Va­ra­li­ča­re­nje štu­ke je vid lo­va ve­štač­kim mam­ci­ma u kom su pro­me­ne du­go bi­le mi­ni­mal­ne, a ve­ći­ni ri­bo­lo­va­ca či­ni­lo se da su sve va­ra­li­ce za tu gra­blji­vi­cu pro­na­đe­ne ka­da su ot­kri­ve­ni lep­ti­ri i ka­ši­ke. Me­đu­tim, u po­sled­njoj de­ce­ni­ji se štu­ko­lov mno­go pro­me­nio i po­stao efi­ka­sni­ji i za­ni­mlji­vi­ji, po­go­to­vo ko­le­ga­ma ko­je vo­le da do­ra­đu­ju i sa­mi na­o­ru­ža­va­ju svo­je fa­vo­ri­te

Lov ša­ra­na na ve­li­kim aku­mu­la­ci­ja­ma dra­stič­no se raz­li­ku­je i od pe­ca­nja na re­ka­ma i od nad­mu­dri­va­nja sa naj­po­pu­lar­ni­jim ci­pri­ni­dom na ma­lim sta­ja­ći­ca­ma, a po­go­to­vo na rib­njač­kim je­ze­ri­ma. Tu va­že pot­pu­no dru­ga pra­vi­la, a ka­pi­tal­ci se ret­ko lo­ve, ali je iza­zov ve­li­ki, a sva­ki upe­ca­ni ša­ran se pam­ti i ra­ču­na

Naj­to­pli­ji deo go­di­ne ni­je pe­riod u kom se mo­že ra­ču­na­ti sa si­gur­no­šću na ulov krup­nog smu­đa. Ipak, naj­ve­ći za­lju­blje­ni­ci u va­ra­li­ča­re­nje te gra­blji­vi­ce ni sa­da ne od­u­sta­ju i ima­ju raz­ra­đe­nu stra­te­gi­ju ko­ja mo­že na pra­vom me­stu do­ne­ti to­li­ko že­lje­ni od­seč­ni uda­rac

Ko­li­ko je ne­tač­no uve­re­nje da na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma sva­ko mo­že da na­pu­ni ču­var­ku vi­de­lo se i ovom pri­li­kom na je­ze­ru Ži­va­ča. Naš vr­sni tak­mi­čar uhva­tio je za pre pod­ne vi­še od 30 ša­ra­na, a osta­li ri­bo­lov­ci, bi­lo da su pe­ca­li na plo­vak ili du­bin­skim me­to­dom, tek po­ne­ki ko­mad. Šta je to on ra­dio, a osta­li ni­su, eks­klu­ziv­no ot­kri­va za či­ta­o­ce Ri­bo­lo­va

Na po­men re­či pil­ker, ve­ći­na na­ših blin­ke­ra­ša po­mi­sli na ne­ku od me­tal­nih va­ra­li­ca ko­je se ob­je­di­nje­nim ime­nom zo­vu »pa­nj­i­ći«, zato što su po ob­li­ku na­lik le­gen­dar­nom ame­rič­kom Kast­ma­ste­ru, ko­ji je ori­gi­nal­no na­pra­vljen za lov sal­mo­ni­da, a kod nas je ogrom­nu sla­vu ste­kao kao je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca za bu­co­va. Ali, po­sled­njih go­di­na su va­ra­li­ča­ri, po­go­to­vo oni mla­đi, po­če­li da ot­kri­va­ju i ko­ri­ste i pil­ke­re dru­gih kon­struk­ci­ja i ob­li­ka, dru­ga­či­jeg ra­da i de­ko­ra, u ve­ći­ni slu­ča­je­va iz uvo­za, a osim za bu­co­va i mor­ski ri­bo­lov, ove kla­sič­ne me­tal­ne va­ra­li­ce, na­rav­no u od­go­va­ra­ju­ćim ve­li­či­na­ma, na­la­ze pri­me­nu i u lo­vu dru­gih pre­da­to­ra – ban­da­ra, so­ma, pa­strm­ke, kle­na...

