Si­li­kon­ske gla­vi­nja­re, od naj­ve­ćih do naj­ma­njih, sko­ro bez iz­u­zet­ka opre­mlje­ne su dve­ma udi­ca­ma, naj­če­šće tro­kra­kim, a znat­no re­đe dvo­kra­kim ili jed­no­kra­kim. Zbog to­ga se pri vo­đe­nju po dnu če­sto ki­da­ju na svim te­re­ni­ma na ko­ji­ma ima pre­pre­ka. Re­ša­va­nje tog pro­ble­ma na­ve­lo je na­šeg kon­struk­to­ra Zo­ra­na Vi­ja­to­va da pro­ba da na­pra­vi va­ra­li­cu sa sa­svim dru­ga­či­je re­še­nim »na­o­ru­ža­njem«

Mo­der­ni tren­do­vi u va­ra­li­ča­re­nju idu u prav­cu sma­nji­va­nja te­ži­ne če­kr­ka, a po­ve­ća­va­nja br­zi­ne (pre­no­snog od­no­sa) i pre­ci­zno­sti koč­ni­ce. Po tom prin­ci­pu je osmi­šljen i na­pra­vljen ovaj ma­li če­krk, ko­ji nam do­la­zi iz »ita­li­jan­sko-ja­pan­ske« ku­hi­nje

Sta­ro pra­vi­lo da je i ma­lo vre­me­na do­volj­no za ri­bo­lov, ako ga is­ko­ri­sti­mo na pra­vom me­stu i na pra­vi na­čin, do­bi­lo je za na­šeg sa­rad­ni­ka još jed­nu po­tvr­du pre ne­ko­li­ko da­na, na re­ci na ko­joj je na­či­nio i pr­ve ri­bo­lo­vač­ke ko­ra­ke. Eks­pe­ri­men­ti­šu­ći sa pre­zen­ta­ci­ja­ma i va­ra­li­ca­ma, u dva da­na ve­o­ma je le­po lo­vio čak tri vr­ste pre­da­to­ra

Sa­vre­me­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com pri­men­ljiv je na sko­ro svim vo­da­ma ša­ran­skog i mren­skog ti­pa, ali mno­gi­ma smatraju da je naj­te­ži i naj­i­za­zov­ni­ji na ve­li­kim re­ka­ma, po­put Du­na­va, jer zah­te­va do­sta zna­nja, do­bar oda­bir i od­lič­nu pri­pre­mu svih ele­me­na­ta (pri­hra­ne, ma­ma­ca i kom­plet­nog pri­bo­ra) da bi se uspe­šno lo­vi­lo. Ali ka­da se sve koc­ki­ce sklo­pe, atrak­tiv­no pe­ca­nje uči­ni da ri­bo­lo­vac ni­ma­lo ne ža­li što se po­tru­dio

Lov od­ra­slih pri­me­ra­ka je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca iz po­ro­di­ce ci­pri­ni­da na pri­rod­ne mam­ce pre je ri­bo­lo­vač­ki ku­ri­o­zi­tet ne­go standardna praksa, pre sve­ga zbog to­ga što vo­đe­nje mo­ra bi­ti ve­o­ma br­zo da bi­smo uop­šte is­pro­vo­ci­ra­li na­pad, a ke­der (bio živ ili mr­tav) ni­je po­go­dan za ta­kvu pre­zen­ta­ci­ju. Me­đu­tim, u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma po­sta­je čak i efi­ka­sni­ji od ma ko­je va­ra­li­ce ili mu­ši­ce

Ma­lo ko­ja ri­ba to­li­ko fa­sci­ni­ra na­še pe­ca­ro­še kao krup­ni kle­no­vi iz ma­lih te­ku­ći­ca. To ni­je ni­ma­lo slu­čaj­no, jer je te sta­re i opre­zne ri­be ve­o­ma te­ško pre­va­ri­ti i ka­da su okol­no­sti po­volj­ne za ri­bo­lov, a nekmoli on­da ka­da je vo­da ve­o­ma ma­la i bi­stra, kao što je bi­lo to­kom naj­ve­ćeg de­la ovog le­ta. Ta­da ri­ba la­ko uoča­va opa­snost i pre­po­zna­je pre­va­ru, pa sva­ki tro­fej­ni ulov po­sta­je tim vred­ni­ji