Plo­ti­ca se u do­njem to­ku Sa­ve ma­sov­ni­je po­ja­vlju­je tek u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, pa je ci­lja­no pe­ca­nje te ribe na ovoj re­ci još uvek enig­ma čak i za is­ku­sne lov­ce na dru­ge vr­ste ci­pri­ni­da sa ko­ji­ma de­li sta­ni­šte. Naš stal­ni sa­rad­nik, vi­še­stru­ki re­pre­zen­ta­ti­vac Sr­bi­je u pe­ca­nju na plo­vak, u dva uza­stop­na iz­la­ska pro­šao je ve­o­ma do­bro, iako je pe­cao u raz­li­či­tim uslo­vi­ma

Ne­za­pam­će­no us­pe­šan je­se­nji lov mre­ne na Du­na­vu kod No­vog Sa­da skre­nuo je mno­gim ri­bo­lov­ci­ma pa­žnju na tu sna­žnu i bor­be­nu ri­bu, sa ko­jom se mno­gi fi­de­ra­ši sa na­ših rav­ni­čar­skih vo­da ve­o­ma ret­ko sre­ću. Evo o če­mu tre­ba da po­seb­no vo­de ra­ču­na oni ko­ji su ne­dav­no na­či­ni­li pr­ve ko­ra­ke u tom atrak­tiv­nom vidu ri­bo­lo­va ili tek pla­ni­ra­ju da se u njemu oku­ša­ju

Mno­gi smu­đa­ro­ši sma­tra­ju da su vre­me, ma­mac i me­sto glav­ni fak­to­ri uspe­ha u lo­vu nji­ho­ve omi­lje­ne ri­be. Ali ima i onih ko­ji ne de­le to mi­šlje­nje, bar ne u pot­pu­no­sti, i či­ja je li­sta ne­što dru­ga­či­ja, pa ti­me i pri­stup va­ra­li­ča­re­nju smu­đa. A us­pe­si ko­je po­sti­žu sva­ka­ko uka­zu­ju da vre­di sa­zna­ti i ka­ko oni pri­stu­pa­ju po­tra­zi za jed­nim od naj­po­pu­lar­ni­jih pre­da­to­ra na­ših vo­da

Bo­van­sko je­ze­ro po­zna­to je po ra­zno­vr­snom ri­bljem fon­du, u kom ima i krup­ne ba­bu­ške. Me­đu­tim, tu ri­bu naj­če­šće ni­je la­ko lo­vi­ti zbog obi­lja cver­gla­na ali i sit­nih ci­pri­ni­da, ko­ji se oku­pe na go­to­vo sva­ku pri­ma­mu i uzi­ma­ju ve­ći­nu ma­ma­ca na ko­je se ba­bu­ška ci­lja­no pe­ca. Za­to je za uspeh u lo­vu »ba­be« po­treb­no i ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­ti i tra­ži­ti na­čin da se iz­beg­nu ne­že­lje­ni go­sti na udi­ci.

Te­ren na Du­na­vu pre­ko pu­ta No­vog Sa­da, na kom su u po­sled­njih ne­ko­li­ko ne­de­lja de­se­ti­ne fi­de­ra­ša iz­u­zet­no uspe­šno lo­vi­le krup­nu mre­nu, ve­o­ma je po­go­dan i za ri­bo­lov bo­lo­nje­ze teh­ni­kom. Me­đu­tim, ko­le­ga ko­je uop­šte po­ku­ša­va­ju da tu pe­ca­ju vo­žnjom plov­ka ne­ma mno­go, jer ni­je la­ko po­go­di­ti op­ti­mal­nu zo­nu za hra­nje­nje i pra­vu li­ni­ju pu­šta­nja si­ste­ma, a ni va­di­ti ve­li­ke ri­be fi­nim pri­bo­rom iz ja­ke vo­de  

Ve­štač­kim mam­ci­ma ko­ji se vo­de po sa­moj po­vr­ši­ni na na­šim se vo­da­ma naj­če­šće lo­ve štu­ka, bas i bu­cov, a mno­go re­đe osta­li pre­da­to­ri, pa ta­kve va­ra­li­ce ma­lo ko uop­šte po­mi­šlja da po­ne­se na re­vi­re u ko­ji­ma pre­o­vla­đu­ju gr­geč i klen. Tekst ko­ji je pred va­ma vr­lo uver­lji­vo po­ka­zu­je da je ta­kav pri­stup vr­lo po­gre­šan