Je­dan od naj­va­žni­jih fak­to­ra uspe­ha u sa­vre­me­nom ri­bo­lo­vu s hra­ni­li­com i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih pu­nih vr­ho­va je če­sto i iz­u­zet­no pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje, za­hva­lju­ju­ći kom pri­vla­či­mo ri­bu na ma­li pro­stor i tu je du­go za­dr­ža­va­mo. Da bi­smo to ra­di­li na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, mo­ra­mo pre sve­ga zna­ti ka­ko se pra­vil­no i si­gur­no za­ba­cu­je, uz mi­ni­mal­ni ri­zik po opre­mu i uz za­ne­mar­lji­va od­stu­pa­nja i po da­lji­ni i po prav­cu

Eki­pa is­ku­snih ša­ran­dži­ja una­pred se po­mi­ri­la s tim da će na ri­bom iz­u­zet­no bo­ga­tom je­ze­ru ovog pu­ta mo­ra­ti mno­go da se po­mu­či za sva­ki uda­rac i ulov i da će ša­ran »ki­la­vo« je­sti. Stva­ri su, me­đu­tim, mal­te­ne od sa­mog star­ta, kre­nu­le u pot­pu­no neo­če­ki­va­nom prav­cu

Sve­stra­ni ri­bo­lo­vac do de­ta­lja ob­ja­šnja­va sve ono što tre­ba zna­ti i ra­di­ti da bi se na rav­ni­čar­skim re­ka­ma uspe­šno pe­ca­la ri­ba za ko­ju se ne ta­ko dav­no sma­tra­lo da ju je ne­mo­gu­će uhva­ti­ti na udi­cu

To što nas na vo­di ko­ju do­bro po­zna­je­mo do­če­ka si­tu­a­ci­ja ka­kvoj se ni­smo na­da­li i zbog ko­je u ho­du mo­ra­mo da me­nja­mo ceo pa­žlji­vo osmi­šlje­ni pri­stup ne mo­ra nu­žno zna­či­ti da će­mo ku­ći oti­ći ne­za­do­volj­ni na­kon vi­še­sat­nog uza­lud­nog če­ka­nja na tr­zaj

Na­kon vi­še­ne­delj­nog is­pro­ba­va­nja svih uobi­ča­je­nih pre­zen­ta­ci­ja i do­ka­za­no lov­nih va­ra­li­ca, ko­je su do­no­si­le sa­mo sit­nu ri­bu, na red je do­šlo ne­što što re­sav­ske pa­strm­ke po svoj pri­li­ci ni­su do sa­da vi­de­le. Bilo je to, is­po­sta­vi­će se, pun po­go­dak

Ka­ko bi na mi­ni­mum sveo mo­guć­nost da ga u lo­vu jed­ne od omi­lje­nih vr­sta ome­ta­ju agre­siv­ni cver­gla­ni, naš sa­rad­nik re­šio je da pri­me­ni ne­što dru­ga­či­ju va­ri­jan­tu pri­hra­nji­va­nja i pe­ca­nja od one za ko­ju se na Bov­nu od­lu­ču­je ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca... i to mu se na kra­ju ipak is­pla­ti­lo

Fi­der teh­ni­ka na pr­vi po­gled ve­o­ma je slič­na »kla­sič­nom« du­bin­skom ri­bo­lo­vu u kom se ko­ri­sti hra­ni­li­ca. Ali ne­ko­li­ko ne­u­pu­će­ni­ma na­iz­gled ne pre­vi­še bit­nih raz­li­ka či­ni ovu mo­der­nu teh­ni­ku su­per­i­or­nom – to su upo­tre­ba šta­po­va s ve­o­ma ose­tlji­vim pu­nim vr­ho­vi­ma, mak­si­mal­no pre­ci­zno pla­si­ra­nje mam­ca i brz tem­po do­hra­nji­va­nja, bu­du­ći da se ne­ret­ko i u re­kre­a­tiv­noj va­ri­jan­ti fi­de­ri­sa­nja si­stem va­di i pu­na hra­ni­li­ca na­no­vo za­ba­cu­je na sva­ka 2-3 mi­nu­ta

Ban­dar (gr­geč) ima ve­li­ke oči i ve­li­ka usta. Te dve jed­no­stav­ne či­nje­ni­ce ne­dvo­smi­sle­no nam go­vo­re da je ta ri­ba gra­blji­vac ko­ji se ve­li­kim de­lom osla­nja na svoj od­li­čan vid da bi pro­na­šao plen i uhva­tio ga. Kao i osta­li ri­blji pre­da­to­ri, ka­da do­volj­no po­ra­ste, i on se pre­te­žno hra­ni je­din­ka­ma sit­nih vr­sta ri­be ili mla­đi onih krup­ni­jih. A da bi­smo ga uspe­šno pe­ca­li, pod­jed­na­ko je va­žno da što vi­še zna­mo o to­me či­me se hra­ni i ka­da, gde i ka­ko lo­vi

Fi­der teh­ni­kom se lo­ve ri­be ra­znih vr­sta, ve­li­či­na i pre­hram­be­nih na­vi­ka, pa ni­je ni­ma­lo ne­lo­gič­no što se u ovom vi­du ri­bo­lo­va ko­ri­sti ve­ći­na ma­ma­ca upo­tre­blji­vih za sred­nji i la­ki ri­bo­lov, i to ne sa­mo pri­rod­nih – me­snih i bilj­nih, već i ve­štač­kih

En­tu­zi­ja­sti ši­rom Sr­bi­je u po­sled­nje vre­me or­ga­ni­zu­ju sve če­šće ma­le ško­le ri­bo­lo­va i re­vi­jal­na tak­mi­če­nja za de­cu, u na­sto­ja­nju da naj­mla­đe ani­mi­ra­ju da se ba­ve ri­bo­lo­vom. Ko­ri­sni­ci ri­bar­skih pod­ruč­ja, s dru­ge stra­ne, po­či­nju da shva­ta­ju da je za njih pro­blem to što me­đu kup­ci­ma do­zvo­la pro­cen­tu­al­no ima sve vi­še sta­ri­jih od 65 go­di­na, ko­ji ima­ju pra­vo na upo­la jef­ti­ni­ju do­zvo­lu od se­ni­o­ra, ko­jih opet pro­cen­tu­al­no ima sve ma­nje, jer je na vo­da­ma vr­lo ma­lo mla­dih iz či­jih bi re­do­va ti se­ni­o­ri do­la­zi­li. Ka­ko smo do to­ga do­šli i ima li re­še­nja?