Ret­ko gde će nam na na­šim vo­da­ma u mo­der­nom ri­bo­lo­vu sa hra­ni­li­com bi­ti po­treb­ni eks­trem­no da­le­ki za­ba­ča­ji (od pre­ko 60 me­ta­ra), ali to ne tre­ba da bu­de raz­log da ne sa­vla­da­mo osno­ve pla­si­ra­nja si­ste­ma na ve­li­ke da­lji­ne, jer ne sa­mo da ne zna­mo ka­da nam to mo­že za­tre­ba­ti već je sa­svim si­gur­no i da će nam to ume­će olak­ša­ti ri­bo­lov u svim si­tu­a­ci­ja­ma i uči­ni­ti ve­ćim na­še za­do­volj­stvo a ne­ret­ko i efi­ka­snost.

Ka­kav je u za­kon­skom smi­slu sta­tus ri­bo­ču­va­ra, ko­ja su za­i­sta nji­ho­va ovla­šće­nja i ka­kve su oba­ve­ze ri­bo­lov­ca u od­no­su na zah­te­ve kon­tro­lo­ra sa­mo su ne­ka od pi­ta­nja na ko­ja od­go­vo­re ne zna ve­ći­na na­ših pe­ca­ro­ša. Bu­du­ći da ne­po­zna­va­nje pro­pi­sa ni­ko­ga ne oslo­ba­đa za­kon­ske od­go­vor­no­sti a da isto­vre­me­no mo­že bi­ti uzroč­nik ne sa­mo pot­pu­no ne­po­treb­ne ner­vo­ze već i vr­lo kon­kret­nih pro­ble­ma, u tek­stu ko­ji sle­di raz­ja­sni­li smo ne­ke od naj­pri­sut­ni­jih ne­do­u­mi­ca o ra­du ri­bo­ču­var­skih slu­žbi i o od­no­su re­kre­a­tiv­nih ri­bo­lo­va­ca i ri­bo­ču­va­ra

Mno­gi pe­ca­ro­ši u Sr­bi­ji ža­le se već de­ce­ni­ja­ma na ne­do­volj­no ak­tiv­ne ri­bo­ču­var­ske slu­žbe, na po­pu­stljiv od­nos pre­ma ri­bo­kra­di­ca­ma, pa i na to da pojedini kon­tro­lo­ri sa­ra­đu­ju sa lo­po­vi­ma. O to­me šta se de­ša­va ka­da slu­ča­je­vi kr­še­nja za­ko­na o Za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da stig­nu do su­da mno­go se ma­nje pri­ča, čak i u dra­stič­nim slu­ča­je­vi­ma po­put ovog

Na­pre­dak teh­no­lo­gi­je i pre­ba­ci­va­nje pro­iz­vod­nje ri­bo­lov­nog pri­bo­ra u ze­mlje sa jef­ti­nom rad­nom sna­gom uči­ni­li su da sa­da po ce­ni sred­nje kla­se mo­že­mo ku­pi­ti šta­po­ve sa ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ka­kve su do pre sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na ima­li naj­sku­plji mo­de­li. Pred­sta­vlja­mo vam je­dan baš ta­kav

Ne­u­o­bi­ča­je­ne vre­men­ske pri­li­ke to­kom po­sled­nja dva me­se­ca uči­ni­le su da som na mno­gim te­re­ni­ma »pre­sko­či« pe­riod hi­ber­na­ci­je, tj. iz­ra­zi­to sma­nje­ne ak­tiv­no­sti, pa su mno­gi ri­bo­lov­ci vi­đa­li nje­go­ve ra­u­be mal­te­ne kao usred le­ta, a če­sto su ga i do­bi­ja­li na raz­ne ve­štač­ke mam­ce na­me­nje­ne smu­đu

Pa­si­o­ni­ra­nim ri­bo­lov­ci­ma ni­šta ni­je te­ško ka­da je nji­hov ho­bi u pi­ta­nju. Ako ne­kog bit­nog de­la pri­bo­ra ne­ma u pro­da­ji u nji­ho­vom okru­že­nju, jed­ni će se i te ­ka­ko po­tru­di­ti da na­đu na­čin da ono što im je po­treb­no na­ba­ve, a dru­gi da to na­pra­ve, pri če­mu po­ne­kad do­đu i do bo­ljih re­še­nja od do ta­da po­sto­je­ćih

Ne­bro­je­no mno­go pu­ta po­tvr­di­lo se u prak­si za­pa­ža­nje ri­bo­lo­va­ca sa ve­li­kim is­ku­stvom da se i na ri­bom iz­u­zet­no bo­ga­tim »uhva­ti i pu­sti« je­ze­ri­ma mo­že de­si­ti da u krat­kom vre­men­skom raz­ma­ku čak i u slič­nim uslo­vi­ma isti pri­stup jed­nom da ve­o­ma bo­gat ulov a dru­gi put ne­u­po­re­di­vo sla­bi­ji. Baš to de­si­lo se ne­dav­no na­šem sa­rad­ni­ku

Če­sto ne­mo­guć­nost da u pro­da­ji na­đu sit­ni­cu ko­ja bi im omo­gu­ći­la da na za­mi­šlje­ni na­čin ri­bi pre­zen­tu­ju mam­ce na­ve­de is­ku­sne pe­ca­ro­še da im­pro­vi­zu­ju. A to opet za po­sle­di­cu mo­že ima­ti i vr­lo do­bra re­še­nja, ko­ja se i ka­da su ve­oma jed­no­stav­na ne­ret­ko po­ka­žu kao bo­lja i prak­tič­ni­ja od uobi­ča­je­nih i se­rij­ski pra­vlje­nih

De­ce­ni­ja­ma je vla­da­lo uve­re­nje da je gra­blji­vi­ce vu­čom va­ra­li­ca iz čam­ca po­kre­ta­nog sna­gom mo­to­ra mo­gu­će loviti sa­mo na mo­ru ili na ve­li­kim je­ze­ri­ma. Me­đu­tim, u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na sve je vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji na taj na­čin vr­lo uspe­šno lo­ve na na­šim ve­li­kim re­ka­ma. Je­dan od njih je i naš du­go­go­di­šnji iz­ve­štač sa ko­sto­lač­kih te­re­na, ko­ji je svo­ja pr­va is­ku­stva u tro­ling ri­bo­lo­vu na Du­na­vu ne­se­bič­no po­de­lio sa ko­le­ga­ma

Lov smu­đa ve­štač­kim mam­ci­ma u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne po pra­vi­lu se svo­di na što spo­ri­je vo­đe­nje si­li­ko­na­ca mon­ti­ra­nih na džig gla­ve do­volj­ne te­ži­ne da ih mo­že­mo po­vlači­ti sa­svim bli­zu dna. Me­đu­tim, neo­bič­no to­plo vre­me i osci­la­ci­je vo­do­sta­ja uči­ni­li su da ove zi­me i po­na­ša­nje ri­ba i na­či­ni na ko­je ih lo­vi­mo bu­du ne­ret­ko sa­svim dru­ga­či­ji ne­go ina­če, o če­mu sve­do­či i ovo is­ku­stvo na­šeg stal­nog sa­rad­ni­ka