Du­ga zi­ma i ne­sta­bil­no vre­me od­ra­zi­li su se na ak­tiv­nost ve­ći­ne ri­bo­lov­no atrak­tiv­nih vr­sta u Sav­skom je­ze­ru (Adi Ci­gan­li­ji), pa i ban­da­ra, ko­ji je pro­ra­dio ka­sni­je ne­go što je uobi­ča­je­no. Uz to je ovaj bor­be­ni ma­li pre­da­tor ig­no­ri­sao ne­ke od va­ra­li­ca na ko­je je pret­hod­nih go­di­na u ovo do­ba ve­o­ma uspe­šno lo­vljen, ali su pra­vi po­sve­će­ni­ci us­pe­li da upr­kos sve­mu na­đu for­mu­lu uspe­ha

Već ne­ko­li­ko go­di­na Vla­sin­sko je­ze­ro va­ži za jed­nu od štu­kom naj­bo­ga­ti­jih aku­mu­la­ci­ja u Sr­bi­ji, na ko­joj se ribe te vrste sve če­šće hva­ta­ju za­hva­lju­ju­ći do­brim pri­rod­nim uslo­vi­ma ali i sa­ve­snim ri­bo­lov­ci­ma, ko­ji po­štu­ju za nju pro­pi­sa­ni re­žim »uhva­ti i pu­sti«. Uspe­šno se ta gra­blji­vi­ca lo­vi­la i sre­di­nom ma­ja, ali su se još jed­nom po­tvr­di­le re­či vr­snih po­zna­va­la­ca ove vo­de da na njoj ne­ma ni dva ista da­na, a ka­mo­li dva ista me­se­ca ili go­di­ne

Ciljani lov šarana na našim velikim rekama za većinu šarandžija još uvek podrazumeva dugotrajno hranjenje mesta u velikom kršu ili kraj njega kuvanim kukuruzom i pecanje na tradicionalne mamce. I premda nema spora da takav pristup daje rezultate, ima i onih koji do trofejnih ulova dolaze na drugačiji način

Deo Bo­su­ta bli­zu ušća u Sa­vu du­go je va­žio za pra­vi ba­bu­škar­ski raj, da bi po­sled­njih go­di­na ma­lo-po­ma­lo bio za­bo­ra­vljen. Ovog pro­le­ća je po­no­vo oži­veo i po­čeo da po­vre­me­no da­je i iz­u­zet­ne ulo­ve, pre sve­ga oni­ma ko­ji oda­be­ru pra­vi pri­stup, pri­ma­mu i ma­mac

Flu­o­ro­kar­bon ima vi­še oso­bi­na ko­je ga či­ne od­lič­nim za pra­vlje­nje pred­ve­za u ra­znim vi­do­vi­ma re­kre­a­tiv­nog i sport­skog ri­bo­lo­va, i to pod­jed­na­ko u lo­vu mir­nih i gra­blji­vih vr­sta. Ali, tre­ba bi­ti po­šten pa re­ći da ne­ke oso­bi­ne tog ma­te­ri­ja­la ko­je pe­ca­ro­ši sma­tra­ju vr­lo bit­nim u prak­si ni­su uvek pre­sud­ne za uspeh, a ka­ko je on ve­o­ma skup tre­ba zna­ti ko­je su mu re­al­ne pred­no­sti nad osta­lim ma­te­ri­ja­li­ma i ko­ri­sti­ti ga on­da ka­da to za­i­sta ima smi­sla

Ko god iole če­šće ide na ko­mer­ci­jal­ne re­vi­re zna da ulov ni na ta­kvim vo­da­ma ni­je za­ga­ran­to­van, ko­li­ko god da su bo­ga­te ri­bom. I ovaj ri­bo­lov, po­čet­kom ma­ja, bio je baš ta­kav. Naš sa­rad­nik ulo­žio je mno­go tru­da da pro­na­đe do­bit­nu tak­ti­ku, ma­mac i zo­nu u ko­joj se ri­ba ja­vlja­la, i to u okol­no­sti­ma u ko­ji­ma je ve­ći­na ko­le­ga od­u­sta­la i oti­šla ku­ći

Gde ima mno­go krša u vo­di, vrlo če­sto ima i mno­go krupne ri­be. Ali na takvim po­zi­ci­ja­ma po pra­vi­lu ne­ma mno­go ri­bo­lo­va­ca, jer u šu­mu pre­pre­ka nije lako za­ba­ci­ti, niti je iz nje lako izvu­ći si­stem, a nekmoli ulov. Ali onaj ko nađe pravi pristup može računati na ulove o kojima se na lakšim te­re­ni­ma naj­češće samo ma­šta

Ve­ro­vat­no ni­ste do sa­da ozbilj­no raz­mi­šlja­li o to­me da bi­ste mo­gli da za svo­je po­tre­be pra­vi­te ve­li­ke »teh­no­plank­ton pe­le­te«, ko­ji su efi­ka­sni­ji od bra­šna­ste pri­ma­me, jer se na pr­vi po­gled či­ni da je to vr­lo kom­pli­ko­van po­sao, ko­ji tra­ži pro­fe­si­o­nal­nu opre­mu, ve­li­ka ula­ga­nja, te mno­go zna­nja i is­ku­stva. A ni­šta od to­ga za­pra­vo ni­je neo­p­hod­no

Naj­ve­ća ita­li­jan­ska re­ka ši­rom Evro­pe ču­ve­na je pre sve­ga po lo­vu ogrom­nih so­mo­va. U Pou, me­đu­tim, ima i dru­ge krup­ne ri­be, uklju­ču­ju­ći i ša­ra­na, kog mno­gi ra­do i uspe­šno ci­lja­no pe­ca­ju. Ipak, ni naj­ve­ćim maj­sto­ri­ma ne do­ga­đa se če­sto da za ma­lo vi­še od jed­nog da­na uhva­te 14 ri­ba te­ških od 13 do 22,5 ki­lo­gra­ma

U Ame­ri­ci na­sta­le va­ra­li­ce sa po­kret­nim me­tal­nim »klju­nom«, jed­no­kra­kom udi­com sa olov­nom gla­vom i »suk­nji­com« od gu­me­nih tra­či­ca, a če­sto i sa do­dat­kom u vi­du si­li­kon­ske va­ra­li­ce, sve su po­pu­lar­ni­je za lov ba­sa i štu­ke i na evropskom kon­ti­nen­tu. S raz­lo­gom, jer su efi­ka­sne pre­ko ce­le go­di­ne, pa i od­mah na­kon mre­sta