Po ve­li­koj vru­ći­ni, čak i bu­cov, naj­br­ži »sprin­ter« me­đu slat­ko­vod­nim pre­da­to­ri­ma, pri­vre­me­no od­u­sta­je od jur­nja­ve za ple­nom, u na­sto­ja­nju da po­tro­šnju ener­gi­je sve­de na mi­ni­mum. A kad ma­lo tro­ši, i po­tre­be za ka­lo­ri­ja­ma su mu ma­nje. Že­li­mo li uspe­šno da ga pe­ca­mo, te dve či­njenice mo­ra­mo ima­ti u vi­du

Svi zna­mo da u ri­bo­lo­vu oni ko­ji eks­pe­ri­men­ti­šu i na vo­di ne­pre­kid­no tra­že do­bit­nu pre­zen­ta­ci­ju, ma­mac i ak­tiv­nu ri­bu naj­če­šće pro­la­ze mno­go bo­lje od onih ko­ji se osla­nja­ju na sre­ću i ono što im je do­ne­lo do­bar ulov u ne­kom pret­hod­nom iz­la­sku. Ova re­por­ta­ža to na naj­bo­lji na­čin po­tvr­du­je

Deo Du­na­va is­pod dru­ge đer­dap­ske bra­ne na­da­le­ko je ču­ven po bo­ga­tom i ra­zno­vr­snom ri­bljem fon­du i po atrak­tiv­nim re­vi­ri­ma na ko­ji­ma se mo­že iz­u­zet­no le­po pe­ca­ti ka­da je ri­ba pri ape­ti­tu. Me­đu­tim, na te te­re­ne na is­toč­noj gra­ni­ci Sr­bi­je ma­hom do­la­ze ri­bo­lov­ci iz Ne­go­tin­ske i Ti­moč­ke kra­ji­ne i okol­nih pod­ruč­ja, dok se osta­li uglav­nom te­ško od­lu­ču­ju na dug put u ne­iz­ve­snost. Naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik iz Po­ža­rev­ca od­lu­čio je da kre­ne u ne­po­zna­to i vra­tio se odu­še­vljen onim što je do­ži­veo

Ras­pra­ve o de­ko­ri­ma ve­štač­kih ma­ma­ca sta­re su ko­li­ko i sa­mo va­ra­li­ča­re­nje. Mno­go to­ga u ve­zi sa bo­ja­ma i re­ak­ci­ja­ma ri­ba na njih ni­je nam do kra­ja ja­sno, pa sa­mo na­ga­đa­mo i na­slu­ću­je­mo od­go­vo­re na ra­zna pi­ta­nja, uklju­ču­ju­ći i ono o raz­lo­zi­ma što su u to­pli­jem de­lu go­di­ne ze­le­ne va­ra­li­ce iz­ra­zi­to efi­ka­sne za mno­ge vr­ste

Ša­ra­na na Du­na­vu ve­ći­na spe­ci­ja­li­sta pe­ca kla­sič­nim du­bin­skim me­to­dom, u kr­šu, iz čam­ca, uz vi­še­ne­delj­no pret­hod­no hra­nje­nje i sva­ko­dnev­no do­hra­nji­va­nje, te uz upo­tre­bu ro­bu­snog pri­bo­ra. Sme­de­re­vac Alek­san­dar Spi­rić Spir­ke, me­đu­tim, omi­lje­nu ri­bu i na re­ci pe­ca fi­der teh­ni­kom, na sko­ro pot­pu­no isti na­čin kao na ma­njim sta­ja­ćim ili spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma

Na de­lu to­ka kod glav­nog gra­da Hr­vat­ske, Sa­va je ši­ro­ka še­zde­se­tak me­ta­ra, iz­u­zet­no či­sta i bo­ga­ta ri­bom (sko­ba­ljem, mre­nom, šlji­va­rom, plo­ti­com, bu­co­vom, kle­nom, so­mom, ra­znim vr­sta­ma sit­ni­je be­le itd.). Uz to je am­bi­jent pot­pu­no oču­van, a oba­le su ce­lom du­ži­nom pri­stu­pač­ne, bu­du­ći da na nji­ma ne­ma ni traj­nih ni pri­vre­me­nih obje­ka­ta, spla­vo­va, so­je­ni­ca, ni­ti bi­lo če­ga dru­gog što bi mo­glo na­mer­ni­ka ome­sti u pri­la­zu vo­di i pe­ca­nju, ko­je uz pra­vi­lan pri­stup i po pa­kle­noj vru­ći­ni mo­že bi­ti ve­o­ma uspe­šno