Ve­či­ta di­le­ma – da li ku­pi­ti štap ko­ji nam ne­do­sta­je čim sku­pi­mo do­volj­no nov­ca za ne­ki osnov­ni (nej­jef­ti­ni­ji) mo­del ili se ma­lo str­pe­ti, pa ići na ne­ko sku­plje ali kva­li­tet­ni­je re­še­nje – uvek je ak­tu­el­na i kad je o fi­der šta­po­vima reč. Po­gle­da­li smo tre­nut­nu po­nu­du mo­de­la ko­ji ko­šta­ju ma­nje od 6.000  di­na­ra i iz­dvo­ji­li ne­ke ko­ji su po na­šem su­du do­bar iz­bor u svo­joj kla­si ce­ne.

Izbor ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ni­ka­da ni­je bio ve­ći ne­go da­nas, a rast po­nu­de pra­ti, ukup­no uzev, i sni­ža­va­nje ce­na ve­ći­ne pro­iz­vo­da. S dru­ge stra­ne, u toj ogrom­noj po­nu­di pro­vu­če se mno­go to­ga jef­ti­nog što ne vre­di ni ono ma­lo pa­ra za ko­je se pro­da­je. Ovo je pri­ča o jed­nom sa­svim dru­ga­či­jem slu­ča­ju – o šta­pu ko­ji pru­ža mno­go, po sa­svim ko­rekt­noj ce­ni.

Sve po­pu­lar­ni­je si­li­kon­ske gla­vi­naj­re ko­ri­ste se kod nas za ci­lja­ni lov sko­ro svih vr­sta gra­blji­vi­ca, od so­ma i smu­đa, pre­ko bu­co­va, ban­da­ra i kle­na, do mla­di­ce. Go­to­vo ni­ko ih, me­đu­tim, ne ba­ca ka­da ju­ri štu­ku, jer se ne­ka­ko sma­tra da to ni­je ve­štač­ki ma­mac ko­ji bi ona ra­do na­pa­la. Da li je do­šlo vre­me da pro­me­ni­mo mi­šlje­nje?

I ove zi­me, kao i mno­gih pret­hod­nih, ri­bo­lov­ci iz ra­znih de­lo­va Sr­bi­je pe­ri­o­dič­no su hr­li­li u Go­lu­bac čim bi se pro­ču­lo da je ba­bu­ška po­če­la in­ten­ziv­ni­je da se ja­vlja u jed­noj od dve­ju ma­ri­na ili u nji­ho­voj bli­zi­ni. Ali bi­lo je i onih ko­ji ni­su bi­li to­li­ko str­plji­vi, već su na kult­ne te­re­ne od­la­zi­li on­da ka­da bi ugra­bi­li ma­lo slo­bod­nog vre­me­na

Če­sto se mo­že ču­ti ka­ko su u ri­bo­lo­vu naj­jed­no­stav­ni­ja re­še­nja naj­bo­lja. To, me­đu­tim, ni­je baš uvek tač­no, bar ne u pot­pu­no­sti. Je­dan od iz­u­ze­ta­ka od tog pra­vi­la su si­ste­mi sa fi­der gu­mom, ko­ji su bez sum­nje za lov krup­ni­je ri­be fi­nim si­ste­mi­ma bo­lji od onih bez nje. U ovom tek­stu sa­zna­će­te zbog če­ga su još do­bri i ko­je va­ri­jan­te po­sto­je.

Va­ra­li­ča­re­nje štu­ke kod nas i u skan­di­nav­skim ze­mlja­ma ne raz­li­ku­je se sa­mo po pro­seč­noj ve­li­či­ni ri­ba ko­je se hva­ta­ju, već i po ve­li­či­ni va­ra­li­ca i sna­zi pri­bocra ko­ji se ko­ri­sti. Za­ni­mlji­vo je da, pri tom, oni ko­ji ju­re krupne štu­ke dobijaju i ve­li­ki broj ri­ba ka­kve nastanjuju naše vode, a ima­ju ve­li­ke šan­se da iz­va­de sva­ku gr­do­si­ju, ko­ja bi verovatno uspela da se oslo­bo­di kad bi do­šla na ma­lu va­ra­li­cu i sla­bi­ji kom­plet