Jedna od mana Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, donetog 2009. godine, jeste to što njime uspostavljeni sistem, neznatno promenjen Zakonom iz 2014, nije nikada na odgovarajući način jasno predstavljen i učinjen lako dostupnim onima na koje se odnosi i koji treba da ga poštuju. Sve je ostalo na reda radi propisanoj obavezi korisnika da organizuju navodno redovne edukacije ribolovaca na svojim područjima, ali to ukupno uzev realno ni milimetar dalje od puke formalnosti nije odmaklo, a veliku cenu opšteg neznanja na kraju plaća celo društvo, uključujući i ribolovce