Ma ko­li­ko iz­li­za­no zvu­ča­la, fra­za da su u ri­bo­lo­vu če­sto bit­ne i na pr­vi po­gled be­zna­čaj­ne sit­ni­ce sva­ko­dnev­no do­bi­ja broj­ne po­tvr­de. Jed­na od njih sti­gla je i sa ke­ja na Ta­mi­šu u Pančevu, gde je i u si­tu­a­ci­ji ka­da su se mno­gi mu­či­li da se »upi­šu« bi­lo mo­gu­će ne sa­mo be­lu ri­bu ulo­vi­ti već čak i podstaći na javljanje ma­lo krup­ni­je je­dinke

Va­ra­li­ča­re­nje smu­đa na re­ka­ma ši­ro­kim tek ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra ni­je mno­go dru­ga­či­je od onog na na­šim naj­ve­ćim rav­ni­čar­skim te­ku­ći­ca­ma, ali ima i ne­ke spe­ci­fič­no­sti. Kao i svu­da dru­gde, osnov­no je pro­na­ći do­bru po­zi­ci­ju, iza­zov­nu va­ra­li­cu i njoj pri­me­re­nu pre­zen­ta­ci­ju

Sve ve­ći pri­ti­sak na iz­gled­na me­sta na na­šim ve­li­kim re­ka­ma i sve ma­nje pri­stu­pač­nih po­zi­ci­ja za ri­bo­lov sa oba­le pro­sto pri­mo­ra­va­ju pe­ca­ro­še da se ako su ika­ko u mo­guć­no­sti okre­ću pe­ca­nju iz čam­ca. A iz plo­vi­la se gra­blji­vi­ce na Sa­vi, Du­na­vu i Ti­si sve vi­še lo­ve teh­ni­kom »ver­ti­ka­li­sa­nja«, ka­ko na si­li­kon­ske va­ra­li­ce, ta­ko i na ke­de­re

Sve vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji pre­ko go­di­ne pe­ca­ju na re­ka­ma i je­ze­ri­ma ka­da le­ti kre­ne na od­mor na mo­ru po­ne­se i ne­što pri­bo­ra za pe­ca­nje. Ve­ći­na će se za­do­vo­lji­ti bi­lo ka­kvim ulo­vi­ma sit­ne ri­be, ali ima i onih ko­ji će se ma­lo po­tru­di­ti oko iz­bo­ra me­sta i na­la­že­nja pra­vil­nog pri­stu­pa i za to bi­ti na­gra­đe­ni sjaj­nim ri­bo­lo­vač­kim do­ži­vlja­ji­ma

Ve­ći­na re­kre­a­tiv­nih ri­bo­lo­va­ca po do­la­sku na vo­du na­sto­ji da se što pre ras­pa­ku­je i poč­ne s pe­ca­njem, pa ne po­ku­ša da pret­hod­no čak ni po­vr­šno is­pi­ta te­ren i stek­ne ne­ka­kvu pred­sta­vu o kon­fi­gu­ra­ci­ji dna na me­stu is­pred se­be. A baš to što im li­či na gu­blje­nje vre­me­na ve­o­ma če­sto je raz­log što ne­ko dru­gi uži­va u znat­no di­na­mič­ni­jem pe­ca­nju i ostva­ru­je ve­ći ulov

Da li bi­smo se ma­nje ža­li­li na ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če u na­šim vo­da­ma ka­da bi u nji­ma broj­ni­ja bi­la vr­sta ko­ja se ma­nje mno­ži i te­že ši­ri ali za­to ra­ste znat­no vi­še od na­pa­sti ko­ju ve­ći­na nas ne vo­li ni da vi­di na udi­ci?

Ri­bo­lov ša­ra­na da­nas je mno­go dru­ga­či­ji ne­go što je bio do pre tri­de­se­tak go­di­na, i to za­hva­lju­ju­ći po­ja­vi boj­li­ja, mon­ta­ži ma­ma­ca is­pod udi­ce (na »dla­ku«), ko­ri­šće­nju če­kr­ka s me­ha­ni­zmom slo­bod­nog ho­da i elek­tron­skih in­di­ka­to­ra tr­za­ja... Me­đu­tim, još ima tra­di­ci­o­na­li­sta ko­ji pe­ca­ju­ći na sta­rin­ski na­čin od­lič­no pro­la­ze

Pri­su­stvo ve­li­kih ja­ta bu­co­va na ati­pič­nom me­stu na spo­roj rav­ni­čar­skoj re­ci sve­stra­ni va­ra­li­čar is­ko­ri­stio je za iz­u­zet­no di­na­mi­čan i pro­duk­ti­van vi­še­dnev­ni lov na raz­ne ve­štač­ke mam­ce, od pil­ke­ra pre­ko vo­ble­ra do po­vr­ši­na­ca

Ri­bo­lov­ci se spo­re oko mno­gih pi­ta­nja, pa i oko raz­lo­ga iz ko­jih gra­blji­vi­ce na­sr­ću na dre­ča­vo obo­je­ne ve­štač­ke mam­ce. Ali se sko­ro svi sla­žu oko to­ga da ta­kve de­ze­ne uvek po mra­ku tre­ba ima­ti pri ru­ci i nu­di­ti ih ri­bi

U iš­če­ki­va­nju je­se­njeg cu­ga be­le ri­be u do­njem to­ku Du­na­va kroz Sr­bi­ju broj­ni ri­bo­lov­ci sva­ko­dnev­no pe­ca­ju ra­znim teh­ni­ka­ma, pa i na fi­der. Mno­gi se ža­le da ri­ba ni­je pri ape­ti­tu, ali to mo­žda i ni­je slu­čaj, jer ima i vr­lo do­brih ulo­va ka­da se ko­ri­ste fi­ni pri­bor, ose­tlji­vi si­ste­mi, sit­ni mam­ci i do­bro oda­bra­na pri­ma­ma