Ve­ći­na re­kre­a­tiv­nih ri­bo­lo­va­ca po do­la­sku na vo­du na­sto­ji da se što pre ras­pa­ku­je i poč­ne s pe­ca­njem, pa ne po­ku­ša da pret­hod­no čak ni po­vr­šno is­pi­ta te­ren i stek­ne ne­ka­kvu pred­sta­vu o kon­fi­gu­ra­ci­ji dna na me­stu is­pred se­be. A baš to što im li­či na gu­blje­nje vre­me­na ve­o­ma če­sto je raz­log što ne­ko dru­gi uži­va u znat­no di­na­mič­ni­jem pe­ca­nju i ostva­ru­je ve­ći ulov

Da li bi­smo se ma­nje ža­li­li na ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če u na­šim vo­da­ma ka­da bi u nji­ma broj­ni­ja bi­la vr­sta ko­ja se ma­nje mno­ži i te­že ši­ri ali za­to ra­ste znat­no vi­še od na­pa­sti ko­ju ve­ći­na nas ne vo­li ni da vi­di na udi­ci?

Ri­bo­lov ša­ra­na da­nas je mno­go dru­ga­či­ji ne­go što je bio do pre tri­de­se­tak go­di­na, i to za­hva­lju­ju­ći po­ja­vi boj­li­ja, mon­ta­ži ma­ma­ca is­pod udi­ce (na »dla­ku«), ko­ri­šće­nju če­kr­ka s me­ha­ni­zmom slo­bod­nog ho­da i elek­tron­skih in­di­ka­to­ra tr­za­ja... Me­đu­tim, još ima tra­di­ci­o­na­li­sta ko­ji pe­ca­ju­ći na sta­rin­ski na­čin od­lič­no pro­la­ze

Pri­su­stvo ve­li­kih ja­ta bu­co­va na ati­pič­nom me­stu na spo­roj rav­ni­čar­skoj re­ci sve­stra­ni va­ra­li­čar is­ko­ri­stio je za iz­u­zet­no di­na­mi­čan i pro­duk­ti­van vi­še­dnev­ni lov na raz­ne ve­štač­ke mam­ce, od pil­ke­ra pre­ko vo­ble­ra do po­vr­ši­na­ca

Ri­bo­lov­ci se spo­re oko mno­gih pi­ta­nja, pa i oko raz­lo­ga iz ko­jih gra­blji­vi­ce na­sr­ću na dre­ča­vo obo­je­ne ve­štač­ke mam­ce. Ali se sko­ro svi sla­žu oko to­ga da ta­kve de­ze­ne uvek po mra­ku tre­ba ima­ti pri ru­ci i nu­di­ti ih ri­bi

U iš­če­ki­va­nju je­se­njeg cu­ga be­le ri­be u do­njem to­ku Du­na­va kroz Sr­bi­ju broj­ni ri­bo­lov­ci sva­ko­dnev­no pe­ca­ju ra­znim teh­ni­ka­ma, pa i na fi­der. Mno­gi se ža­le da ri­ba ni­je pri ape­ti­tu, ali to mo­žda i ni­je slu­čaj, jer ima i vr­lo do­brih ulo­va ka­da se ko­ri­ste fi­ni pri­bor, ose­tlji­vi si­ste­mi, sit­ni mam­ci i do­bro oda­bra­na pri­ma­ma

Ri­ba se ni na me­sti­ma na ko­ji­ma se re­dov­no pri­hra­nju­je ne po­na­ša sva­kog da­na na isti na­čin, tj. ne re­a­gu­je uvek jed­na­ko do­bro na pri­ma­mu i po­nu­đe­ne mam­ce, ni­je uvek na is­toj da­lji­ni od oba­le, ni­ti je­de u isto vre­me. Ali oni ko­ji su sprem­ni da ma­lo vre­me­na po­tro­še na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i zna­ju šta sve tre­ba pro­ba­ti uvek us­pe­ju da »iš­čač­ka­ju« bar ne­što

Ko­li­ko pe­ca­nje mo­že bi­ti te­ško i na ri­bom pre­bo­ga­tim vo­da­ma od­lič­no zna­ju sve ša­ran­dži­je ko­je re­dov­no idu na »uhva­ti i pu­sti« je­ze­ra, na ko­ji­ma i vr­hun­ski znal­ci mo­gu osta­ti bez tr­za­ja ka­da ri­ba ni­je za­in­te­re­so­va­na za hra­nu. Ali i ka­da se či­ni da re­še­nja ne­ma, ne­ko­me se po­sre­ći da ot­kri­je for­mu­lu uspe­ha, ko­ja mo­že bi­ti i sa­svim su­prot­na pra­vi­li­ma ko­jih se ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca na ta­kvim vo­da­ma dr­ži

Iz vi­še raz­lo­ga me­đu ne­is­ku­snim ri­bo­lov­ci­ma ras­pro­stra­nje­no je uve­re­nje da je pre­sud­ni fak­tor uspe­ha u fi­der ri­bo­lo­vu iz­bor pri­ma­me. A za­pra­vo je naj­bit­ni­je opre­de­li­ti se za sme­su ko­ja svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma naj­bo­lje od­go­va­ra uslo­vi­ma u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji i cilj­noj ri­bi, te je pra­vil­no pri­pre­mi­ti za upo­tre­bu

Sve vi­še ri­bo­lo­va­ca na na­šim otvo­re­nim vo­da­ma le­po pro­la­zi pe­ca­ju­ći ra­znim kom­bi­na­ci­ja­ma kla­sič­nog fi­de­ra i nje­go­ve me­tod va­ri­jan­te. Ta­kav pri­stup do­neo je za­ni­mlji­vo pe­ca­nje i so­li­dan ulov na­šem sa­rad­ni­ku ko­ji je tom pri­li­kom ko­ri­stio kla­sič­nu pri­ma­mu i svi­ma la­ko do­stup­ne mam­ce