Odav­no je po­zna­to da bu­co­va tre­ba tra­ži­ti ta­mo gde do­la­zi da je­de – tač­ni­je ta­mo gde se gru­pi­še sit­na ri­ba. A u uslo­vi­ma ni­skih vo­do­sta­ja i vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra ta­kva me­sta su reč­ni spru­do­vi i pli­ća­ci iz­lo­že­ni uda­ru ma­ti­ce, gde je vo­da br­ža i ki­se­o­ni­kom bo­ga­ti­ja, a uz to i do­no­si ra­znu hra­nu.

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca još uvek sma­tra da pot­pu­no ili pre­te­žno cr­ni ve­štač­ki mam­ci slu­že sa­mo da bi pro­iz­vo­đa­či i tr­gov­ci na­iv­nim pe­ca­ro­ši­ma uze­li još ma­lo nov­ca. Me­đu­tim, oni ko­ji ta­kvim va­ra­li­ca­ma da­ju do­volj­nu mi­nu­ta­žu vr­lo br­zo shva­te ko­li­ko je ta­kvo pre­du­be­đe­nje po­gre­šno.

Uspeh u ri­bo­lo­vu ve­o­ma če­sto za­vi­si od pri­me­ne pra­vog re­še­nja u pra­vi čas. Ono ne­ka­da mo­že bi­ti sa­svim jed­no­stav­no, a da opet ne pad­ne sva­ko­me na pa­met. Ovog pu­ta tre­ba­lo je na­ći na­čin da ku­gle hra­ne le­te po 30 m bez ras­pa­da­nja, a da poč­nu da se otva­ra­ju čim pad­nu na dno. Što uop­šte ni­je te­ško po­sti­ći kad ri­bo­lo­vac zna ka­ko...

Mo­der­ne ma­ši­ni­ce uglav­nom se pra­ve ta­ko da im radni vek ne bude pre­du­g, po­go­to­vo ka­da su iz sred­nje ili ni­že ce­nov­ne ka­te­go­ri­je. Me­đu­tim, po­sto­je iz­u­ze­ci od tog pra­vi­la. A ka­da se po­ja­ve i ri­bo­lov­ci ih ot­kri­ju, po­tra­žnja za ta­kvim mo­de­li­ma tra­je go­di­na­ma, pa i de­ce­ni­ja­ma na­kon pre­stan­ka pro­iz­vod­nje. Ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo vam baš je­dan od ta­kvih če­kr­ka

Mr­tav ili živ ka­u­gler se naj­če­šće ko­ri­sti za lov smu­đa teh­ni­kom mu­va­nja (po­vla­če­nja mam­ca), ko­ja je ve­o­ma efi­ka­sna u bi­stroj vo­di to­kom ce­le go­di­ne, pa i u nje­nom naj­to­pli­jem de­lu. Me­đu­tim, ima i ri­bo­lo­va­ca ko­ji na udi­cu ra­di­je ka­če fi­let od me­sa ne­ke krup­ni­je ri­be. Je­dan od njih je Pa­ra­ći­nac Go­ran Mi­le­tić, ko­ji uz to ko­ri­sti i ne­što dru­ga­či­ju mon­ta­žu od stan­dard­ne, a u lo­vu smu­đa ima do­sta uspe­ha

Du­go pot­pu­no neo­prav­da­no pot­ce­nji­va­ni bu­cov, po­sled­njih go­di­na po­sta­je sve in­te­re­sant­ni­ji va­ra­li­ča­ri­ma, od ko­jih mno­gi tek sa­da ka­da mu se ozbilj­ni­je po­sve­ću­ju uoča­va­ju ko­li­ko ume da bu­de ne­pred­vi­dljiv i ne­zgo­dan pro­tiv­nik. U ovom pe­ri­o­du, ka­da je iz­ra­zi­to ak­ti­van, jed­na lo­ka­ci­ja na te­ku­ći­ca­ma mu po­seb­no od­go­va­ra, a ri­bo­lov na njoj ume da bu­de vr­lo pro­­ti­van

Ta­miš je re­ka sa ra­zno­vr­snim i bo­ga­tim ri­bljim fon­dom, a u ovom de­lu se­zo­ne po pra­vi­lu se na nje­mu mo­gu le­po pe­ca­ti krup­na be­la ri­ba i so­lid­na ba­bu­ška. Me­đu­tim, ove go­di­ne, zbog če­stih ve­li­kih osci­la­ci­ja vo­do­sta­ja, ri­ba ra­di pro­men­lji­vo, pa i naj­bo­lji po­zna­va­o­ci te pi­to­me rav­ni­čar­ske te­ku­ći­ce mo­ra­ju da se po­tru­de i da bu­du ak­tiv­ni sve vre­me to­kom ri­bo­lo­va, da bi ku­ći oti­šli za­do­volj­ni

Na tzv. ša­ran­skim re­vi­ri­ma, za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj kon­cen­tra­ci­ji ri­be, mo­gu­ći su i iz­u­zet­no do­bri ulo­vi, ali ni tu ri­be ne iska­ču sa­me iz vo­de, već je po­treb­no va­lja­no uskla­di­ti sve ele­men­te. A iako su rib­njač­ki ša­ra­ni na­vik­nu­ti na vi­so­ko­ka­lo­rič­ne boj­li­je i pe­le­te, sa ko­ji­ma se sva­ko­dnev­no sre­ću, ne­ka­da mno­go bo­lje re­a­gu­ju na ma­mac ko­ji se ve­ko­vi­ma ko­ri­sti za lov mir­nih ri­ba

Ve­o­ma če­sto se de­ša­va da se si­tu­a­ci­ja to­kom uspe­šnog ri­bo­lo­va od­jed­nom pot­pu­no pro­me­ni i da ri­ba ko­ja je je­la kao lu­da na­jednom pot­pu­no sta­ne. Ne­ki pe­ca­ro­ši na to ne obra­ća­ju pa­žnju, već na­sta­vlja­ju da ra­de isto što i do ta­da, oče­ku­ju­ći da ri­ba opet kre­ne, a dru­gi tra­že re­še­nje, me­nja­ju­ći si­stem, ma­mac ili pre­zen­ta­ci­ju. Re­zul­tat ta­kvog eks­pe­ri­me­ri­men­ti­sa­nja ne­ka­da mo­že bi­ti iz­ne­na­đu­ju­ći

Iako bi na­slov ovog tek­sta pod­jed­na­ko oprav­da­no mo­gao gla­si­ti i »MHE isu­šu­ju Bal­kan«, jer je po­šast ener­get­skog lu­di­la za­hva­ti­la ceo re­gion, za­dr­ža­ću se na mi­kro­pla­nu, tj. na me­ni bli­skim i po­zna­tim re­ka­ma, nad ko­ji­ma se nad­vi­ja ve­o­ma crn i pre­te­ći oblak pot­pu­nog uni­šte­nja.