Ni naj­ve­ćim znal­ci­ma ne de­ša­va se ova­kav ri­bo­lov pre­če­sto. Koc­ki­ce su se ta­ko slo­ži­le da je me­sto iza­bra­no iz nu­žde da­lo ulov iz sno­va. Na­rav­no, da bi se to do­go­di­lo, osim ma­lo sre­će tre­ba­lo je ima­ti pra­vu pred­sta­vu o to­me gde bi ri­ba mo­gla bi­ti, spre­mi­ti od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu, oda­bra­ti op­ti­ma­lan si­stem i ma­mac... Sve to re­zul­ti­ra­lo je ulo­vom ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­la ri­be, na je­dan štap i jed­nu udi­cu, za jed­no pre­pod­ne

Na­pa­di smu­đa u br­za­ku su sna­žni i od­seč­ni, i naj­če­šći su na pre­la­zu ka­me­ni­tog dna u ze­mlja­no ili mu­lje­vi­to. Na kon­takt s ri­bom tre­ba re­a­go­va­ti istog ča­sa, ener­gič­nom kon­trom. Smuđ za­ka­čen u du­bi­ni ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka ne­će svo­jim po­na­ša­njem da­va­ti zna­ke da se išta do­go­di­lo. Što je krup­ni­ji, ta pa­u­za će bi­ti ve­ća, te na­kon kon­tre tre­ba sa­če­ka­ti pr­vu re­ak­ci­ju ri­be

Iako se od­vi­ja u ur­ba­nom am­bi­jen­tu, ovo je u iz­ve­snom smi­slu eks­trem­ni ri­bo­lov, jer ni­je la­ko na­ći slo­bod­no me­sto na kom ima ri­be, a tre­ba se i do­bro spre­mi­ti ka­ko bi­smo vr­lo kra­tak cug što bo­lje is­ko­ri­sti­li i pri tom pri­vu­kli što ma­nje pa­žnje, što je neo­p­hod­no uko­li­ko že­li­mo da još ko­ji put pe­ca­mo na is­toj po­zi­ci­ji. Zbog sve­ga to­ga, pra­vi grad­ski ba­bu­škar mo­ra da se po­na­ša bez­ma­lo kao ge­ri­lac na ra­ti­štu

Ne­ko­li­ko iz­la­za­ka na te­ku­će vo­de po­ka­za­lo je da je ovaj ele­gant­ni, la­ki a pri tom vr­lo sna­žni štap, iako kon­ci­pi­ran za pot­pu­no dru­ga­či­ju va­ri­jan­tu fi­de­ra, od­li­čan za lov krup­ne be­le ri­be ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma u te­ku­ćoj vo­di.

Sme­de­rev­ski plov­ka­ro­ši u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne ima­ju za­ga­ran­to­va­nu za­ni­ma­ci­ju – lov be­le ri­be na pri­stu­pač­nom i iz­da­šnom, ma­da ne i la­kom te­re­nu, kod sred­njo­ve­kov­nog utvr­đe­nja ko­je je sim­bol nji­ho­vog gra­da. Za­to su tu oku­plja­ju sva­kog po­po­dne­va.

Odav­no je po­zna­to da bu­co­va tre­ba tra­ži­ti ta­mo gde do­la­zi da je­de – tač­ni­je ta­mo gde se gru­pi­še sit­na ri­ba. A u uslo­vi­ma ni­skih vo­do­sta­ja i vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra ta­kva me­sta su reč­ni spru­do­vi i pli­ća­ci iz­lo­že­ni uda­ru ma­ti­ce, gde je vo­da br­ža i ki­se­o­ni­kom bo­ga­ti­ja, a uz to i do­no­si ra­znu hra­nu.

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca još uvek sma­tra da pot­pu­no ili pre­te­žno cr­ni ve­štač­ki mam­ci slu­že sa­mo da bi pro­iz­vo­đa­či i tr­gov­ci na­iv­nim pe­ca­ro­ši­ma uze­li još ma­lo nov­ca. Me­đu­tim, oni ko­ji ta­kvim va­ra­li­ca­ma da­ju do­volj­nu mi­nu­ta­žu vr­lo br­zo shva­te ko­li­ko je ta­kvo pre­du­be­đe­nje po­gre­šno.

Uspeh u ri­bo­lo­vu ve­o­ma če­sto za­vi­si od pri­me­ne pra­vog re­še­nja u pra­vi čas. Ono ne­ka­da mo­že bi­ti sa­svim jed­no­stav­no, a da opet ne pad­ne sva­ko­me na pa­met. Ovog pu­ta tre­ba­lo je na­ći na­čin da ku­gle hra­ne le­te po 30 m bez ras­pa­da­nja, a da poč­nu da se otva­ra­ju čim pad­nu na dno. Što uop­šte ni­je te­ško po­sti­ći kad ri­bo­lo­vac zna ka­ko...

Mo­der­ne ma­ši­ni­ce uglav­nom se pra­ve ta­ko da im radni vek ne bude pre­du­g, po­go­to­vo ka­da su iz sred­nje ili ni­že ce­nov­ne ka­te­go­ri­je. Me­đu­tim, po­sto­je iz­u­ze­ci od tog pra­vi­la. A ka­da se po­ja­ve i ri­bo­lov­ci ih ot­kri­ju, po­tra­žnja za ta­kvim mo­de­li­ma tra­je go­di­na­ma, pa i de­ce­ni­ja­ma na­kon pre­stan­ka pro­iz­vod­nje. Ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo vam baš je­dan od ta­kvih če­kr­ka

Mr­tav ili živ ka­u­gler se naj­če­šće ko­ri­sti za lov smu­đa teh­ni­kom mu­va­nja (po­vla­če­nja mam­ca), ko­ja je ve­o­ma efi­ka­sna u bi­stroj vo­di to­kom ce­le go­di­ne, pa i u nje­nom naj­to­pli­jem de­lu. Me­đu­tim, ima i ri­bo­lo­va­ca ko­ji na udi­cu ra­di­je ka­če fi­let od me­sa ne­ke krup­ni­je ri­be. Je­dan od njih je Pa­ra­ći­nac Go­ran Mi­le­tić, ko­ji uz to ko­ri­sti i ne­što dru­ga­či­ju mon­ta­žu od stan­dard­ne, a u lo­vu smu­đa ima do­sta uspe­ha