Je­sen je ide­al­no vre­me za lov štu­ke, ka­da ona po pra­vi­lu naj­bo­lje ra­di i ka­da se ja­vlja­ju i vr­lo krup­ne je­din­ke. A ka­ko u ovo vre­me ve­ći­na ci­pri­ni­da po­či­nje sla­bi­je da je­de, mno­ge ko­le­ge okre­ću se pe­ca­nju »slat­ko­vod­ne aj­ku­le«. U mi­ni-felj­to­nu, či­ji je pr­vi deo pred va­ma, pred­sta­vlja­mo osnov­ne vr­ste va­ra­li­ca na ko­je se lo­vi jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih gra­blji­vi­ca se­ver­ne he­mis­fe­re

Pr­vi deo je­se­ni je pri kra­ju, a uslo­vi za lov smu­đa na ­Du­na­vu, Sa­vi i Ti­si su i da­lje iden­tič­ni let­njim, pa ni­je čud­no što su ulo­vi ve­ći­ne ri­bo­lo­va­ca skrom­ni. Na bo­lje re­zul­ta­te mo­gu tre­nut­no ra­ču­na­ti sa­mo oni ko­ji su iz­ra­zi­to upor­ni i sprem­ni da pri­stup u pot­pu­no­sti pri­la­go­de okol­no­sti­ma

U pe­ri­o­du pred pr­ve ja­če mra­ze­ve, be­la ri­ba na Dri­ni ume da bu­de vr­lo ak­tiv­na i ras­po­lo­že­na za je­lo. Ali, da bi se ostva­rio us­pe­šan ulov, ni u ta­kvim uslo­vi­ma ni­je do­volj­no sa­mo iza­ći na do­bro me­sto. Po­treb­no je i oda­bra­ti pra­vu pri­ma­mu, tak­ti­ku i ri­tam hra­nje­nja, te ta­ko uklo­pi­ti pri­bor da ma­mac po­nu­di­mo na ide­a­lan na­čin. A ka­da se sve to ura­di ka­ko tre­ba, uspeh te­ško mo­že da iz­o­sta­ne

Čak i na na­šim vo­da­ma, na ko­ji­ma je ri­ba po pra­vi­lu uvek mno­go bo­lje ra­di­la ju­če i na ko­ji­ma pro­se­čan ri­bo­lo­vac uglav­nom ima sve ma­nje šan­se da do­đe do tro­fej­nog ulo­va, de­si se da ka­pi­tal­na jedinka uda­ri baš on­da ka­da pe­ca­roš že­li da se to de­si. Šta­vi­še, ne­ka­da se ja­ve i dve!

Su­o­če­ni sa ne­za­pam­će­nom na­je­zdom ni­kad broj­ni­jih »pe­še­va« u do­njem to­ku Sa­ve, od ko­jih se pre­ko da­na prak­tič­no ne mo­že pe­ca­ti, po­je­di­ni naj­za­gri­že­ni­ji be­o­grad­ski fi­de­ra­ši po­če­li su da na re­ku iz­la­ze tek pred mrak i da lo­ve u pr­vim noć­nim sa­ti­ma. To ni pr­vih da­na je­se­ni, ko­li­ko god vre­me bi­lo le­po, ni­je baš pri­jat­no zbog hlad­no­će i vla­ge ko­ja se uvla­či u ko­sti, ali mo­že bi­ti efi­ka­sno

Lov sit­nih ci­pri­ni­da fi­der teh­ni­kom na Sa­vi umno­go­me za­vi­si od ni­voa vo­de i ten­den­ci­je vo­do­sta­ja. Ka­da uslo­vi ni­su do­bri, de­ša­va se da ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca mu­ku mu­či i da se upi­še. Ali si­ste­ma­tič­ni i do­bro pri­pre­mlje­ni fi­de­ra­ši i u te­škim si­tu­a­ci­ja­ma naj­če­šće na­đu re­še­nje, kao što je to ovog pu­ta us­peo da uči­ni naš stal­ni sa­rad­nik

Ša­ran je jed­na od naj­o­mi­lje­ni­jih ri­ba pe­ca­ro­ši­ma sa Ta­mi­ša. Mno­gi od njih lo­ve sa­mo tu po­pu­lar­nu vr­stu i u sta­nju su da zbog nje pro­ve­du i tro­ci­fren broj da­na kraj re­ke, spa­va­ju­ći u čam­cu ili ša­to­ru i sva­ko­dnev­no hra­ne­ći me­sto. Je­dan od ta­kvih po­sve­će­ni­ka, Zden­ko Mar­ko iz Ko­va­či­ce, pre ne­ko­li­ko da­na do­bio je ne­ve­ro­vat­nu na­gra­du za svo­ju upor­nost, a re­ci i ri­bi uz­vra­tio je iz­u­zet­nim ge­stom

U na­šim ve­li­kim re­ka­ma ima ka­pi­tal­nih so­mo­va, ali ne u to­li­kom bro­ju da bi se la­ko lo­vi­li. I is­ku­snim ri­bo­lov­ci­ma če­sto su po­treb­ne go­di­ne re­dov­nih iz­la­za­ka na vo­du, upo­zna­va­nja te­re­na i na­vi­ka ri­be, da bi im uda­rio onaj „pra­vi“. A i ka­da se to de­si, tro­fej mo­že da iz­mak­ne ako pri­bor ni­je sa­vr­še­no uskla­đen i po­uz­dan, a ri­bo­lo­vac smi­ren, kao što je bi­lo u ovom slu­ča­ju

Ve­ći­na ša­ran­dži­ja sa otvo­re­nih vo­da kao je­dan od glav­nih fak­to­ra uspe­ha na­vo­di vi­še­dnev­nu, pa i vi­še­ne­delj­nu pri­pre­mu me­sta, ko­ja pod­ra­zu­me­va re­dov­no hra­nje­nje, ko­jim tre­ba na­vi­ći ri­bu da re­dov­no je­de na po­zi­ci­ji na ko­joj joj nu­di­mo mam­ce i da tu stal­no svra­ća i du­že se za­dr­ža­va. Me­đu­tim, ne­kad se de­si da is­ku­san ša­ran­dži­ja ostva­ri sja­jan ulov i u pr­vom iz­la­sku na do­bro oda­bra­no me­

Štu­ka se na pri­rod­ne mam­ce tra­di­ci­o­nal­no naj­vi­še pe­ca na plo­vak, a odsko­ra je ve­o­ma po­pu­lar­no i mu­va­nje. Me­đu­tim, u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma je i na sta­ja­ćim i na te­ku­ćim vo­da­ma naj­bo­lje pri­me­ni­ti du­bin­ski me­tod, ko­ji mo­že da­ti sjaj­ne re­zul­ta­te, na­ro­či­to ako sve ura­di­mo ka­ko tre­ba, od iz­bo­ra lo­ka­ci­je, mam­ca i naj­bo­lje mon­ta­že, do za­ba­ci­va­nja na pra­vo me­sto pod ide­al­nim uglom