Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca sve­sno ili ne­sve­sno te­ži po­na­vlja­nju obra­za­ca ko­je su me­mo­ri­sa­li kao uspe­šne, pa iz go­di­ne u go­di­nu idu na iste te­re­ne i na nji­ma pe­ca­ju ko­ri­ste­ći iste mam­ce, pri­hra­ne i pri­stup. Ima, me­đu­tim, i onih ko­ji na­sto­je da sva­ke se­zo­ne obo­ga­te svo­ja zna­nja i is­ku­stvo, pa do­sta eks­pe­ri­men­ti­šu i tra­že no­ve te­re­ne, teh­ni­ke, pre­zen­ta­ci­je...   

Odav­no na­vik­nu­ti na to da se što­šta u ve­zi s ri­bo­lo­vom i ču­va­njem vo­da ne ra­di na vre­me i (ili) po pro­pi­si­ma, pri­jat­no se iz­ne­na­di­mo sva­ki put ka­da ne­što bu­de ka­ko tre­ba, kao što je ovog pu­ta slu­čaj sa po­čet­kom di­stri­bu­ci­je go­di­šnjih do­zvo­la. A kad god kre­ne nji­ho­va pro­da­ja, po pra­vi­lu na­no­vo ot­poč­nu i ri­bo­lo­vač­ke pri­če o to­me da li bi te ri­bo­lov­ni­ce tre­ba­lo da va­že za ka­len­dar­sku go­di­nu ili go­di­nu da­na od da­na ku­po­vi­ne

Uve­re­nje da se u zi­mov­ni­ci­ma ri­ba lo­vi kao u rib­nja­ci­ma i da će sa ta­kvog te­re­na i ap­so­lut­ni po­čet­nik sva­ki put oti­ći sa pre­pu­nom ču­var­kom ras­pro­stra­nje­no je me­đu na­šim pe­ca­ro­ši­ma, ali pre sve­ga me­đu oni­ma ko­ji se sa­mi u to­me što im de­lu­je kao su­vi­še jed­no­stav­no ni­su opro­ba­li. Jer da je­su, zna­li bi da se mo­že de­si­ti i ono što se do­go­di­lo na­šem sa­rad­ni­ku – da ne­ki pro­đu mno­go bo­lje od osta­lih, a da i nji­ho­vo pe­ca­nje bu­de mno­go dru­ga­či­je ne­go što su se na­da­li

Ve­li­ki broj ri­bo­lo­va­ca iz Be­o­gra­da i oko­li­ne u ovom de­lu go­di­ne naj­vi­še vre­me­na pro­vo­di na Sa­vi, na­ro­či­to ju­re­ći ra­znu be­lu ri­bu. Ta­kvo pe­ca­nje mo­že da­ti i bo­gat ulov, ali da­le­ko od to­ga da će uvek bi­ti uspe­šno. Ovog pu­ta je naš sa­rad­nik uz do­sta eks­pe­ri­men­ti­sa­nja na­šao do­bit­ni pri­stup, dru­ga­či­ji od onog od kog je naj­vi­še oče­ki­vao

I ove zi­me ve­li­ki deo onih ko­ji pe­ca­ju i u naj­hlad­ni­je do­ba go­di­ne for­si­ra de­lo­ve re­ka i sta­ja­ći­ca na ko­ji­ma se ri­ba oku­plja u ja­ti­ma ka­ko bi sa­če­ka­la po­volj­ni­je uslo­ve za ži­vot i pro­du­že­nje vr­ste. Ni­su, me­đu­tim, ma­lo­broj­ni ni oni ko­ji sma­tra­ju da bi ri­bo­lov u zi­mov­ni­ci­ma tre­ba­lo dru­ga­či­je ure­di­ti, ogra­ni­či­ti na ne­ki na­čin, pa čak i za­bra­ni­ti, premda ima i onih ko­ji is­ti­ču da on ima i bar jed­nu do­bru stra­nu

Lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma ve­o­ma je po­pu­la­ran kod nas, ali se iz­ne­na­đu­ju­će spo­ro me­nja. I da­nas, sko­ro kao pre 20, 30 ili 50 go­di­na, ve­ći­na štu­ka­ro­ša se dr­ži lep­ti­ra i ka­ši­ka kao udar­nih va­ra­li­ca, ko­je u svim de­lo­vi­ma se­zo­ne ba­ca na istim me­sti­ma i vo­di na isti na­čin. A put do uspe­ha mo­že bi­ti i sa­svim dru­ga­či­ji 

Ban­da­re je u ovom de­lu se­zo­ne na ve­ći­ni vo­da ne­što lak­še pro­na­ći ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne, ali se oni i sa­da kre­ću i čak u to­ku sa­mo jed­nog da­na po ne­ko­li­ko pu­ta pro­me­ne i me­sto i sloj vo­de u kom uzi­ma­ju hra­nu. Zbog to­ga mo­ra­mo bi­ti sprem­ni na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i vla­da­ti ume­ćem »či­ta­nja« vo­de, ka­ko bi­smo što ma­nje vre­me­na tro­ši­li na tra­že­nje ri­be, a što vi­še na efi­ka­sno pe­ca­nje

Ka­da sa pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de sit­na be­la ri­ba i cver­glan po­sta­nu ma­nje ak­tiv­ni, a ša­ran in­stink­tiv­no ose­ti po­tre­bu za sku­plja­njem ener­gi­je za pred­sto­je­ću zi­mu i mrest ko­ji će na­kon nje usle­di­ti, pra­vo je vre­me da »kra­lju ci­pri­ni­da« po­nu­di­mo jed­nu od nje­go­vih po­sla­sti­ca do ko­je u to­pli­jem de­lu go­di­ne od broj­nih ma­njih kon­ku­re­na­ta ve­o­ma te­ško mo­že da do­đe

Klen je jed­na od naj­broj­ni­jih ri­ba na­ših vo­da ko­je se lo­ve va­ra­li­ča­re­njem, a uz to ima ve­o­ma ra­zno­vr­stan je­lov­nik. Me­đu­tim, ni jed­no ni dru­go ne zna­či da ga je uvek la­ko pro­na­ći i na­ve­sti da uzme ve­štač­ki ma­mac, po­go­to­vo u pe­ri­o­di­ma ka­da je vo­da ma­la i bi­stra. Iz pr­ve ru­ke vam pre­no­si­mo dra­go­ce­na is­ku­stva jed­nog od na­ših naj­u­spe­šni­jih kle­na­ro­ša

Ne­for­mal­na tak­mi­če­nja jed­na su od bit­ni­jih ak­tiv­no­sti mno­gih ri­bo­lo­vač­kih or­ga­ni­za­ci­ja, ne sa­mo za­to što im mo­gu do­ne­ti ne­što nov­ca, pre­ko po­treb­nog za funk­ci­o­ni­sa­nje, već pre svega zbog to­ga što ja­ča­ju ko­lek­tiv­ni duh i ose­ćaj so­li­dar­no­sti, ve­o­ma dra­go­ce­ne ko­he­ziv­ne fak­to­re za sva­ki skup lju­di ko­ji ima­ju isti ci­lje­ve i po­tre­be za ko­je se tre­ba (iz)bo­ri­ti