Na mno­gim vo­da­ma ši­rom Sr­bi­je u ja­nu­a­ru za­vla­da za­tiš­je, jer se ri­ba umi­ri i ve­o­ma sla­bo uzi­ma mam­ce, pa se ni ri­bo­lov­ci­ma ne iz­la­zi iz to­plih ku­ća i sta­no­va. Me­đu­tim, na pod­ruč­ju Kra­lje­va si­tu­a­ci­ja je uvek pot­pu­no obr­nu­ta – baš u ovom de­lu se­zo­ne po pra­vi­lu se naj­bo­lje lo­ve kru­pan sko­balj i le­pa mre­na, pa na udar­nim te­re­ni­ma na Ibru i Za­pad­noj Mo­ra­vi ni rad­nim da­ni­ma ni­je la­ko na­ći iz­gled­no me­sto. Ta­kva je si­tu­a­ci­ja i ovih da­na...

Ne­pi­sa­no pra­vi­lo me­đu štu­ka­ro­ši­ma ko­ji ko­ri­ste pred­ve­ze od flu­o­ro­kar­bo­na de­ce­ni­ja­ma je bi­lo da nji­ho­v prečnik mora biti bar 0,8 mm. Me­đu­tim, ne­dav­no je je­dan od naj­ve­ćih svet­skih eks­pe­ra­ta iz­ne­na­dio ko­le­ge ši­rom se­ver­ne he­mis­fe­re iz­no­se­ći pot­pu­no dru­ga­či­je sta­no­vi­šte i mno­ge na­veo na raz­mi­šlja­nje

Kao i sva­ke go­di­ne, u naj­hlad­ni­jem pe­ri­o­du ri­bo­lov­ci iz Va­lje­va, La­za­rev­ca ali i mno­go uda­lje­ni­jih me­sta uži­va­ju u pe­ca­nju be­le ri­be na po­zna­tim zi­mov­ni­ci­ma na Ko­lu­ba­ri. Po­sled­njih ne­de­lja po­seb­no se ak­tu­el­ni oni u Pe­pe­ljev­cu i u Će­li­ja­ma, na kom je i bio naš sa­rad­nik sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma

Sa­ma či­nje­ni­ca da iz go­di­ne u go­di­nu sve vi­še ri­bo­lo­va­ca u Sr­bi­ji ne od­no­si sva­ku ri­bu ko­ju bi po pro­pi­si­ma ima­la pra­vo da uzme ni­je do­kaz da se ukup­no sta­nje na na­šim ri­bo­lov­nim vo­da­ma me­nja na bo­lje, ali po­ka­zu­je da po­ten­ci­jal za po­zi­tiv­ne pro­me­ne ite­ka­ko po­sto­ji

Lov be­le ri­be fi­der teh­ni­kom na Dri­ni pri­lič­no je zah­te­van, ka­ko zbog ve­li­či­ne re­ke, ne­ret­ko te­škog te­re­na i ja­kog to­ka na mno­gim iz­gled­nim me­sti­ma, ta­ko i zbog ve­li­ke pro­seč­ne te­ži­ne be­le ri­be ko­ja se hva­ta. Ali ka­da se is­ku­sni ri­bo­lov­ci na pra­vi na­čin pri­pre­me i uz to ima­ju sre­će da na­i­đu na po­vo­ljan vo­do­staj i pro­zir­nost, re­zul­tat mo­že bi­ti iz­u­ze­tan

Ve­ći­na smu­đa­ro­ša sa na­ših ve­li­kih re­ka raz­o­ča­ra­na je mi­nu­lom je­se­njom se­zo­nom i pr­vim de­lom zim­ske. Ali oni naj­u­por­ni­ji i da­lje iz­la­ze na vo­du i da­ju sve od se­be ne bi li nad­mu­dri­li omi­lje­nu ri­bu. Ne­ka­da se ta­kav pri­stup i is­pla­ti – čak i ka­da ri­bo­lov­cu ma­lo šta ide na ru­ku

I u pe­ri­o­du pred mrest, ka­da se pol­no zre­le je­din­ke pri­lič­no ule­nje i sve ih je te­že is­pro­vo­ci­ra­ti da iole du­že pro­go­ne plen, mo­gu­će je uspe­šno lo­vi­ti štuku na ve­štač­ke mam­ce. Na­rav­no, uko­li­ko oda­be­re­mo do­bru vo­du, va­ra­li­cu i pre­zen­ta­ci­ju, a uz to smo sprem­ni da is­tr­pi­mo i vre­men­ske uslo­ve ko­ji ne pri­ja­ju baš svi­ma

Na sa­mom kra­ju se­zo­ne lo­va ša­ra­na, upor­nost, obi­la­že­nje iz­gled­nih po­zi­ci­ja i do­bar iz­bor mam­ca do­ne­li su is­ku­snom be­o­grad­skom ša­ran­dži­ji ne­ko­li­ko vr­lo za­ni­mlji­vih pe­ca­nja na re­ci i ulo­ve ko­ji su do­dat­no po­pra­vi­li so­li­dan skor na isteku go­di­ne u ko­joj ni­je bi­lo la­ko pe­ca­ti »vo­de­nu li­si­cu« na Du­na­vu

Ni­je neo­bič­no da u hlad­noj vodi ri­be po­sta­nu tro­mi­je i da gra­blji­vi­ce bu­du ma­nje sklo­ne jur­nja­vi za ple­nom, te da na­sto­je da do hra­ne do­đu uz što ma­nji utro­šak ener­gi­je. Ni ban­da­ri ni­su iz­u­ze­tak, ali se ipak ne de­ša­va baš če­sto da od svih ve­štač­kih ma­ma­ca ko­ji im se nu­de naj­ra­di­je uzi­ma­ju mu­ši­cu po­nu­đe­nu ta­ko da u vo­di pro­iz­vo­di naj­ma­nju mo­gu­ću vi­bra­ci­ju, na­ma ap­so­lut­no ne­pri­met­nu

Pre­laz je­se­ni u zi­mu pred­sta­vlja za mno­ge štu­ka­ro­še ve­li­ko fi­na­le se­zo­ne, jer do­no­si re­al­nu mo­guć­nost da se na šta­pu na­đe ka­pi­tal­na ri­ba, ko­ja na­sto­ji da se što bo­lje pri­pre­mi za pred­sto­je­ći pe­riod ni­skih tem­pe­ra­tu­ra (u kom će te­ško do­la­zi­ti do hra­ne), a po­tom i za mrest. No to što je štu­ka ak­tiv­na ni slu­čaj­no ne zna­či da je mo­že­mo uhva­ti­ti bi­lo gde, bi­lo kad i bi­lo ka­ko. Na­pro­tiv...