko je vi­še od jed­nom bio na ne­kom ko­mer­ci­jal­nom re­vi­ru ne tre­ba ob­ja­šnja­va­ti da iako na ta­kvim vo­da­ma ri­be ima mno­go vi­še ne­go u otvo­re­nim ni­je uvek la­ko za krat­ko vre­me je pod­sta­ći da se hra­n,i i to baš onim što smo mi spre­mi­li za pri­ma­mu i ma­mac. Ovog pu­ta je vr­sni ša­ran­dži­ja sa svo­jim ko­le­gom us­peo u to­me