Spi­sak na­ših ko­mer­ci­jal­nih je­ze­ra na ko­ji­ma se krup­ni ci­pri­ni­di osim mo­der­nim ša­ran­džij­skim pri­bo­rom i pri­stu­pom mo­gu pe­ca­ti i na me­tod-fi­der pro­du­žen je ne­dav­no i ve­li­kim je­ze­rom rib­nja­ka Mi­ka Alas. Ta­ko od sa­da broj­ni »me­to­da­ši« iz glav­nog gra­da i ši­re oko­li­ne vi­še ne mo­ra­ju da pu­tu­ju i vi­še od ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­lo­me­ta­ra do pr­ve vo­de na ko­joj mo­gu pe­ca­ti na omi­lje­ni na­čin. A već sa­da je iz­ve­sno da će na »Mi­ki« i te ­ka­ko bi­ti bi­ti do­brog me­tod ri­bo­lo­va

Je­se­nji cug mre­ne na Du­na­vu ni ove go­di­ne ni­je iz­o­stao, ali je zbog ne­po­volj­nih uslo­va po svoj pri­li­ci bio kra­ći i ma­nje iz­da­šan ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ipak, oni ko­ji su ima­li ma­lo sre­će i vo­lje da i po lo­šem vre­me­nu iza­đu na ne­ki od udar­nih re­vi­ra ni­su osta­li bez uz­bu­dlji­ve ak­ci­je i le­pih ulo­va

Ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca vo­di evi­den­ci­ju iz­la­za­ka na vo­du i ulo­va, ta­ko da za­ključ­ke i o vla­sti­toj uspe­šno­sti i o iz­da­šno­sti ra­znih te­re­na, pri­stu­pa, ma­ma­ca itd. ve­ći­na nas do­no­si pre­vas­hod­no na osno­vu uti­sa­ka, ko­ji mo­gu bi­ti i te ­ka­ko var­lji­vi, kao što po­ka­zu­je i ne­dav­na ana­li­za ko­ju je na osno­vu svog pe­ca­ro­škog dnev­ni­ka na­pra­vio naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik

Odav­no je raz­bi­jen mit da je ša­ran iz otvo­re­nih (»di­vljih«) vo­da pot­pu­no ne­za­in­te­re­so­van za boj­li­je i da ga je sto­ga mo­gu­će pe­ca­ti sa­mo na tra­di­ci­o­nal­ne mam­ce po­put ku­ku­ru­za i valj­ka. Je­dan od na­ših ri­bo­lo­va­ca ko­ji je naj­vi­še do­pri­neo uvi­đa­nju ne­tač­no­sti tog sta­va ne od­u­sta­je od svog pri­stu­pa i još jed­nom do­ka­zu­je ko­li­ko je on is­pra­van, tj. efi­ka­san

O jed­nom ohra­bru­ju­ćem pri­me­ru i o jed­nom za­bri­nja­va­ju­ćem; o raz­li­či­tim shva­ta­nji­ma svr­he ri­bo­lo­va, po­što­va­nja pro­pi­sa i bor­be za či­sti­je i bo­ga­ti­je ri­bo­lov­ne vo­de

Mo­guć­nost prak­tič­no neo­gra­ni­če­nog kom­bi­no­va­nja ote­ža­nja ra­znih te­ži­na sa udi­ca­ma svih ve­li­či­na, eko­no­mič­nost, a uz sve to i ve­li­ka lov­nost (iz­me­đu osta­log i za­hva­lju­ju­ći spe­ci­fič­nom ra­du va­ra­li­ca na po­kret­noj udi­ci to­kom to­nje­nja si­ste­ma) či­ne da če­bu­ra­ške i flek­si-dži­go­vi sve vi­še po­sta­ju deo oba­ve­znog ar­se­na­la va­ra­li­ča­ra ši­rom sve­ta

Što ve­ći te­ren ri­bo­lo­vac pre­tra­ži, ve­će su mu i šan­se da se nje­gov ma­mac u ne­kom tre­nut­ku na­đe is­pred no­sa ri­be ko­ja mu ne mo­že odo­le­ti. To je i glav­ni fak­tor uspe­ha u ver­ti­kal­nom dži­go­va­nju, teh­ni­ci ko­jom se raz­ne gra­blji­vi­ce na ve­li­kim rav­ni­čar­skim re­ka­ma od­lič­no lo­ve i na pri­rod­ne i na ve­štač­ke mam­ce

Dvo­ji­ca is­ku­snih ša­ran­dži­ja pri­hva­ti­la su za­ni­mljiv iza­zov – da sre­di­nom je­se­ni 24 ča­sa pe­ca­ju na je­ze­ru u De­be­lja­či. Oda­bra­li su me­sto ko­je su sma­tra­li naj­i­zgled­ni­jim s ob­zi­rom na tem­pe­ra­tu­ru vo­de i oče­ki­va­no po­na­ša­nje ri­be, do­go­vo­ri­li se oko ma­ma­ca i pri­ma­me i ostva­ri­li čak i bo­lji ulov ne­go što su oče­ki­va­li

Svet­sko pr­ven­stvo u lo­vu ba­sa za 2022. odr­ža­no je u SAD, na je­ze­ru Ma­ri, po­red me­sta Ko­lum­bi­ja u Ju­žnoj Ka­ro­li­ni. Nad­me­ta­lo se čak 25 na­ci­ja sa pet kon­ti­ne­na­ta, a Sr­bi­ja je u ne­ve­ro­vat­no ja­koj kon­ku­ren­ci­ji, u ko­joj je bi­lo i vi­še pro­fe­si­o­nal­nih ba­so­lo­va­ca, za­u­ze­la od­lič­no če­tvr­to me­sto

Po­če­tak je­se­ni pra­vo je vre­me za lov ve­ći­ne vr­sta ci­pri­ni­da, ko­ji­ma pad tem­pe­ra­tu­re vo­de i po­ve­ća­nje ko­li­či­ne ki­se­o­ni­ka u njoj pri­ja­ju i pod­sti­ču ih da se in­ten­ziv­no hra­ne, ka­ko bi se pri­pre­mi­le za naj­hlad­ni­ji deo go­di­ne i za mrest ko­ji sle­di u pro­le­će. Ali to sa­mo po se­bi ni­je ga­ran­ci­ja da će sva­ki iz­la­zak bi­ti us­pe­šan, čak i za is­ku­sne ri­bo­lov­ce na te­re­nu na kom ima mno­go ri­be. Ovog pu­ta, me­đu­tim, sve je išlo po pla­nu