Na po­men re­či pil­ker, ve­ći­na na­ših blin­ke­ra­ša po­mi­sli na ne­ku od me­tal­nih va­ra­li­ca ko­je se ob­je­di­nje­nim ime­nom zo­vu »pa­nj­i­ći«, zato što su po ob­li­ku na­lik le­gen­dar­nom ame­rič­kom Kast­ma­ste­ru, ko­ji je ori­gi­nal­no na­pra­vljen za lov sal­mo­ni­da, a kod nas je ogrom­nu sla­vu ste­kao kao je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca za bu­co­va. Ali, po­sled­njih go­di­na su va­ra­li­ča­ri, po­go­to­vo oni mla­đi, po­če­li da ot­kri­va­ju i ko­ri­ste i pil­ke­re dru­gih kon­struk­ci­ja i ob­li­ka, dru­ga­či­jeg ra­da i de­ko­ra, u ve­ći­ni slu­ča­je­va iz uvo­za, a osim za bu­co­va i mor­ski ri­bo­lov, ove kla­sič­ne me­tal­ne va­ra­li­ce, na­rav­no u od­go­va­ra­ju­ćim ve­li­či­na­ma, na­la­ze pri­me­nu i u lo­vu dru­gih pre­da­to­ra – ban­da­ra, so­ma, pa­strm­ke, kle­na...

Ka­da ša­ran­dži­ja se­bi po­sta­vi te­ško do­sti­žan cilj, on­da čak ni ve­li­ko ume­će, upor­nost, mno­go ulo­že­nog vre­me­na i sred­sta­va ni­su ga­ran­ci­ja da će br­zo ostva­ri­ti ono što je na­u­mio. Ne­ka­da je po­treb­no da pro­đe i vi­še od 20 go­di­na da se sve koc­ki­ce slo­že i da se ka­pi­ta­lac ko­nač­no na­đe u me­re­do­vu, ali ko če­ka i tru­di se pre ili ka­sni­je i do­če­ka to o če­mu ma­šta

Ban­dar je po­sled­njih go­di­na po­stao naj­broj­ni­ja gra­blji­vi­ca u naj­po­pu­lar­ni­jem be­o­grad­skom je­ze­ru, a ka­ko je i pro­seč­na lov­na ve­li­či­na za­vid­na za na­še pri­li­ke, ni­je čud­no što ga tu ci­lja­no ju­ri sve vi­še va­ra­li­ča­ra. Evo šta se do­ga­đa ka­da jed­nom od njih si­ne da pro­ba da ve­štač­ke mam­ce pri­vre­me­no za­me­ni pri­rod­nim i krup­nim gr­ge­či­ma po­nu­di ke­de­ro­va­nu sun­či­cu is­pod ma­le ba­le­ri­ne

Du­go je lov ba­bu­ške bio pot­ce­nji­van, jer se sma­tra­lo da je ima to­li­ko da ju je pre­vi­še la­ko hva­ta­ti. Ta vre­me­na odav­no su za na­ma, a »ba­be« te­ške pre­ko ki­lo­gra­ma, ko­je se mo­gu sma­tra­ti tro­fej­nim, u ve­ćim ko­li­či­na­ma lo­ve sa­mo ozbilj­ni, ve­šti, str­plji­vi i si­ste­ma­tič­ni ri­bo­lov­ci. Taj­ne nji­ho­vog uspe­ha sa­bra­li smo u ovom tek­stu

Do pre sa­mo ne­ko­li­ko se­zo­na, me­đu na­šim ri­bo­lov­ci­ma bi­lo je ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­no uve­re­nje da je tol­sto­lo­bi­ka ne­mo­gu­će uhva­ti­ti na re­gu­la­ran na­čin (udi­com za usta). Me­đu­tim, ta za­blu­da je u ve­li­koj me­ri ras­pr­še­na otka­ko su se po­ja­vi­le spe­ci­jal­ne pri­ma­me – ka­ko bra­šna­ste ta­ko i u for­mi ve­li­kih pe­le­ta – od sa­sto­ja­ka ko­ji­ma se on hra­ni i ko­je ga neo­do­lji­vo pri­vla­če, pa se sve vi­še ko­le­ga spe­ci­ja­li­zu­je baš za lov te vrste. Ovim tek­stom ot­kri­va­mo vam sve ono što o pe­ca­nju tol­sto­lo­bi­ka tre­ba da zna­te da bi­ste ga i sa­mi uspe­šno hva­ta­li.

