Fi­der teh­ni­ka na pr­vi po­gled ve­o­ma je slič­na »kla­sič­nom« du­bin­skom ri­bo­lo­vu u kom se ko­ri­sti hra­ni­li­ca. Ali ne­ko­li­ko ne­u­pu­će­ni­ma na­iz­gled ne pre­vi­še bit­nih raz­li­ka či­ni ovu mo­der­nu teh­ni­ku su­per­i­or­nom – to su upo­tre­ba šta­po­va s ve­o­ma ose­tlji­vim pu­nim vr­ho­vi­ma, mak­si­mal­no pre­ci­zno pla­si­ra­nje mam­ca i brz tem­po do­hra­nji­va­nja, bu­du­ći da se ne­ret­ko i u re­kre­a­tiv­noj va­ri­jan­ti fi­de­ri­sa­nja si­stem va­di i pu­na hra­ni­li­ca na­no­vo za­ba­cu­je na sva­ka 2-3 mi­nu­ta

Ban­dar (gr­geč) ima ve­li­ke oči i ve­li­ka usta. Te dve jed­no­stav­ne či­nje­ni­ce ne­dvo­smi­sle­no nam go­vo­re da je ta ri­ba gra­blji­vac ko­ji se ve­li­kim de­lom osla­nja na svoj od­li­čan vid da bi pro­na­šao plen i uhva­tio ga. Kao i osta­li ri­blji pre­da­to­ri, ka­da do­volj­no po­ra­ste, i on se pre­te­žno hra­ni je­din­ka­ma sit­nih vr­sta ri­be ili mla­đi onih krup­ni­jih. A da bi­smo ga uspe­šno pe­ca­li, pod­jed­na­ko je va­žno da što vi­še zna­mo o to­me či­me se hra­ni i ka­da, gde i ka­ko lo­vi

Fi­der teh­ni­kom se lo­ve ri­be ra­znih vr­sta, ve­li­či­na i pre­hram­be­nih na­vi­ka, pa ni­je ni­ma­lo ne­lo­gič­no što se u ovom vi­du ri­bo­lo­va ko­ri­sti ve­ći­na ma­ma­ca upo­tre­blji­vih za sred­nji i la­ki ri­bo­lov, i to ne sa­mo pri­rod­nih – me­snih i bilj­nih, već i ve­štač­kih

En­tu­zi­ja­sti ši­rom Sr­bi­je u po­sled­nje vre­me or­ga­ni­zu­ju sve če­šće ma­le ško­le ri­bo­lo­va i re­vi­jal­na tak­mi­če­nja za de­cu, u na­sto­ja­nju da naj­mla­đe ani­mi­ra­ju da se ba­ve ri­bo­lo­vom. Ko­ri­sni­ci ri­bar­skih pod­ruč­ja, s dru­ge stra­ne, po­či­nju da shva­ta­ju da je za njih pro­blem to što me­đu kup­ci­ma do­zvo­la pro­cen­tu­al­no ima sve vi­še sta­ri­jih od 65 go­di­na, ko­ji ima­ju pra­vo na upo­la jef­ti­ni­ju do­zvo­lu od se­ni­o­ra, ko­jih opet pro­cen­tu­al­no ima sve ma­nje, jer je na vo­da­ma vr­lo ma­lo mla­dih iz či­jih bi re­do­va ti se­ni­o­ri do­la­zi­li. Ka­ko smo do to­ga do­šli i ima li re­še­nja?

I ka­da ri­ba ni­je naj­za­in­te­re­so­va­ni­ja za je­lo a me­sto ko­je nam je na ras­po­la­ga­nju ne li­či na ide­al­no, uz ma­lo tru­da i esk­pe­ri­men­ti­sa­nja če­sto se mo­že na­ći do­bit­na kom­bi­na­ci­ja i uspe­šno pe­ca­ti, kao što su naš iz­ve­štač iz Ko­vi­na i nje­gov sin ne­dav­no po­ka­za­li u De­li­bla­tu

Pro­men­lji­vo vre­me to­kom do­brog de­la ma­ja kao da je do­ne­kle po­re­me­ti­lo ži­vot­ni ci­klus mno­gih ži­vih or­ga­ni­za­ma, pa i smu­đa, ko­ji ni­je ono­li­ko ak­ti­van ko­li­ko se to u ovom pe­ri­o­du oče­ku­je. Ho­će li se po­tvr­di­ti sta­ra isti­na da ne­ma ozbilj­nog lo­va te gra­blji­vi­ce sve dok u su­mrak i svi­ta­nje ri­bo­lov­ci ne­ma­ju pro­ble­ma s ko­mar­ci­ma?

U na­sto­ja­nju da to­kom za­bra­ne lo­va ve­ći­ne vr­sta be­le ri­be ipak uži­va u ri­bo­lo­vu a pritom što ma­nje uz­ne­mi­ra­va ri­be ko­je su tre­nut­no za­šti­će­ne zbog mre­sta, naš sa­rad­nik je bi­rao me­sto, hra­nu, mam­ce i pre­zen­ta­ci­ju pri­me­re­ne vr­sta­ma ko­je se i sa­da mo­gu pe­ca­ti bez ogra­ni­če­nja. I u to­me je u ve­li­koj me­ri us­peo

Ne tre­ba čo­vek da bu­de ve­li­ki struč­njak ni za ih­ti­o­lo­gi­ju ni za ri­bo­lov da bi re­kao da se pri­ro­da i po­na­ša­nje ri­ba me­nja­ju i da se mno­ge vr­ste u na­šim vo­da­ma ne mre­ste on­da ka­da ih je zabranjeno loviti Ali upr­kos to­me či­ni se da je go­to­vo ne­mo­gu­će ma­kar i ot­po­če­ti iole ozbilj­ni­ji dru­štve­ni di­ja­log o even­tu­al­nim pro­me­na­ma 

Pret­hod­ne go­di­ne štu­ka je čak i neo­če­ki­va­no do­bro ra­di­la na Ta­mi­šu, Du­na­vu i Sa­vi. Su­de­ći po de­ša­va­nji­ma u po­sled­njih ne­ko­li­ko sed­mi­ca na ra­znim te­re­ni­ma, pa i na Sa­vi če­tr­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra uz­vod­no od Be­o­gra­da, ova se­zo­na bi mo­gla bi­ti slič­na

U pr­vim ne­de­lja­ma po okon­čanju mre­sta štu­ka se i ov­de, kao i na dru­gim vo­da­ma, dr­ži pli­ćih zo­na i tra­ži hra­nu ta­mo gde ba­bu­ška i osta­li ma­nji ci­pri­ni­di ula­ze ra­di pa­re­nja. Oni ko­ji ume­ju da pre­po­zna­ju ta­kve te­re­ne i da na nji­ma na naj­bo­lji na­čin pre­zen­tu­ju va­ra­li­ce op­ti­mal­ne ve­li­či­ne mo­gli su uz ma­lo sre­će ima­ti i iz­u­zet­no di­na­mi­čan i us­pe­šan ri­bo­lov