Jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih va­ra­li­ca svih vre­me­na na se­ver­no­ame­rič­kom kon­ti­nen­tu u Evro­pi se još uvek pri­lič­no ret­ko ko­ri­sti. Sto­ga ni­je ni čud­no što o spi­ner­bej­to­vi­ma još ne zna­mo do­volj­no i što ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca ume da iz njih iz­vu­če mak­si­mum, oko če­ga se za­i­sta vre­di po­tru­di­ti.

Naj­po­zna­ti­je i naj­ve­će be­o­grad­sko ve­štač­ko je­ze­ro je od svog na­stan­ka va­ži­lo za vo­du ko­ja da­je krup­ne de­ve­ri­ke. Po­sled­njih go­di­na, sa oma­so­vlje­njem fi­der teh­ni­ke, ta jed­no vre­me za­po­sta­vlje­na vr­sta po­no­vo je po­sta­la in­te­re­sant­na ri­bo­lov­ci­ma. A pe­ca­nje u je­sen ume da bu­de ve­o­ma za­bav­no, jer se uz lo­pa­ta­re če­sto ja­vlja­ju i krup­ni ban­da­ri

U mno­gim evrop­skim ze­mlja­ma, a pre sve­ga u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, štu­ka­ro­ši na ke­de­re uspe­šno lo­ve tzv. mo­bil­nim pri­stu­pom, ta­ko što idu od me­sta do me­sta, sa ma­lom ko­li­či­nom opre­me (naj­če­šće sa sa­mo jed­nim šta­pom, ke­der-kan­tom, tor­bi­com sa sit­nim pri­bo­rom i me­re­do­vom) i na sva­kom se za­dr­že 10-15 mi­nu­ta. Ta­kav na­čin pe­ca­nja pri­men­ljiv je i na na­šim vo­da­ma.

Kra­jem je­se­ni i po­čet­kom zi­me se na na­šim ve­li­kim re­ka­ma pre­da­to­ri mo­gu lo­vi­ti i na pri­rod­ne i na ve­štač­ke mam­ce. U mut­ni­joj vo­di po pra­vi­lu je efi­ka­sni­ja va­ra­li­ca, a u bi­stri­joj ke­der. Ali ni­su ret­ke ni si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se isto­vre­me­no mo­že do­bro pro­ći i na jed­no i na dru­go

Sa na­pret­kom teh­no­lo­gi­je iz­ra­de ri­bo­lov­nog pri­bo­ra i ve­štač­kih ma­ma­ca na­pre­du­ju i pre­zen­ta­ci­je. Na­sta­ju no­vi na­či­ni ri­bo­lo­va, od ko­jih su mno­gi ve­o­ma efi­ka­sni, po­go­to­vo ka­da se tek po­ja­ve na te­re­ni­ma iz­lo­že­nim ve­li­kom pri­ti­sku ri­bo­lo­va­ca. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo vam jed­nu od njih, ko­ja do­la­zi iz Ja­pa­na i Ame­ri­ke i sve vi­še se ši­ri i po »sta­rom kon­ti­nen­tu«.

Na­glo hla­đe­nje vo­de, pra­će­no i na­do­la­skom, uslo­vi­lo je znat­no opa­da­nje ape­ti­ta be­le ri­be na Du­na­vu kod Be­o­gra­da, ta­ko da su po­čet­kom no­ve­bra do­bro pro­la­zi­li sa­mo oni fi­de­ra­ši ko­ji su obra­ća­li pa­žnju na sva­ki de­talj. Ot­kri­va­mo vam taj­ne onih ko­ji su i u ovim te­škim da­ni­ma bi­li uspe­šni.

Plov­ka­re­nje be­le ri­be na Dri­ni mo­že bi­ti ne­za­bo­rav­no, ali i to­tal­no ne­u­spe­šno, ako na­i­đe­mo na ne­po­vo­ljan vo­do­staj, ko­ji u sred­njem i do­njem to­ku mo­že da se me­nja i po ne­ko­li­ko pu­ta dnev­no, za­vi­sno od re­ži­ma ra­da ve­li­kih hi­dro­e­lek­tra­na. No, pra­vi maj­sto­ri i u ne­po­volj­nim uslo­vi­ma ume­ju da se pri­la­go­de i da na­đu na­čin da ostva­re ulov za pam­će­nje

Ša­ran spa­da u ri­blje vr­ste ko­je vo­le to­plu vo­du, pa na nje­no ubr­za­no hla­đe­nje re­a­gu­je sve ma­njom po­kre­tlji­vo­šću i ape­ti­tom. Ipak, mo­gu­će ga je i u ovom pe­ri­o­du uspe­šno hva­ta­ti i u krat­kim iz­la­sci­ma na rib­njač­ka je­ze­ra, ali mu mo­ra­mo mak­si­mal­no ugo­di­ti, ka­ko bi­smo ga pod­sta­kli da pro­ba naš ma­mac.

Ve­šti plov­ka­ro­ši iz Ju­žne Sr­bi­je u ovom de­lu se­zo­ne na te­ku­ći­ca­ma ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ju i krup­ne mre­ne i sko­ba­lje, bo­lo­nje­ze šta­po­vi­ma i vo­žnjom plov­ka, jed­no­stav­nim si­ste­mom i jef­ti­nom pri­hra­nom, ali uz ve­li­ko ume­će u pre­zen­to­va­nju mam­ca i ma­lo tru­da ulo­že­nog u iz­bor pra­vog me­sta

U dru­gom de­lu tek­sta o pro­ble­mi­ma i iza­zo­vi­ma sa ko­ji­ma se smu­đa­roš su­o­ča­va ka­da mu se na šta­pu (ma­nje ili vi­še ne­na­da­no) na­đe kru­pan som, na re­du su pro­ble­mi pri pri­hva­ta­nju za­mo­re­nog ka­pi­tal­ca, te iz­bor pri­bo­ra (od šta­pa, pre­ko ma­ši­ni­ce, osnov­ne stru­ne, pred­ve­za i udi­ca) do si­ste­ma, ko­ji mo­ra da bu­de sa­vr­še­no uklo­pljen, jak, ali ne i pre­grub.