Na­kon što su ne­ko­li­ko da­na uza­lud če­ka­li da se ja­ve ša­ran i ba­bu­ška na hra­nje­nim po­zi­ci­ja­ma, na ma­loj ba­ri, a on­da iz­gu­bi­li le­pog so­ma, ko­ji je uda­rio na la­ga­ni plov­ka­ro­ški si­stem, dvo­ji­ca sve­stra­nih ri­bo­lo­va­ca od­lu­či­la su da ura­de ne­što što pre njih ni­ko na toj vo­di ni­je ra­dio – da pro­ba­ju da ci­lja­no lo­ve naj­ve­ću slat­ko­vod­nu ri­bu na­šeg kon­ti­nen­ta

U ri­bo­lo­vu, kao i u koječemu drugom u ži­vo­tu, če­sto ro­bu­je­mo misaonim ša­blo­ni­ma du­go na­kon što oni pre­sta­nu da od­govaraju či­nje­nicama. Je­dan od njih je taj da je ba­bu­šku ve­o­ma la­ko lo­vi­ti i da za to ne tre­ba ni mno­go zna­nja ni tru­da. A re­al­nost je pot­pu­no dru­ga­či­ja, bu­du­ći da iz go­di­ne u go­di­nu pe­ca­nje te po­pu­lar­ne ri­be tra­ži sve vi­še ume­ća i ra­da na vo­di

Sve vi­še ri­bo­lo­va­ca iz Sr­bi­je ko­ri­sti go­di­šnje od­mo­re, ali i po­volj­ne ce­ne u pred­se­zo­ni i post­se­zo­ni da se oku­ša u ri­bo­lo­vu na mo­ru. Be­o­grad­ske bu­cov­dži­je su se uve­ri­le da se mo­že so­lid­no lo­vi­ti i na ne­po­zna­tom te­re­nu, čak i uz ri­bu ko­ja ni­je na­ro­či­to ras­po­lo­že­na za je­lo, a nji­ho­va is­ku­stva sva­ka­ko će bi­ti od ko­ri­sti mno­gim ko­le­ga­ma ko­je će na­red­nih me­se­ci ići u istom prav­cu

Ka­da bi po­sto­ja­li ve­štač­ki mam­ci ko­ji su ne­spor­no naj­lov­ni­ji za po­je­di­ne gra­blji­vi­ce u svim si­tu­a­ci­ja­ma, ri­bo­lov bi bez ika­kve sum­nje bio ma­nje in­te­re­san­tan i iza­zo­van. No, na efi­ka­snost va­ra­li­ca uti­če mno­go fak­to­ra, pa na pi­ta­nje ko­ji tre­ba pri­me­ni­ti u od­re­đe­nim uslo­vi­ma, za kon­kret­nu vr­stu ri­be, naj­če­šće ni­je ni­ma­lo la­ko da­ti kon­kre­tan od­go­vor. Ipak, ne­ke smer­ni­ce mo­gu­će je da­ti, na osno­vu vi­še­go­di­šnjeg is­ku­stva sa vo­de i ana­li­zi­ra­nja hi­lja­da iz­la­za­ka

Dvo­ji­ca is­ku­snih fi­de­ra­ša neo­če­ki­va­no su do­bro pro­šla u slo­bod­nom ri­bo­lo­vu na te­škoj tak­mi­čar­skoj sta­zi, upr­kos to­me što je vo­do­staj bio iz­u­zet­no vi­sok. Is­po­sta­vi­lo se, na­i­me, da je iz Du­na­va u ka­nal ušlo mno­go ri­be, što se re­dov­no de­ša­va ka­da je vo­da ve­li­ka, ali ni­je bi­lo sa­svim jed­no­stav­no utvr­di­ti ko­ji je pri­stup naj­e­fi­ka­sni­ji u ta­kvim okol­no­sti­ma, ka­da je i vi­so­ka oba­la bi­la de­li­mič­no pre­li­ve­na

Ba­bu­šku čak i mno­gi ri­bo­lov­ci ko­ji je če­sto pe­ca­ju do­ži­vlja­va­ju kao ha­la­plji­vu i neo­pre­znu ri­bu, pa ne vo­de mno­go ra­ču­na o si­ste­mu ko­ji ko­ri­ste, pri­ma­mi, mam­cu... Me­đu­tim, istin­ski znal­ci, ko­ji se pre­po­zna­ju po bo­ga­tim ulo­vi­ma, zna­ju da stva­ri sto­je pot­pu­no dru­ga­či­je i da ova ri­ba ume da bu­de iz­u­zet­no te­ško uhva­tlji­va, ako sve ne ura­di­mo ka­ko tre­ba. Ovaj tekst to po­tvr­đu­je na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin