Ni­je ni­ka­ka­va taj­na da da­nas po­sto­ji ne­u­po­re­di­vo vi­še rob­nih mar­ki ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ne­go fir­mi ko­je ga pro­iz­vo­de. Za­to ni­je ret­kost da se ista stvar, even­tu­al­no ma­lo pro­me­nje­na, na­đe u po­nu­di ne­ko­li­ko fir­mi. To je po­seb­no čest slu­čaj sa ma­ši­ni­ca­ma, od ko­jih ne­ke ima­ju i po po­la tu­ce­ta »klo­no­va«.

Za mno­ge fi­de­ra­še je hra­nje­nje mi­kro­pe­le­ti­ma enig­ma, jer im je te­ško da na­đu pra­vu me­ru nji­ho­ve vla­žno­sti, ka­ko bi sti­gli na dno za­jed­no sa hra­ni­li­com, a po­tom po­ste­pe­no is­pa­li iz nje (ni br­zo ni spo­ro). Re­še­nje po­sto­ji, ni­je kom­pli­ko­va­no, a ne­bro­je­no mno­go pu­ta po­ka­za­lo se da je vr­lo efi­ka­sno

Smuđ je kod nas iz­lo­žen ve­li­kom pri­ti­sku, jer ga zbog vi­so­ke ce­ne i po­pu­lar­no­sti me­đu gur­ma­ni­ma ci­lja­no lo­ve mno­gi ri­bo­lov­ci, ve­ći­na pri­vred­nih ri­ba­ra i ve­o­ma broj­ni kri­vo­lov­ci. Za­to ne ču­di što su ulo­vi te ri­be, a po­go­to­vo krup­nih je­din­ki, iz go­di­ne u go­di­nu sve sla­bi­ji. Ipak, i u ta­kvim okol­no­sti­ma, ima maj­sto­ra ko­ji na Ve­li­koj Mo­ra­vi ostva­ru­ju fan­ta­stič­ne re­zul­ta­te i uz to sve upe­ca­ne ri­be pu­šta­ju!

Lju­bil­te­ji lo­va ba­bu­ške ne­str­plji­vo če­ka­ju pr­ve to­pli­je da­ne i po­če­tak za­gre­va­nja sta­ja­ćih i spo­ro­te­ku­ćih vo­da ka­ko bi po­sle po­du­že zim­ske pa­u­ze po­no­vo kre­nu­li u nad­mu­dri­va­nje sa omi­lje­nom vr­stom. Vre­me­na ka­da se ona mo­gla pe­ca­ti »na dža­ko­ve«, bez mno­go tru­da i pri­pre­me, odav­no su za na­ma. Sa­da mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na o sko­ro sva­koj sit­ni­ci ako že­li­mo da ku­ći ode­mo sa bo­ga­tim ulo­vom

Ša­ra­na u naj­hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne du­go ni­ko ni­je po­ku­ša­vao da ci­lja­no pe­ca, a ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca bi­la je ube­đe­na i da se on ta­da uop­šte ne hra­ni. Ni sa­da ta­kav ri­bo­lov ni­je ma­so­van, pre sve­ga za­to što ni­je ni lak ni na­ro­či­to pro­duk­ti­van, ali oni naj­za­gri­že­ni­ji na kra­ju po pra­vi­lu ima­ju či­me da se po­hva­le

Ibar i Za­pad­na Mo­ra­va na pod­ruč­ju Kra­lje­va u po­sled­njih de­se­tak go­di­na va­že za na­še naj­pro­duk­tiv­ni­je vo­de za lov sko­ba­lja u zim­skom pe­ri­o­du. Me­đu­tim, ove se­zo­ne je ri­ba ra­di­la ne­što sla­bi­je ne­go obič­no, po svoj pri­li­ci zbog nat­pro­seč­no to­plog vre­me­na za ovo go­di­šnje do­ba. Tek kra­jem fe­bru­a­ra i po­čet­kom mar­ta stva­ri su se pro­me­ni­le

Auto­ri na­šeg naj­du­go­več­ni­jeg i naj­gle­da­ni­jeg te­le­vi­zij­skog se­ri­ja­la o ri­bo­lo­vu ob­i­šli su se­ver Mon­go­li­je uz­duž i po­pre­ko, ali su sti­ca­jem okol­no­sti ne­dav­no po pr­vi put lo­vi­li na naj­ve­ćoj mon­gol­skoj re­ci – Se­len­gi. Osim taj­me­na, hva­ta­li su i le­pe štu­ke i ve­li­ke ban­da­re

Tro­ji­ca ve­li­kih lju­bi­te­lja mor­skog blin­ke­ri­sa­nja za­pu­ti­la su se pred kraj fe­bru­a­ra u Grč­ku, ka­ko bi pro­ba­li da po pr­vi put na ve­štač­ke mam­ce lo­ve sla­no­vod­ne pre­da­to­re u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne. Kao što obič­no bi­va, de­si­lo im se što­šta neo­če­ki­va­no, a ku­ća­ma su se vra­ti­li bo­ga­ti­ji za jed­no dra­go­ce­no is­ku­stvo

Ve­ro­vat­no ne­ma ri­bo­lov­ca kom se ni­je de­si­lo da do­đe na te­ren na kom je ri­ba pret­hod­nih da­na do­bro ra­di­la a baš ta­da kad on do­đe ne­će ni da pip­ne. Ne­ki u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji br­zo klo­nu du­hom i od­u­sta­nu, dru­gi pro­me­ne me­sto, a tre­ći eks­pe­ri­men­ti­šu dok ne na­đu do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju

Na sa­mom kra­ju zi­me lju­bi­te­lji lo­va sko­ba­lja i mre­ne na­po­kon su do­če­ka­li ono če­mu su se po­du­že na­da­li – pe­riod od ne­ko­li­ko da­na sa ja­kim mra­zom, ko­ji kao da je pred­sta­vljao oki­dač za ja­vlja­nje krup­ni­jih ri­ba