Smu­đa ve­ći­na na­ših ri­bo­lo­va­ca na vo­ble­re lo­vi u to­pli­jem de­lu go­di­ne, i to sko­ro is­klju­či­vo na plit­ko­ron­ce, to­kom pe­ri­o­da iz­ra­že­ne po­vr­šin­ske ak­tiv­no­sti, ka­da se ču­je ka­rak­te­ri­stič­no »cok­ta­nje« i vi­de ra­u­bi. A baš u ovo do­ba je tu gra­blji­vi­cu mo­gu­će je lo­vi­ti na vo­ble­re u svim slo­je­vi­ma vo­de. Je­dan od na­ših naj­i­sku­sni­jih va­ra­li­ča­ra ot­kri­va ko­ji su mu omi­lje­ni mo­de­li i ka­da ko­je ko­ri­sti

Ve­ro­vat­no ne po­sto­ji lju­bi­telj lo­va ci­pri­ni­da ko­ji vo­li da mu na mam­ce na­me­nje­ne ba­bu­ški i be­loj ri­bi sva­ki čas uda­ra­ju sit­ni cver­gla­ni. Za­to i je­su po­pu­lar­ni te­re­ni na kojima te bo­dlji­ka­ve na­pa­sti ne­ma ili je ima ma­lo. Me­đu­tim, ne­kad ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če poč­ne da uda­ra kao lu­do na vo­di na ko­joj ga ne oče­ku­je­mo. Baš to de­ša­va­lo se sre­di­nom ma­ja na DTD ka­na­lu kod Kaj­ta­so­va, a naš sa­rad­nik i nje­gov ko­le­ga jedva su na­šli na­čin da ipak pe­ca­ju ono zbog če­ga su do­šli

Od tzv. sit­nog pe­ca­ro­škog pri­bo­ra ko­ji se mo­že ku­pi­ti u ki­ne­skim rad­nja­ma ve­štač­ki mam­ci su mo­žda i naj­u­po­tre­blji­vi­ji. Na­rav­no, ne svi, jer i tu ima mno­go to­tal­nog bo­fla, ali onaj ko zna da bi­ra na­ći će i ne­ke vo­ble­re, si­li­kon­ce i me­tal­ne va­ra­li­ce (pre sve­ga ka­ši­ke) ko­ji bi, na­kon oba­ve­zne za­me­ne al­ki­ca i udi­ca, mo­gli da do­ne­su ri­bu. Slič­no sto­je stva­ri i sa gar­de­ro­bom i sa tzv. pra­te­ćom opre­mom – ko otvo­ri če­tvo­re oči i obra­ti pa­žnju na naj­če­šće sla­be tač­ke mo­že i da pro­fi­ti­ra

Pro­le­će ni­je uvek ide­a­lan pe­riod za ri­bo­lov na Ta­mi­šu, jer zbog to­plje­nja sne­ga na Kar­pa­ti­ma vo­do­staj po­ne­kad ne­de­lja­ma bu­de iz­u­zet­no vi­sok, a pri­stup vo­di ve­o­ma ote­žan. Ovog ma­ja, me­đu­tim, na sre­ću ri­bo­lo­va­ca, si­tu­a­ci­ja je bi­la ne­što bo­lja. Ni­vo re­ke je­ste osci­li­rao, ali se ipak mo­glo pe­ca­ti na mno­gim de­lo­vi­ma, pa i na po­pu­lar­nom ke­ju u Pan­če­vu, na kom su fi­de­ra­ši ma­sov­no lo­vi­li i če­sto do­bro pro­la­zi­li

Ne­ma iole is­ku­sni­jeg ri­bo­lov­ca kom se ni­je de­si­lo da ode na ne­ko iz­gled­no me­sto na­kon te­melj­nih pri­pre­ma i vra­ti se raz­o­ča­ran jer ri­ba ni­je bi­la ak­tiv­na ni iz­bli­za ono­li­ko ko­li­ko se na­dao. Ova pri­ča pot­pu­no je su­prot­na to­me, budući da je na ne­po­zna­tom te­re­nu, uz do­sta im­pro­vi­zo­va­nja, ostva­ren iz­u­ze­tan ulov