Le­to ko­je je na iz­ma­ku za ve­ći­nu obre­no­vač­kih ri­bo­lo­va­ca pri­lič­no neo­če­ki­va­no pro­la­zi u zna­ku iz­u­zet­ne ak­tiv­no­sti ša­ra­na na Ko­lu­ba­ri. Ri­ba je od­lič­no ra­di­la u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du, pa je uhva­ćen ve­li­ki broj le­pih ko­ma­da za ovu re­ku. Ali, to ne zna­či da je bi­lo do­volj­no se­sti bi­lo gde i za­ba­ci­ti bi­lo ko­ji ma­mac i si­stem. Za vr­hun­ske re­zul­ta­te bi­lo je po­treb­no do­bro oda­bra­ti po­zi­ci­ju, pri­hra­nu, si­stem i ma­mac

Deo Du­na­va oko Du­bov­ca po­znat je kao od­li­čan te­ren za lov mno­gih vr­sta ri­be, ali su one ce­nje­ni­je po­sled­njih go­di­na ipak znat­no ma­lo­broj­ni­je ne­go ne­kad. Na ra­dost mno­gih ri­bo­lo­va­ca, ba­bu­ške još ima u ogrom­nim ko­li­či­na­ma, a po­sled­njih ne­de­lja ra­di čak i nat­pro­seč­no do­bro, ta­ko da mno­gi za sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti pe­ca­nja uhva­te i dva­de­se­tak ki­la te ri­be

Su­prot­no uobi­ča­je­nom ve­ro­va­nju, da je sko­balj zim­ska ri­ba i da se u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne uglav­nom hva­ta­ju sit­ni ko­ma­di, ovog le­ta je bi­lo ka­pi­tal­nih ulo­va te vr­ste, i to ne sa­mo na Dri­ni, već i na znat­no ma­njoj Ju­žnoj Mo­ra­vi, gde su ver­zi­ra­ni ri­bo­lov­ci do­bi­ja­li i ka­pi­tal­ce te­ške pre­ko 1,5 kg

Ma­lo je va­ra­li­ca ko­je se mo­gu vo­di­ti na to­li­ko raz­li­či­tih na­či­na i ko­ri­sti­ti za lov to­li­ko vr­sta pre­da­to­ra kao si­li­kon­ski ili gu­me­ni še­do­vi sa uli­ve­nim ote­ža­njem i jed­no­kra­kom ili tro­kra­kom udi­com. Te va­ra­li­ce mo­gu uspe­šno ko­ri­sti­ti svi ri­bo­lov­ci, od ve­le­maj­sto­ra do ap­so­lut­nih po­čet­ni­ka i to u naj­ra­zli­či­ti­jim uslo­vi­ma. A mi vm ot­kri­va­mo osnov­ne stva­ri ko­je o nji­ma tre­ba zna­ti

U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne mno­gi na­ši ri­bo­lov­ci sa ve­li­kih re­ka, ko­ji ima­ju čam­ce sa ka­bi­nom, pro­ve­du i po dve-tri ne­de­lje na istom me­stu hra­ne­ći i če­ka­ju­ći ša­ra­na. Evo ka­ko je po­če­la ovo­go­di­šnja po­tr­ga za ša­ra­nom na­šeg po­vre­me­nog sa­rad­ni­ka i is­ku­snog reč­nog ša­ran­dži­je 

Vre­me­na ka­da su slat­ko­vod­ni ri­bo­lov­ci na mo­ru, to­kom go­di­šnjeg od­mo­ra, pe­ca­li is­klju­či­vo špa­ri­će, kne­zo­ve i dru­gu sit­nu ri­bu, si­ste­mi­ma na­mo­ta­nim na ko­mad plu­te, odav­no su za na­ma. Sve je vi­še onih ko­ji oba­ve­zno no­se svoj »reč­no-je­zer­ski« pri­bor i na iste teh­ni­ke ko­je ko­ri­ste i pre­ko go­di­ne ostva­ru­ju i le­pe ulo­ve ce­nje­nih mor­skih vr­sta

Ve­ći­na smu­đa­ro­ša le­to sma­tra pe­ri­o­dom u kom ni­je la­ko uhva­ti­ti krup­nu ri­bu. S raz­lo­gom, jer se ka­pi­tal­ci sa­da uglav­nom na­la­ze na ne­kim mi­krolo­ka­ci­ja­ma na ko­ji­ma ih ni­je la­ko pro­na­ći, hra­ne se ret­ko i u vre­me ko­je ni­je uvek la­ko pred­vi­de­ti, a uz to su u ma­loj i bi­stroj vo­di vr­lo opre­zni i iz­bir­lji­vi. Ipak, pra­vi maj­sto­ri i sa­da na­đu na­čin da do­đu do tro­fe­ja

Sko­balj ni­je na­broj­ni­ja du­nav­ska be­la ri­ba, ali zbog sport­skog ka­rak­te­ra, ću­dlji­ve na­ra­vi i na­či­na hra­nje­nja, ko­ji od ri­bo­lov­ca tra­ži br­ze re­flek­se i do­sta ume­ća, po­sta­je sve po­pu­lar­ni­ji me­đu plov­ka­ro­ši­ma sa na­še naj­ve­će re­ke. U ovom pe­ri­o­du, tra­že­ći hlad­ni­ju i ki­se­o­ni­kom bo­ga­ti­ju vo­du, sko­balj se gru­pi­še na me­sti­ma sa pe­šča­nim ili ka­me­ni­tim dnom, na ko­ji­ma ga mo­že­mo ve­o­ma le­po pe­ca­ti

Klen va­ži za naj­ve­ćeg sva­što­je­da me­đu ri­ba­ma na­ših vo­da, ali i za pra­vog sla­do­ku­sca, ko­ji na­ro­či­to ra­do je­de se­zon­sko vo­će. A na po­du­gač­kom spi­sku nje­go­vih po­sla­sti­ca šlji­va za­u­zi­ma po­seb­no me­sto, ne sa­mo za­to što do­no­si mno­go ak­ci­je, već i za­to što se na nju pre­te­žno hva­ta­ju krup­ni ko­ma­di

Eks­trem­ne vre­men­ske pri­li­ke i če­ste osci­la­ci­ja vo­do­sta­ja uči­ni­le su po­sled­njih ne­de­lja ri­bo­lov na Ta­mi­šu znat­no te­žim ne­go što je uobi­ča­je­no u ovom pe­ri­o­du, ka­da bi ve­ći­na ci­pri­ni­da tre­ba­lo da ve­o­ma do­bro ra­di. Ipak, i u ta­kvim uslo­vi­ma, ver­zi­ra­ni ri­bo­lov­ci mo­gu da ostva­re do­bre ulo­ve, po­go­to­vo fi­der teh­ni­kom...