Po­sle ni­za go­di­na u ko­ji­ma se je­ze­ro Jo­ca pro­ču­lo ši­rom re­gi­o­na po fan­ta­stič­nim ulo­vi­ma krup­ne štu­ke, si­tu­a­ci­ja se dra­stič­no pro­me­ni­la. Sa­da se ne lo­ve ret­ko sa­mo ka­pi­tal­ke, već i ri­be ka­kve su do pre ne­ku se­zo­nu sma­tra­ne is­pod­pro­seč­nim. Mno­gi za to kri­ve is­klju­či­vo pre­ve­li­ki pri­ti­sak ri­bo­lo­va­ca i ri­bo­kra­đu, ali to po svoj pri­li­ci ni­su je­di­ni raz­lo­zi, pa čak ni naj­va­žni­ji

Ve­ći­na sko­ba­lja­ša ko­ji pe­ca­ju na plo­vak na re­ka­ma za pri­ma­mu omi­lje­ne ri­be ko­ri­ste »bom­be« od sta­rog hle­ba ote­ža­nog ka­me­nom, dok fi­de­ra­ši (ko­jih je sve vi­še) upo­tre­blja­va­ju raz­ne bra­šna­ste pri­ma­me. Po­ku­šaj na­šeg sa­rad­ni­ka da kom­bi­nu­je sta­ru pri­ma­mu i no­vi pri­stup po­ka­zao se neo­če­ki­va­no uspe­šnim

Lov smu­đa na ve­štač­ke mam­ce u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne da­le­ko je od pri­jat­nog, a ulov ni­je za­ga­ran­to­van ni naj­ve­ćim maj­sto­ri­ma. No baš to pred­sta­vlja neo­do­ljiv iza­zov za one naj­za­gri­že­ni­je, ko­ji ne ža­le vre­me­na ni tru­da da u vr­lo te­škim uslo­vi­ma pro­na­đu i pre­va­re ka­pi­tal­ca

Ko­lu­ba­ra je jed­na od re­ka ko­je kra­jem je­se­ni i to­kom zi­me oži­ve jer ih ma­sov­no za­po­sed­nu lju­bi­te­lji lo­va sko­ba­lja. Na naj­i­zgled­ni­jim te­reni­ma tra­ži se ta­da me­sto vi­še, ali i na nji­ma uspeh može izostati. Naj­bo­lje pro­la­ze oni ko­ji oda­be­ru do­bru pri­hra­nu i ma­mac po­nu­de u zo­ni u ko­joj je gru­pi­san naj­ve­ći deo ri­be

Iako je njen ri­blji fond ove go­di­ne po­pri­lič­no osi­ro­ma­šen pre­te­ra­nim iz­lo­vom raz­li­či­tim sred­stvi­ma, To­pla Mla­va je još uvek jed­na od naj­a­trak­tiv­ni­jih vo­da u Bra­ni­čev­skom okru­gu, na ko­ju ra­do do­la­ze i ri­bo­lo­vi iz uda­lje­nih de­lo­va Sr­bi­je. Po­sled­njih ne­de­lja, oni ume­šni­ji i sprem­ni da se ma­lo po­tru­de, ostva­ri­va­li su ve­o­ma do­bre ulo­ve

Jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih va­ra­li­ca svih vre­me­na na se­ver­no­ame­rič­kom kon­ti­nen­tu u Evro­pi se još uvek pri­lič­no ret­ko ko­ri­sti. Sto­ga ni­je ni čud­no što o spi­ner­bej­to­vi­ma još ne zna­mo do­volj­no i što ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca ume da iz njih iz­vu­če mak­si­mum, oko če­ga se za­i­sta vre­di po­tru­di­ti.

Naj­po­zna­ti­je i naj­ve­će be­o­grad­sko ve­štač­ko je­ze­ro je od svog na­stan­ka va­ži­lo za vo­du ko­ja da­je krup­ne de­ve­ri­ke. Po­sled­njih go­di­na, sa oma­so­vlje­njem fi­der teh­ni­ke, ta jed­no vre­me za­po­sta­vlje­na vr­sta po­no­vo je po­sta­la in­te­re­sant­na ri­bo­lov­ci­ma. A pe­ca­nje u je­sen ume da bu­de ve­o­ma za­bav­no, jer se uz lo­pa­ta­re če­sto ja­vlja­ju i krup­ni ban­da­ri

U mno­gim evrop­skim ze­mlja­ma, a pre sve­ga u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, štu­ka­ro­ši na ke­de­re uspe­šno lo­ve tzv. mo­bil­nim pri­stu­pom, ta­ko što idu od me­sta do me­sta, sa ma­lom ko­li­či­nom opre­me (naj­če­šće sa sa­mo jed­nim šta­pom, ke­der-kan­tom, tor­bi­com sa sit­nim pri­bo­rom i me­re­do­vom) i na sva­kom se za­dr­že 10-15 mi­nu­ta. Ta­kav na­čin pe­ca­nja pri­men­ljiv je i na na­šim vo­da­ma.

Kra­jem je­se­ni i po­čet­kom zi­me se na na­šim ve­li­kim re­ka­ma pre­da­to­ri mo­gu lo­vi­ti i na pri­rod­ne i na ve­štač­ke mam­ce. U mut­ni­joj vo­di po pra­vi­lu je efi­ka­sni­ja va­ra­li­ca, a u bi­stri­joj ke­der. Ali ni­su ret­ke ni si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se isto­vre­me­no mo­že do­bro pro­ći i na jed­no i na dru­go

Sa na­pret­kom teh­no­lo­gi­je iz­ra­de ri­bo­lov­nog pri­bo­ra i ve­štač­kih ma­ma­ca na­pre­du­ju i pre­zen­ta­ci­je. Na­sta­ju no­vi na­či­ni ri­bo­lo­va, od ko­jih su mno­gi ve­o­ma efi­ka­sni, po­go­to­vo ka­da se tek po­ja­ve na te­re­ni­ma iz­lo­že­nim ve­li­kom pri­ti­sku ri­bo­lo­va­ca. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo vam jed­nu od njih, ko­ja do­la­zi iz Ja­pa­na i Ame­ri­ke i sve vi­še se ši­ri i po »sta­rom kon­ti­nen­tu«.