Ako se va­ra­li­ča­ri ko­ji pre­te­žno lo­ve smu­đa u ne­če­mu sko­ro bez iz­u­zet­ka sla­žu, on­da je to uve­re­nje da se ta ri­ba na vo­ble­re lo­vi to­kom pro­le­ća, le­ta i pr­vog de­la je­se­ni, dok su ka­sna je­sen i zi­ma re­zer­vi­sa­ni za va­ra­li­ce od si­li­ko­na i me­ke gu­me, ko­je se mo­gu sa­svim spo­ro vo­di­ti pri dnu. Ma­lo je onih ko­ji vo­ble­re ba­ca­ju i u ovom de­lu se­zo­ne, iako nji­ho­vi re­zul­ta­ti go­vo­re da to i te ka­ko ima smi­sla

Ne tre­ba da ima­mo mno­go ri­bo­lo­vač­kog is­ku­stva da bi­smo zna­li da po­sto­je ma­li, sred­nje ve­li­ki i ve­li­ki mam­ci. Za njih se opre­de­lju­je­mo pre sve­ga za­vi­sno od ve­li­či­ne ri­be ko­ju u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji oče­ku­je­mo. Ali mno­ge ko­le­ge gu­be iz vi­da da je ve­o­ma če­sto na­čin po­sta­vlja­nja mam­ca jed­na­ko bi­tan fak­tor nje­go­ve pri­vlač­no­sti kao i vr­sta i ve­li­či­na na udi­ci po­nu­đe­nog za­lo­ga­ja, pa ih na tu či­nje­ni­cu vre­di po­vre­me­no podsetiti...

Ote­ža­nje je kod ovog si­ste­ma tik uz udi­cu, što omo­gu­ća­va da­le­ke i pre­ci­zne za­ba­ča­je i sa­vr­še­nu kon­tro­lu mam­ca prili­kom vo­đe­nja. Ali uteg ni na ko­ji na­čin ne ogra­ni­ča­va kre­ta­nje va­ra­li­ce, ko­ju ri­ba usi­sa­va sa­svim la­ko, bez ot­po­ra, što je je­dan od glav­nih kva­li­te­ta dži­ka ri­ga, ko­ji je uz to zgo­dan za pe­ca­nje na kr­še­vi­tim te­re­ni­ma i pri­men­ljiv i u ul­tra­lajt i u naj­te­žem va­ra­li­ča­re­nju

Na pr­vi po­gled vr­ho­vi fi­der šta­pa ne­u­pu­će­nom ri­bo­lov­cu iz­gle­da­ju isto, pa ni­je čud­no što ta­kav na njih ne­će obra­ti­ti du­žnu pa­žnju. Is­ku­sni fi­de­ra­ši, me­đu­tim, i te ka­ko do­bro zna­ju ko­li­ko uti­ca­ja taj deo na­pra­vljen od pu­nog kar­bo­na ili fi­ber­gla­sa ima i na za­ba­ci­va­nje i na in­di­ka­ci­ju tr­za­ja i na za­ma­ra­nje ri­be, pa svim tim i na na­še ulo­ve, te sto­ga pri­li­kom sva­ke na­bav­ke šta­pa i sva­kog ri­bo­lo­va o vr­hu po­seb­no vo­de ra­ču­na

Hra­na ko­jom že­li­mo da pri­vu­če­mo ve­li­ke reč­ne ri­be mo­ra ima­ti do­sta krup­nih sa­sto­ja­ka, bi­ti do­volj­no te­ška da je vo­da ne od­ne­se pre­da­le­ko od hra­ni­li­šta i do­volj­no le­plji­va da ne is­pad­ne pre­br­zo iz hra­ni­li­ce, ali ne pre­vi­še, ka­ko ne bi osta­la u njoj du­že od pet­na­e­stak mi­nu­ta, na ko­li­ko tre­ba za­ba­ci­va­ti. A ka­da je na­me­nje­na mre­ni i ša­ra­nu, zna se i ko­jih bi aro­ma bi­lo po­želj­no da bu­de

Ko­li­ko smo sa­mo pu­ta bi­li u si­tu­a­ci­ji da na­kon što smo pro­ba­li sve što nam je pa­lo na pa­met i što smo ima­li pri ru­ci za­klju­či­mo: »Ne vre­di, da­nas ri­ba ne je­de!«. Ne­ka­da taj pro­blem ni­je re­šiv, ali u ne­kim pri­li­ka­ma vre­di uči­ni­ti ne­što o če­mu ma­lo ko raz­mi­šlja i pro­me­ni­ti po­la­zi­šte – ako gra­blji­vi­ca ni­je glad­na, to ne zna­či da ne­će pro­ba­ti da ote­ra ulje­za sa svo­je te­ri­to­ri­je