Ban­da­re je u ovom de­lu se­zo­ne na ve­ći­ni vo­da ne­što lak­še pro­na­ći ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne, ali se oni i sa­da kre­ću i čak u to­ku sa­mo jed­nog da­na po ne­ko­li­ko pu­ta pro­me­ne i me­sto i sloj vo­de u kom uzi­ma­ju hra­nu. Zbog to­ga mo­ra­mo bi­ti sprem­ni na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i vla­da­ti ume­ćem »či­ta­nja« vo­de, ka­ko bi­smo što ma­nje vre­me­na tro­ši­li na tra­že­nje ri­be, a što vi­še na efi­ka­sno pe­ca­nje

Ka­da sa pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de sit­na be­la ri­ba i cver­glan po­sta­nu ma­nje ak­tiv­ni, a ša­ran in­stink­tiv­no ose­ti po­tre­bu za sku­plja­njem ener­gi­je za pred­sto­je­ću zi­mu i mrest ko­ji će na­kon nje usle­di­ti, pra­vo je vre­me da »kra­lju ci­pri­ni­da« po­nu­di­mo jed­nu od nje­go­vih po­sla­sti­ca do ko­je u to­pli­jem de­lu go­di­ne od broj­nih ma­njih kon­ku­re­na­ta ve­o­ma te­ško mo­že da do­đe

Klen je jed­na od naj­broj­ni­jih ri­ba na­ših vo­da ko­je se lo­ve va­ra­li­ča­re­njem, a uz to ima ve­o­ma ra­zno­vr­stan je­lov­nik. Me­đu­tim, ni jed­no ni dru­go ne zna­či da ga je uvek la­ko pro­na­ći i na­ve­sti da uzme ve­štač­ki ma­mac, po­go­to­vo u pe­ri­o­di­ma ka­da je vo­da ma­la i bi­stra. Iz pr­ve ru­ke vam pre­no­si­mo dra­go­ce­na is­ku­stva jed­nog od na­ših naj­u­spe­šni­jih kle­na­ro­ša

Ne­for­mal­na tak­mi­če­nja jed­na su od bit­ni­jih ak­tiv­no­sti mno­gih ri­bo­lo­vač­kih or­ga­ni­za­ci­ja, ne sa­mo za­to što im mo­gu do­ne­ti ne­što nov­ca, pre­ko po­treb­nog za funk­ci­o­ni­sa­nje, već pre svega zbog to­ga što ja­ča­ju ko­lek­tiv­ni duh i ose­ćaj so­li­dar­no­sti, ve­o­ma dra­go­ce­ne ko­he­ziv­ne fak­to­re za sva­ki skup lju­di ko­ji ima­ju isti ci­lje­ve i po­tre­be za ko­je se tre­ba (iz)bo­ri­ti

Dug pe­riod ni­skog vo­do­sta­ja Du­na­va ni­je po­go­do­vao ša­ran­dži­ja­ma na ve­ći­ni te­re­na, pa ni niz­vod­no od Be­o­gra­da. Ni na mno­gim re­dov­no hra­nje­nim me­sti­ma ni­je bi­lo do­brog ra­da ri­be u kon­ti­nu­i­te­tu, pa su mno­gi pri­be­gli tra­že­nju ri­be da­lje od oba­le, u ve­ćoj du­bi­ni i na me­sti­ma gde na dnu ima stru­jom na­ne­tih pod­vod­nih pre­pre­ka. Ta­kve po­tra­ge ni­su la­ke, ali trud i vre­me ulo­že­ni u njih mo­gu se i te ­ka­ko is­pla­ti­ti

Ri­bo­lov na mo­ru, ja­sno je to sva­kom slat­ko­vod­nom pe­ca­ro­šu ko­ji se u nje­mu opro­bao, ima ne­kih slič­no­sti sa onim na re­ka­ma, je­ze­ri­ma i ka­na­li­ma, ali je i po mno­go če­mu dru­ga­či­ji. Mno­gi na­kon što to spo­zna­ju iz­gu­be vo­lju da po­ku­ša­ju da na­u­če ma­kar ono osnov­no jer im se či­ni da je i to pre­te­ško. Tekst ko­ji sle­di po­ka­zu­je da za to ne­ma raz­lo­ga... ako po­čet­nik ima ma­lo vo­lje i ne­ko­ga sprem­nog da mu po­mog­ne da se sna­đe