Na samom početku jesenjeg dela sezone Sava u donjem toku nije bila naročito izdašna prema lovcima na ciprinide. Bela riba koja se javljala bila je mahom sitna i uz to je radila krajnje sporadično, neretko menjajući jelovnik više puta za samo nekoliko sati. Zato je za iole bolji ulov trebalo pronaći ne samo dobro mesto, taktiku i prihranu, već i poneti sa sobom što veći asortiman mamaca i tokom ribolova biti spreman na mnogo rada i eksperimentisanja da bi se pronašla dobitna kombinacija

Staro pravilo da tamo gde ima mnogo ribolovaca ne može dugo biti i mnogo ribe važi širom sveta za sve vrste, pa i kod nas za štuku. Zato oni posvećenici koji žele da je uspešno love na našim otvorenim vodama nastoje da idu na terene na kojima malo ko peca. Neki ih traže daleko od kuće, a drugi daleko od civilizacije

Širom Vojvodine poslednjih godina sve je više malih revira koji nastaju tako što entuzijasti iz lokalnih udruženja urede i poribe zapuštene bare, najčešće nastale kopanjem gline zarad proizvodnje cigle. Na jednom takvom jezeru u Žitištu, nedaleko od Zrenjanina, naš novi saradnik održao je poučan čas ribolova svom mlađem kolegi

Na­ša naj­ve­ća i po mno­gi­ma naj­lep­ša pla­nin­ska re­ka pra­vi je el­do­ra­do za pe­ca­nje krup­ne be­le ri­be na plo­vak. No to ni­je uvek jed­no­stav­no jer tre­ba na­ći iz­gled­nu po­zi­ci­ju, do­bro pro­ce­ni­ti da­lji­nu na ko­ju va­lja ba­ci­ti pri­ma­mu i po­nu­di­ti ma­mac (uzi­ma­ju­ći pri­tom u ob­zir vr­lo mo­guć na­gli na­do­la­zak ili opa­da­nje vo­de), te oda­bra­ti pra­vu hra­nu i od­go­va­ra­ju­ći si­stem

Čak i u pe­ri­o­du ka­da je mo­re naj­to­pli­je, a gu­žve na pla­ža­ma naj­ve­će, mo­že se na mno­gim me­sti­ma na Ja­dra­nu uži­va­ti u di­na­mič­nom pe­ca­nju ako se po­ne­se ose­tljiv pri­bor i ne­ko­li­ko vr­sta ma­lih ve­štač­kih ma­ma­ca, te usta­ne do­volj­no ra­no

Du­nav kod Go­lup­ca u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na jed­na­ko je po­pu­la­ran me­đu ko­le­ga­ma ko­je lo­ve smu­đa i so­ma kao i me­đu ljubiteljima lova krup­nih ba­bu­ški i ša­ra­na. Naš sve­stra­ni sa­rad­nik uži­vao je kra­jem le­ta u za­ni­mlji­vom fi­de­ri­sa­nju usred ovog ži­vo­pi­snog me­sta na sa­mom po­čet­ku Đer­dap­ske kli­su­re

Se­ri­ja eko­lo­ških in­ci­de­na­ta ra­znih raz­me­ra po­ga­đa i te­ku­će i sta­ja­će vo­de u Sr­bi­ji i dru­gde u Evro­pi, pod­se­ća­ju­ći nas na to ko­li­ko je pri­ro­da ra­nji­va, a i na to da tre­ba te­melj­no da pre­i­spi­ta­mo svoj od­nos pre­ma njoj uko­li­ko že­li­mo da i da­lje uži­va­mo u nje­nim bla­go­de­ti­ma

Ka­da smuđ agre­siv­no uda­ra, ni­je te­ško ni re­gi­stro­va­ti nje­gov na­pad ni­ti pra­vo­re­me­no re­a­go­va­ti. Ali ka­da uzi­ma va­ra­li­cu iz­u­zet­no ne­žno, mo­ra­mo bi­ti mak­si­mal­no kon­cen­tri­sa­ni bu­kval­no od pa­da mam­ca u vo­du do nje­go­vog va­đe­nja iz nje uko­li­ko že­li­mo da uhva­ti­mo bar ne­ku ri­bu

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ma­šta o to­me da na­đe ča­rob­nu for­mu­lu uspe­ha za svo­ju vo­du, tj. ma­mac, me­sto i pre­zen­ta­ci­ju ko­ji će im da­va­ti vi­še tro­fej­nih ulo­va ne­go što dru­gi ostva­ru­ju, ali mno­gi­ma ta že­lja osta­ne ne­is­pu­nje­na. Dvo­ji­ca Kra­gu­jev­ča­na ulo­vi­ma tro­fej­nih so­mo­va na jed­nom od na­ših naj­po­pu­lar­ni­jih aku­mu­la­ci­jo­nih je­ze­ra po­ka­zu­ju da ta po­tra­ga ipak ni­je uza­ludna

Ve­ro­vat­no ne­ma iole is­ku­sni­jeg ri­bo­lov­ca, ma ko­jom teh­ni­kom da pe­ca, kom se ni­je de­si­lo da dan ko­ji je ve­o­ma lo­še po­čeo za­vr­ši iz­u­zet­nim ulo­vom, na­kon što pre­đe na ma­nju i lak­šu udi­cu ili va­ra­li­cu, ta­nji pred­vez ili osnov­nu stru­nu, lak­šu hra­ni­li­cu ili džig gla­vu... Me­đu­tim, ni­ka­da ne tre­ba gu­bi­ti iz vi­da da su ne­ka­da mo­gu­će pot­pu­no su­prot­ne si­tu­a­ci­je, tj. da gru­blji pri­bor do­ne­se vi­še ak­ci­je i pu­ni­ju ču­var­ku