Kao i u mno­gim dru­gim ze­mlja­ma ko­je za pri­mar­ni cilj ima­ju brz pri­vred­ni rast i in­du­strij­ski raz­voj i kod nas ži­vot­na sre­di­na uop­šte, pa i ri­bo­lov­ne vo­de i ri­blji fond, ima­ju sta­tus pod­ra­zu­me­va­ne žr­tve, či­je se uni­šta­va­nje i ugro­ža­va­nje za­rad na­vod­nog na­pret­ka sma­tra­ju pot­pu­no nor­mal­nim, pa se ni­šta ne ra­di da to bu­de iz­beg­nu­to ili sve­de­no na mi­ni­mum čak ni u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da ne tra­ži ni­ka­kav tro­šak pa čak ni trud, kao što se vi­di iz naj­no­vi­jeg pri­me­ra sa Ta­mi­ša

Du­go­go­di­šnje pe­ca­nje na istom me­stu ša­ran­dži­ja­ma do­ne­kle olak­ša­va na­la­že­nje do­bit­nih kom­bi­na­ci­ja u raz­li­či­tim uslo­vi­ma, jer na osno­vu na­go­mi­la­nog is­ku­stva mo­gu da oda­be­ru pri­stup za sva­ku kon­kret­nu si­tu­a­ci­ju. Ali bu­du­ći da se u ri­bo­lo­vu me­nja­ju i kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na i pro­vid­nost vo­de i njen ni­vo i br­zi­na pro­to­ka i mno­go to­ga dru­gog, uklju­ču­ju­ći i na­vi­ke ri­ba, za­pra­vo je prak­tič­no ne­mo­gu­će na ma ko­joj po­zi­ci­ji pe­ca­ti iz se­zo­ne u se­zo­nu na pot­pu­no isti na­čin

Od­stu­pa­nje od uobi­ča­je­nog pri­stu­pa pri­hra­nji­va­nju, kom­bi­no­va­no s kla­sič­nim pri­bo­rom (du­gim šta­po­vi­ma bez vo­đi­ca i plov­ci­ma od tr­ske), do­brim iz­bo­rom te­re­na i str­plje­njem, do­ne­lo je uži­va­nje ka­kvo se pri­želj­ku­je pri sva­kom od­la­sku na vo­du

Sva ra­zno­vr­snost fi­de­ri­sa­nja ogle­da se po­seb­no u gru­pi ele­me­na­ta ko­ji slu­že za pra­vlje­nje si­ste­ma, tj. za po­ve­zi­va­nje osnov­ne stru­ne, hra­ni­li­ce i pred­ve­za s udi­com na kra­ju u funk­ci­o­nal­nu ce­li­nu. U ovom na­stav­ku na­šeg se­ri­ja­la o naj­po­pu­lar­ni­joj mo­der­noj va­ri­jan­ti du­bin­skog ri­bo­lo­va do­šli smo, da­kle, do sit­nog pri­bo­ra

Pr­vi po­ku­šaj pra­vlje­nja ru­ske »ma­gič­ne koc­ke« za pri­ma­mlji­va­nje i pe­ca­nje ša­ra­na i dru­gih cir­pi­ni­da, u ko­ji se naš sa­rad­nik upustio pre de­se­tak da­na, bio je neo­če­ki­va­no us­pe­šan. »Pro­to­tip« do­ma­će ma­ku­he, na­pra­vljen kraj­nje jed­no­stav­no i od svi­ma la­ko do­stup­nih sa­sto­ja­ka bio je iz­ne­na­đu­ju­će pri­vla­čan za ri­bu

Dra­stič­ni slu­čaj ri­bo­kra­đe na štap, ko­ji se de­sio na Za­pad­noj Mo­ra­vi kod Kra­lje­va, a o kom smo pi­sa­li pre vi­še od go­di­nu i po da­na, do­bio je po kri­vo­lov­ca ne­pri­ja­tan epi­log, ko­ji bi tre­ba­lo da pred­sta­vlja do­bru opo­me­nu za sve sa slič­nim am­bi­ci­ja­ma

Odav­no je svi­ma ko­ji iole pa­žlji­vi­je pra­te sta­nje na na­šim ri­bo­lov­nim vo­da­ma ja­sno da su odu­go­vla­če­nje su­đe­nja i bla­go ka­žnja­va­nje čak i za te­ške ob­li­ke kri­vo­lo­va sti­mu­la­tiv­ni za lo­po­ve. Naj­no­vi­ja uspe­šna ak­ci­ja ri­bo­ču­va­ra i po­li­ci­je na Ve­li­koj Mo­ra­vi kod Do­njeg Vi­do­va to po­tvr­đu­je na ne­dvo­smi­slen na­čin

Mo­der­ni pri­stup lo­vu ša­ra­na pre­vas­hod­no je osmi­šljen za sta­ja­će vo­de i na nji­ma se naj­če­šće pri­me­nju­je. Ali za ne­ke ri­bo­lov­ce po­se­ban iza­zov pred­sta­vlja baš pe­ca­nje na ta­kav na­čin na re­ka­ma. Je­dan od naj­po­zna­ti­jih evrop­skih ša­ran­dži­ja, ro­đe­ni Ni­šli­ja ko­ji je bio i ne­mač­ki re­kor­der u lo­vu ša­ra­na još pre tri­de­se­tak go­di­na i me­đu pr­vim ri­bo­lov­ci­ma ko­ji su u kon­ti­nen­tal­nom de­lu Evro­pe pe­ca­li po prin­ci­pu »uhva­ti i pu­sti«, eks­klu­ziv­no za naš list ot­kri­va šta mu je u pr­vim iz­la­sci­ma ovog pro­le­ća do­ne­lo čak če­ti­ri krup­ne ri­be

Na udi­cu se po­sta­vlja ma­mac i pre­ko nje se ostva­ru­je di­rek­tan kon­takt sa ri­bom. Za­to je za uspeh u ri­bo­lo­vu neo­p­hod­no do­bro po­zna­va­ti raz­li­či­te mo­de­le i ade­kvat­no ih pri­me­ni­ti, tj. iza­bra­ti onaj od­go­va­ra­ju­će ve­li­či­ne za ko­ri­šće­ni ma­mac, pri­tom vo­de­ći ra­ču­na i o to­me ka­kve i ko­li­ke se ri­be mo­gu ja­vi­ti

Uobi­ča­je­ni od­go­vor ko­ji is­ku­sne reč­ne ša­ran­dži­je da­ju na pi­ta­nje da li se nji­ho­va omi­lje­na ri­ba mo­že lo­vi­ti na boj­li­je i dru­ge mo­der­ne mam­ce gla­si da je to be­smi­sle­no i pro­ba­ti jer ša­ran i ne po­mi­šlja da pro­ba bi­lo ka­kvu hra­nu na ko­ju ni­je na­vik­nut. Ipak, ne­ka­da se de­si da i naj­tvro­do­kor­ni­ji za­go­vor­nik pe­ca­nja na ku­ku­ruz is­ko­či iz tog ša­blo­na i do­đe do pot­pu­no neo­če­ki­va­nih uvi­da