Na po­men re­či pil­ker, ve­ći­na na­ših blin­ke­ra­ša po­mi­sli na ne­ku od me­tal­nih va­ra­li­ca ko­je se ob­je­di­nje­nim ime­nom zo­vu »pa­nj­i­ći«, zato što su po ob­li­ku na­lik le­gen­dar­nom ame­rič­kom Kast­ma­ste­ru, ko­ji je ori­gi­nal­no na­pra­vljen za lov sal­mo­ni­da, a kod nas je ogrom­nu sla­vu ste­kao kao je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca za bu­co­va. Ali, po­sled­njih go­di­na su va­ra­li­ča­ri, po­go­to­vo oni mla­đi, po­če­li da ot­kri­va­ju i ko­ri­ste i pil­ke­re dru­gih kon­struk­ci­ja i ob­li­ka, dru­ga­či­jeg ra­da i de­ko­ra, u ve­ći­ni slu­ča­je­va iz uvo­za, a osim za bu­co­va i mor­ski ri­bo­lov, ove kla­sič­ne me­tal­ne va­ra­li­ce, na­rav­no u od­go­va­ra­ju­ćim ve­li­či­na­ma, na­la­ze pri­me­nu i u lo­vu dru­gih pre­da­to­ra – ban­da­ra, so­ma, pa­strm­ke, kle­na...

Ka­da ša­ran­dži­ja se­bi po­sta­vi te­ško do­sti­žan cilj, on­da čak ni ve­li­ko ume­će, upor­nost, mno­go ulo­že­nog vre­me­na i sred­sta­va ni­su ga­ran­ci­ja da će br­zo ostva­ri­ti ono što je na­u­mio. Ne­ka­da je po­treb­no da pro­đe i vi­še od 20 go­di­na da se sve koc­ki­ce slo­že i da se ka­pi­ta­lac ko­nač­no na­đe u me­re­do­vu, ali ko če­ka i tru­di se pre ili ka­sni­je i do­če­ka to o če­mu ma­šta

Ban­dar je po­sled­njih go­di­na po­stao naj­broj­ni­ja gra­blji­vi­ca u naj­po­pu­lar­ni­jem be­o­grad­skom je­ze­ru, a ka­ko je i pro­seč­na lov­na ve­li­či­na za­vid­na za na­še pri­li­ke, ni­je čud­no što ga tu ci­lja­no ju­ri sve vi­še va­ra­li­ča­ra. Evo šta se do­ga­đa ka­da jed­nom od njih si­ne da pro­ba da ve­štač­ke mam­ce pri­vre­me­no za­me­ni pri­rod­nim i krup­nim gr­ge­či­ma po­nu­di ke­de­ro­va­nu sun­či­cu is­pod ma­le ba­le­ri­ne

Du­go je lov ba­bu­ške bio pot­ce­nji­van, jer se sma­tra­lo da je ima to­li­ko da ju je pre­vi­še la­ko hva­ta­ti. Ta vre­me­na odav­no su za na­ma, a »ba­be« te­ške pre­ko ki­lo­gra­ma, ko­je se mo­gu sma­tra­ti tro­fej­nim, u ve­ćim ko­li­či­na­ma lo­ve sa­mo ozbilj­ni, ve­šti, str­plji­vi i si­ste­ma­tič­ni ri­bo­lov­ci. Taj­ne nji­ho­vog uspe­ha sa­bra­li smo u ovom tek­stu

Do pre sa­mo ne­ko­li­ko se­zo­na, me­đu na­šim ri­bo­lov­ci­ma bi­lo je ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­no uve­re­nje da je tol­sto­lo­bi­ka ne­mo­gu­će uhva­ti­ti na re­gu­la­ran na­čin (udi­com za usta). Me­đu­tim, ta za­blu­da je u ve­li­koj me­ri ras­pr­še­na otka­ko su se po­ja­vi­le spe­ci­jal­ne pri­ma­me – ka­ko bra­šna­ste ta­ko i u for­mi ve­li­kih pe­le­ta – od sa­sto­ja­ka ko­ji­ma se on hra­ni i ko­je ga neo­do­lji­vo pri­vla­če, pa se sve vi­še ko­le­ga spe­ci­ja­li­zu­je baš za lov te vrste. Ovim tek­stom ot­kri­va­mo vam sve ono što o pe­ca­nju tol­sto­lo­bi­ka tre­ba da zna­te da bi­ste ga i sa­mi uspe­šno hva­ta­li.