Naš du­go­go­di­šnji re­pre­zen­ta­ti­vac u pe­ca­nju na plo­vak i osva­jač ekip­ne zlat­ne me­da­lje na ovo­go­di­šnjem svet­skom pr­ven­stvu u dva uza­stop­na od­la­ska na Dri­nu ci­lja­no je pe­cao raz­li­či­te vr­ste. Naj­pre je išao na plo­ti­cu, uz ko­ju je do­bio ne­ko­li­ko le­pih mre­na, a po­tom je pri­la­go­dio i pri­ma­mu i pri­stup mre­ni, što mu je da­lo od­li­čan re­zul­tat ali i neo­če­ki­va­ni »bo­nus« u vi­du vi­še nat­pro­seč­no krup­nih plo­ti­ca

Ver­zi­ra­ni ri­bo­lov­ci hva­ta­li su u po­sled­nje vre­me i po par de­se­ti­na tol­sto­lo­bi­ka za dan na Ti­si, a od­lič­nih ulo­va sve če­šće ima i na Ta­mi­šu. I za jed­nu i za dru­gu re­ku ka­rak­te­ri­stič­no je isto – ni­je ne­bitno ka­kav se pri­bor, si­stem i ma­mac ko­ri­ste, ali je ipak naj­va­žni­je da pri­ma­ma bu­de pri­vlač­na za bor­be­nog do­šlja­ka iz Azi­je či­ja je pri­rod­na hra­na plank­ton

Ka­da se ove je­se­ni sti­ca­jem okol­no­sti na­šao u se­ve­ro­za­pad­noj Fran­cu­skoj, naš stal­ni sa­rad­nik i ve­li­ki za­lju­blje­nik u pe­ca­nje na plo­vak sve slo­bod­no vre­me ko­ri­stio je za ri­bo­lov na jed­nom ka­na­lu. Me­sto je hra­nio sta­rim ku­va­nim ku­ku­ru­zom, ko­ji mu je slu­žio i kao ma­mac, te je uhva­tio ne­ko­li­ko ša­ra­na dvo­ci­fre­ne ki­la­že i do­sta tek ne­što lak­ših od 10 kg, ali i za­vi­dan broj krup­nih ba­bu­ški, od ko­jih je sa­mo 4-5 me­ri­lo ma­nje od 2 kg, a zna­tan ih je broj imao iz­me­đu 2,4 i 3 kg!

Ma­lo je pi­ta­nja u ve­zi ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ko­jih po­sto­ji to­li­ko raz­li­či­tih (i če­sto ne­tač­nih) od­go­vo­ra kao što je ono o de­blji­ni i no­si­vo­sti upre­de­nih stru­na ozna­če­nih PE bro­jem. A ta stvar za­pra­vo uop­šte ni­je kom­pli­ko­va­na

Lov be­le ri­be »vo­žnjom« plov­ka na Dri­ni mo­že bi­ti ve­o­ma us­pe­šan i do­ne­ti nam mno­go uži­va­nja u bor­bi sa krup­nim ri­ba­ma, ali da­le­ko od to­ga da je lak. Šta­vi­še, če­sto i ve­o­ma is­ku­sni ri­bo­lov­ci mo­ra­ju ulo­ži­ti mno­go ra­da i str­plji­vo for­si­ra­ti oda­bra­ni pri­stup da bi pri­vu­kli ri­bu, za­dr­ža­li je oko svo­je pri­ma­me i na­ve­li je da uzi­ma mam­ce

Šta je to što lju­de na­te­ra da sa­mi eks­pe­ri­men­ti­šu sa mam­ci­ma i pri­ma­mom za ri­bu? Na­sto­ja­nje da se ušte­di? Že­lja za lič­nim pe­ča­tom? Za­do­volj­stvo ka­da ostva­ri­mo ulov na ne­što što smo sa­mi smi­sli­li i na­pra­vi­li? Pr­o­ve­ra­va­nje ne­ke na­še ide­je o to­me ka­ko za­mi­šlja­mo da tre­ba da iz­gle­da i da se po­na­ša hra­na za ri­bu ko­ju po­ku­ša­va­mo da upe­ca­mo? U mom slu­ča­ju – od sve­ga po­ma­lo

Sa pri­bli­ža­va­njem zi­me i sve br­žim hla­đe­njem vo­de mno­ge ri­be po­či­nju da se in­ten­ziv­no hra­ne, ka­ko bi što lak­še pre­ži­ve na­red­nih ne­ko­li­ko me­se­ci i pri­pre­mi­le se za mrest. I gr­ge­či ve­o­ma ak­tiv­no tra­že plen i ko­ri­ste sva­ku pri­li­ku da se do­bro naj­e­du, pa se mo­gu ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ti, uko­li­ko na­đe­mo pra­vo me­sto, va­ra­li­cu, vre­me i pre­zen­ta­ci­ju

Ne­dav­ni na­gli po­rast ni­voa Sa­ve mno­ge ri­bo­lov­ce na­veo je da pri­vre­me­no od­u­sta­nu od pe­ca­nja na toj re­ci, a dru­gi­ma je pe­ca­nje uči­nio te­škim i ne­u­spe­šnim. Ali uz do­bre in­for­ma­ci­je sa li­ca me­sta, pra­vil­no oda­bra­nu pri­ma­mu i pri­stup naš stal­ni sa­rad­nik na­šao je na­čin da se i u ta­kvim uslo­vi­ma za krat­ko vre­me sa­svim le­po na­pe­ca

U lo­vu štu­ke na ve­štač­ke mam­ce u po­sled­njoj de­ce­ni­ji pre­o­vla­da­le su pre­zen­ta­ci­je »tr­zanjem«, tj. one u ko­ji­ma se ono što gra­blji­vi­ci nu­di­mo (bi­lo da je va­ra­li­ca ili stri­mer) kre­će ma­nje ili vi­še ne­rav­no­mer­no. Taj trend to­li­ko je ra­ši­ren da smo po­če­li da za­bo­ra­vlja­mo da se štu­ka če­sto ve­o­ma ra­do (pa i naj­ra­di­je) za­le­će na po­ten­ci­jal­ni plen ko­ji se kre­će pot­pu­no ujed­na­če­nom br­zi­nom

Sve vi­še na­ših ri­bo­lo­va­ca oku­ša­va se na raz­li­či­tim vo­da­ma u pe­ca­nju tol­sto­lo­bi­ka. Ve­ći­na ih se pritom osla­nja na ku­pov­ne pri­ma­me i mon­ta­že, a naš sve­stra­ni sa­rad­nik, u skla­du sa svo­jim du­go­go­di­šnjim na­vi­ka­ma, od­lu­čio je da ipak ma­lo eks­pe­ri­men­ti­še i to mu se i te­ ka­ko is­pla­ti­lo