Fi­der teh­ni­ka za­sno­va­na je na ve­o­ma pre­ci­znom pla­si­ra­nju pri­ma­me, i to pri sva­kom za­ba­ča­ju, či­me se br­zo stva­ra hra­ni­li­šte na dnu i ri­ba pod­sti­če da se na nje­mu za­dr­ži i in­ten­ziv­no ­hra­ni. Iole is­ku­sni fi­de­ra­ši, me­đu­tim, zna­ju da su šan­se za uspeh uvek ve­će ta­mo gde se re­dov­no pe­ca i sled­stve­no stal­no do­hra­nju­je, pa ja­ta ri­ba stek­nu na­vi­ku da na takvim po­zi­ci­jama bo­ra­ve ili da bar sva­ko­dnev­no na njih svra­ća­ju. No prem­da ni­je iz­ve­sno da će­mo po­ten­ci­jalnu lo­vi­nu br­zo pri­vu­ći na me­sto na kom du­že vre­me ni­je bi­lo ni­čeg za je­lo, uz pra­vi­lan pri­stup i ma­lo sre­će i to je mo­gu­će

Ve­li­ka eks­pan­zi­ja me­tod va­ri­jan­te mo­der­nog ri­bo­lo­va s hra­ni­li­com, ko­jom se ci­lja­no lo­ve krup­ni­ji ci­pri­ni­di, ka­ko na ma­lim za­tvo­re­nim vo­da­ma (tj. na re­vi­ri­ma »uhva­ti i pu­sti« ti­pa), ta­ko i na otvo­re­nim, uči­ni­la je da se pri­se­ti­mo da su ne­ki ele­men­ti ta­kvog pri­stu­pa i po­je­di­ni de­lo­vi pri­bo­ra (pre sve­ga hra­ni­li­ce) de­ce­ni­ja­ma ko­ri­šće­ni na re­ka­ma i ka­na­li­ma u na­šoj ze­mlji i okru­že­nju

Ni­je iole is­ku­sni­jim ri­bo­lov­ci­ma ne­po­zna­to da pre­da­to­ri mo­gu da se na­vik­nu na ne­ke va­ra­li­ce i pre­zen­ta­ci­je s ko­ji­ma se če­sto sre­ću i da poč­nu da ih iz­be­ga­va­ju. S dru­ge stra­ne, ima i ve­štač­kih ma­ma­ca či­ja lov­nost, či­ni se, da­nas ni­je ni­šta ma­nja ne­go pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ili pre sto­ti­nak go­di­na. Iz­me­đu tih kraj­no­sti sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti for­mu­lu uspe­ha

Ako se ri­bo­lov na vo­di za ko­ju smo si­gur­ni da je bo­ga­ta ri­bom za­vr­ši lo­še, ve­ći­na pe­ca­ro­ša za­klju­či da tog da­na ne­što bi­lo ka­ko tre­ba i ode ku­ći na­da­ju­ći se da će sle­de­ći put pro­ći bo­lje. Ali ima i onih ko­ji ta­kve si­tu­a­ci­je i to­kom ri­bo­lo­va i ka­sni­je te­melj­no ana­li­zi­ra­ju, na­sto­je­ći da shva­te šta se de­si­lo i da even­tu­al­no pro­na­đu na­čin da u istim uslo­vi­ma pro­đu bo­lje

S ob­zi­rom na to da je klen iz­ra­zi­ti sva­što­jed, ni­je ni­ma­lo čud­no što se pe­ca na raz­li­či­te mam­ce, od ko­jih su mno­gi se­zon­skog ti­pa, tj. iz­ra­zi­to bo­lji od dru­gih u po­je­di­nim de­lo­vi­ma go­di­ne. Ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo vam tre­nut­no naj­lov­ni­je po­sla­sti­ce za »gla­vo­nju« po iz­bo­ru na­šeg sa­rad­ni­ka ko­ji po­sled­njih me­se­ci od­lič­no pro­la­zi na ma­lim re­ka­ma na ju­gu Sr­bi­je

Još uvek se me­đu na­šim ri­bo­lov­ci­ma s no­stal­gi­jom pre­pri­ča­va­ju fan­ta­stič­ni ri­bo­lo­vi krup­nih štu­ka na je­ze­ru Jo­ca, vo­di s či­jim se bo­gat­stvom tom gra­blji­vi­com u »zlat­nom pe­ri­o­du« ni­jed­na na­ša sta­ja­ći­ca ne mo­že po­re­di­ti. Me­đu­tim, ulo­vi ko­ji se ostva­ru­ju po­sled­njih ne­de­lja na re­vi­ru Ži­va, o kom se sta­ra­ju en­tu­zi­ja­sti iz Vaj­ske, go­vo­re da smo mo­žda do­bi­li »no­vu Jo­cu«