Jed­na od dra­ži ri­bo­lo­va je u to­me što su mo­guć­no­sti za eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i kom­bi­no­va­nje teh­ni­ka, ma­ma­ca i pre­zen­ta­ci­ja prak­tič­no neo­gra­ni­če­ne. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo vam me­ša­vi­nu plov­ka­re­nja i va­ra­li­ča­re­nja, ko­ja se u Ame­ri­ci ko­ri­sti za lov ra­znih vr­sta sun­či­ca, a u na­šim uslo­vi­ma se već u pr­vim pro­ba­ma po­ka­za­la fan­ta­stič­no za lov ban­da­ra, ali i štu­ke

Ka­da se nji­me ovla­da, fi­der ume da bu­de uisti­nu ubi­tač­na teh­ni­ka, jer nam omo­gu­ća­va da ve­o­ma pre­ci­zno hra­ni­mo i pe­ca­mo, kon­cen­tri­šu­ći ta­ko ri­bu na ma­lom pro­sto­ru i po­di­žu­ći in­ten­zi­tet ak­ci­je do ni­voa te­ško za­mi­sli­vog u ve­ći­ni osta­lih vi­do­va ri­bo­lo­va. Ali, da bi ta­ko bi­lo, mo­ra­mo do­bro uskla­di­ti ap­so­lut­no sve ele­men­te si­ste­ma, a po­seb­no je va­žno da oda­be­re­mo hra­ni­li­cu od­go­va­ra­ju­ćeg ob­li­ka, ve­li­či­ne i ote­ža­nja

Od­lič­ni ulo­vi ko­ji se zi­mi ostva­ru­ju na Za­pad­noj Mo­ra­vi do­vo­de na ne­kim lo­ka­ci­je mno­štvo ri­bo­lo­va­ca. Oni ko­ji ne vo­le gu­žvu, pri­mo­ra­ni su sto­ga ne­ret­ko da pe­ca­ju sa ma­nje udob­nih ili po­god­nih me­sta, ko­ja dru­gi iz­be­ga­va­ju. To ni­je uvek jed­no­stav­no, ali onaj ko je spre­man da ma­lo re­ski­ra i po­tru­di se mo­že i da na­pu­ni ču­var­ku za krat­ko vre­me

Odav­no je raz­bi­je­na za­blu­da da se ša­ran zi­mi uop­šte ne hra­ni i da ga je ne­mo­gu­će uhva­ti­ti na le­ga­lan na­čin. Za­hva­lju­ju­ći mo­der­nom pri­stu­pu, ali i sve do­stup­ni­joj kva­li­tet­ni­joj ri­bo­lo­vač­koj ode­ći i obu­ći, ra­ste broj onih ko­ji se to­kom svih 12 me­se­ci nad­mu­dru­ju sa vo­de­nom li­si­com«. A za uspeh u to­me po­treb­no je do­sta str­plje­nja, ma­lo tru­da i vo­đe­nje ra­ču­na o ne­ko­li­ko bit­nih stva­ri

U po­sled­njih de­se­tak go­di­na se mno­go ri­bo­lo­va­ca ši­rom Evro­pe, pa i kod nas pre­o­ri­jen­ti­sa­lo na fi­der teh­ni­ku. Ona je ve­o­ma efi­ka­sna i ne tra­ži mno­go pri­bo­ra, ali nje­go­vi de­lo­vi mo­ra­ju bi­ti do­bro oda­bra­ni i uklo­plje­ni, ka­ko bi­smo bi­li što efi­ka­sni­ji, a štap je je­dan od ključ­nih. Evo na šta tre­ba po­seb­no obra­ti­ti pa­žnju pri nje­go­vom iz­bo­ru

Ka­da se re­ke mren­skog re­gi­o­na zna­čaj­ni­je ohla­de, ve­ći­na vr­sta ri­ba ko­je ih na­sta­nju­ju gru­pi­še se na me­sti­ma sa du­bljom i spo­ri­jom vo­dom, ka­ko bi tu pre­zi­mi­la i po­tom kre­nu­la u po­tra­gu za me­sti­ma za mrest. Ri­bo­lov­ci tu ve­li­ku kon­cen­tra­ci­ju sko­ba­lja, mre­ne i dru­gih ci­pri­ni­da sva­ke go­di­ne u ovo vre­me ko­ri­ste da se na­u­ži­va­ju i na­pe­ca­ju.

Po­sle du­žeg pe­ri­o­da u kom se ove je­se­ni, na Sa­vi, na ši­rem pod­ruč­ju Be­o­gra­da, be­la ri­ba uspe­šno pe­ca­la sa­mo pre­ko no­ći, dok se pre­ko da­na od »pe­ša« (gla­vo­ča) mal­te­ne ni­šta dru­go ni­je mo­glo uhva­ti­ti, po­čet­kom de­cem­bra su stva­ri ko­nač­no po­če­le da se vra­ća­ju u nor­ma­lu, a naš stal­ni sa­rad­nik i ve­li­ki lju­bi­telj fi­der teh­ni­ke od­mah je po­žu­rio na vo­du

Ne­zva­nič­na nad­me­ta­nja u lo­vu gra­blji­vi­ca (»smu­đi­ja­de«, »štu­ki­ja­de«, »so­mo­vi­ja­de«) i dru­že­nja ri­bo­lo­va­ca ko­ji po­seb­no vo­le pe­ca­nje od­re­đe­nih vr­sta ri­be, ne or­ga­ni­zu­ju se sa­mo kod nas, već i dru­gde ši­rom Evro­pe. Eki­pa Ri­bo­lo­va bi­la je ove je­se­ni na ve­o­ma po­pu­lar­nom dru­že­nju ita­li­jan­skih so­ma­ro­ša – Ra­du­no del Si­lu­ri­sti

Lov pre­da­to­ra po­vla­če­njem mr­tvog ke­de­ra efi­ka­san je to­kom ce­le go­di­ne, po­go­to­vo u bi­stroj vo­di. U ne­kim okol­no­sti­ma bo­lje se pro­la­zi na si­stem sa olo­vom od­mak­nu­tim od mam­ca, dok je u dru­gim lov­ni­ji ke­der mon­ti­ran na džig udi­cu sa na­li­ve­nim ote­ža­njem

Me­đu na­šim ri­bo­lov­ci­ma uvre­že­no je mi­šlje­nje da se klen u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne i na sta­ja­ći­ca­ma i na te­ku­ći­ca­ma ne­u­po­re­di­vo lak­še i uspe­šni­je lo­vi na pri­rod­ne mam­ce ne­go na va­ra­li­ce. Ovaj pri­log sa­mo je je­dan u ni­zu do­ka­za da stva­ri ne sto­je baš ta­ko i da se i blin­ke­ri­sa­njem klen, uz od­go­va­ra­ju­ći pri­stup, mo­že od­lič­no hva­ta­ti čak i ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de bli­zu tač­ke mr­žnje­nja