Vre­me­na ka­da su slat­ko­vod­ni ri­bo­lov­ci na mo­ru, to­kom go­di­šnjeg od­mo­ra, pe­ca­li is­klju­či­vo špa­ri­će, kne­zo­ve i dru­gu sit­nu ri­bu, si­ste­mi­ma na­mo­ta­nim na ko­mad plu­te, odav­no su za na­ma. Sve je vi­še onih ko­ji oba­ve­zno no­se svoj »reč­no-je­zer­ski« pri­bor i na iste teh­ni­ke ko­je ko­ri­ste i pre­ko go­di­ne ostva­ru­ju i le­pe ulo­ve ce­nje­nih mor­skih vr­sta

Ve­ći­na smu­đa­ro­ša le­to sma­tra pe­ri­o­dom u kom ni­je la­ko uhva­ti­ti krup­nu ri­bu. S raz­lo­gom, jer se ka­pi­tal­ci sa­da uglav­nom na­la­ze na ne­kim mi­krolo­ka­ci­ja­ma na ko­ji­ma ih ni­je la­ko pro­na­ći, hra­ne se ret­ko i u vre­me ko­je ni­je uvek la­ko pred­vi­de­ti, a uz to su u ma­loj i bi­stroj vo­di vr­lo opre­zni i iz­bir­lji­vi. Ipak, pra­vi maj­sto­ri i sa­da na­đu na­čin da do­đu do tro­fe­ja

Sko­balj ni­je na­broj­ni­ja du­nav­ska be­la ri­ba, ali zbog sport­skog ka­rak­te­ra, ću­dlji­ve na­ra­vi i na­či­na hra­nje­nja, ko­ji od ri­bo­lov­ca tra­ži br­ze re­flek­se i do­sta ume­ća, po­sta­je sve po­pu­lar­ni­ji me­đu plov­ka­ro­ši­ma sa na­še naj­ve­će re­ke. U ovom pe­ri­o­du, tra­že­ći hlad­ni­ju i ki­se­o­ni­kom bo­ga­ti­ju vo­du, sko­balj se gru­pi­še na me­sti­ma sa pe­šča­nim ili ka­me­ni­tim dnom, na ko­ji­ma ga mo­že­mo ve­o­ma le­po pe­ca­ti

Klen va­ži za naj­ve­ćeg sva­što­je­da me­đu ri­ba­ma na­ših vo­da, ali i za pra­vog sla­do­ku­sca, ko­ji na­ro­či­to ra­do je­de se­zon­sko vo­će. A na po­du­gač­kom spi­sku nje­go­vih po­sla­sti­ca šlji­va za­u­zi­ma po­seb­no me­sto, ne sa­mo za­to što do­no­si mno­go ak­ci­je, već i za­to što se na nju pre­te­žno hva­ta­ju krup­ni ko­ma­di

Eks­trem­ne vre­men­ske pri­li­ke i če­ste osci­la­ci­ja vo­do­sta­ja uči­ni­le su po­sled­njih ne­de­lja ri­bo­lov na Ta­mi­šu znat­no te­žim ne­go što je uobi­ča­je­no u ovom pe­ri­o­du, ka­da bi ve­ći­na ci­pri­ni­da tre­ba­lo da ve­o­ma do­bro ra­di. Ipak, i u ta­kvim uslo­vi­ma, ver­zi­ra­ni ri­bo­lov­ci mo­gu da ostva­re do­bre ulo­ve, po­go­to­vo fi­der teh­ni­kom...

Odav­no su pro­šla vre­me­na ka­da smo še­do­ve pra­vi­li ta­ko što iz tu­be is­ti­sne­mo si­li­kon u ka­lup, iz­va­di­mo va­ra­li­cu na­kon su­še­nja, na­tak­ne­mo je na džig udi­cu i pe­ca­mo. Bo­je­nje je po­sta­lo oba­ve­zan deo pro­ce­sa, a mno­gi su tu ve­šti­nu do­ve­li do sa­vr­šen­stva. Uko­li­ko že­li­te da se i sa­mi oku­ša­te u njoj, u ovom tek­stu sa­zna­će­te sve što vam tre­ba za po­če­tak

Pe­ca­nje ša­ra­na na otvo­re­nim vo­da­ma, a po­go­to­vo na ve­li­kim re­ka­ma, znat­no je dru­ga­či­je ne­go na ri­bom pre­bo­ga­tim ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma. Mo­že­mo ko­ri­sti­ti prak­tič­no isti pri­bor, pri­hra­nu i mam­ce, ali je po­treb­no mno­go zna­nja, str­plje­nja, a po­ne­kad i vre­me­na da bi­smo pro­na­šli ri­bu i pla­si­ra­li joj si­stem na naj­bo­lji na­čin

Let­nji lov kle­na na ve­štač­ke mam­ce mo­že bi­ti vr­lo za­ba­van i pro­duk­ti­van, na­ro­či­to na onim te­re­ni­ma na ko­ji­ma ima i krup­nih ri­ba. Njih ni­je la­ko pre­va­ri­ti, jer su po pra­vi­lu vr­lo opre­zne ili iz­bir­lji­ve, ali za­to sva­ki ulov do­no­si ve­li­ko za­do­volj­stvo, a bor­ba tim ve­će uži­va­nje što je lak­ši pri­bor ko­ji ko­ri­sti­mo

Po­sled­nji ki­lo­me­tri le­ve oba­le Du­na­va kroz na­šu ze­mlju po­zna­ti su kao od­li­čan te­ren za lov ra­znih vr­sta ri­ba, a na­ro­či­to ba­bu­ške, zbog ko­je ov­de do­la­ze ri­bo­lov­ci i iz uda­lje­nih me­sta, po­seb­no u se­zo­ni go­di­šnjih od­mo­ra, ka­da mno­gi osta­ju po ne­ko­li­ko da­na i iz iz­najm­lje­nog čam­ca pe­ca­ju na plo­vak, kla­sič­nom du­bin­kom ili na fi­der

Da li je mo­gu­će ma­lim pro­me­na­ma za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, tač­ni­je uvo­đe­njem jed­ne cen­tra­li­zo­va­ne su­per-kon­tro­le, či­je bi nad­le­žno­sti va­ži­le na te­ri­to­ri­ji ce­le ze­mlje i ko­ja bi bi­la an­ga­žo­va­na za van­red­ne ak­ci­je na po­seb­no ugro­že­nim te­re­ni­ma, kao i do­de­lom ne­kih za­bo­ra­vlje­nih ma­lih re­vi­ra ri­bo­lo­vač­kim i dru­gim udru­že­nji­ma, ostva­ri­ti ne­ke zna­čaj­ne po­ma­ke u ču­va­nju na­ših vo­da