Mo­guć­nost prak­tič­no neo­gra­ni­če­nog kom­bi­no­va­nja ote­ža­nja ra­znih te­ži­na sa udi­ca­ma svih ve­li­či­na, eko­no­mič­nost, a uz sve to i ve­li­ka lov­nost (iz­me­đu osta­log i za­hva­lju­ju­ći spe­ci­fič­nom ra­du va­ra­li­ca na po­kret­noj udi­ci to­kom to­nje­nja si­ste­ma) či­ne da če­bu­ra­ške i flek­si-dži­go­vi sve vi­še po­sta­ju deo oba­ve­znog ar­se­na­la va­ra­li­ča­ra ši­rom sve­ta

Što ve­ći te­ren ri­bo­lo­vac pre­tra­ži, ve­će su mu i šan­se da se nje­gov ma­mac u ne­kom tre­nut­ku na­đe is­pred no­sa ri­be ko­ja mu ne mo­že odo­le­ti. To je i glav­ni fak­tor uspe­ha u ver­ti­kal­nom dži­go­va­nju, teh­ni­ci ko­jom se raz­ne gra­blji­vi­ce na ve­li­kim rav­ni­čar­skim re­ka­ma od­lič­no lo­ve i na pri­rod­ne i na ve­štač­ke mam­ce

Dvo­ji­ca is­ku­snih ša­ran­dži­ja pri­hva­ti­la su za­ni­mljiv iza­zov – da sre­di­nom je­se­ni 24 ča­sa pe­ca­ju na je­ze­ru u De­be­lja­či. Oda­bra­li su me­sto ko­je su sma­tra­li naj­i­zgled­ni­jim s ob­zi­rom na tem­pe­ra­tu­ru vo­de i oče­ki­va­no po­na­ša­nje ri­be, do­go­vo­ri­li se oko ma­ma­ca i pri­ma­me i ostva­ri­li čak i bo­lji ulov ne­go što su oče­ki­va­li

Svet­sko pr­ven­stvo u lo­vu ba­sa za 2022. odr­ža­no je u SAD, na je­ze­ru Ma­ri, po­red me­sta Ko­lum­bi­ja u Ju­žnoj Ka­ro­li­ni. Nad­me­ta­lo se čak 25 na­ci­ja sa pet kon­ti­ne­na­ta, a Sr­bi­ja je u ne­ve­ro­vat­no ja­koj kon­ku­ren­ci­ji, u ko­joj je bi­lo i vi­še pro­fe­si­o­nal­nih ba­so­lo­va­ca, za­u­ze­la od­lič­no če­tvr­to me­sto

Po­če­tak je­se­ni pra­vo je vre­me za lov ve­ći­ne vr­sta ci­pri­ni­da, ko­ji­ma pad tem­pe­ra­tu­re vo­de i po­ve­ća­nje ko­li­či­ne ki­se­o­ni­ka u njoj pri­ja­ju i pod­sti­ču ih da se in­ten­ziv­no hra­ne, ka­ko bi se pri­pre­mi­le za naj­hlad­ni­ji deo go­di­ne i za mrest ko­ji sle­di u pro­le­će. Ali to sa­mo po se­bi ni­je ga­ran­ci­ja da će sva­ki iz­la­zak bi­ti us­pe­šan, čak i za is­ku­sne ri­bo­lov­ce na te­re­nu na kom ima mno­go ri­be. Ovog pu­ta, me­đu­tim, sve je išlo po pla­nu

Naš du­go­go­di­šnji re­pre­zen­ta­ti­vac u pe­ca­nju na plo­vak i osva­jač ekip­ne zlat­ne me­da­lje na ovo­go­di­šnjem svet­skom pr­ven­stvu u dva uza­stop­na od­la­ska na Dri­nu ci­lja­no je pe­cao raz­li­či­te vr­ste. Naj­pre je išao na plo­ti­cu, uz ko­ju je do­bio ne­ko­li­ko le­pih mre­na, a po­tom je pri­la­go­dio i pri­ma­mu i pri­stup mre­ni, što mu je da­lo od­li­čan re­zul­tat ali i neo­če­ki­va­ni »bo­nus« u vi­du vi­še nat­pro­seč­no krup­nih plo­ti­ca

Ver­zi­ra­ni ri­bo­lov­ci hva­ta­li su u po­sled­nje vre­me i po par de­se­ti­na tol­sto­lo­bi­ka za dan na Ti­si, a od­lič­nih ulo­va sve če­šće ima i na Ta­mi­šu. I za jed­nu i za dru­gu re­ku ka­rak­te­ri­stič­no je isto – ni­je ne­bitno ka­kav se pri­bor, si­stem i ma­mac ko­ri­ste, ali je ipak naj­va­žni­je da pri­ma­ma bu­de pri­vlač­na za bor­be­nog do­šlja­ka iz Azi­je či­ja je pri­rod­na hra­na plank­ton

Ka­da se ove je­se­ni sti­ca­jem okol­no­sti na­šao u se­ve­ro­za­pad­noj Fran­cu­skoj, naš stal­ni sa­rad­nik i ve­li­ki za­lju­blje­nik u pe­ca­nje na plo­vak sve slo­bod­no vre­me ko­ri­stio je za ri­bo­lov na jed­nom ka­na­lu. Me­sto je hra­nio sta­rim ku­va­nim ku­ku­ru­zom, ko­ji mu je slu­žio i kao ma­mac, te je uhva­tio ne­ko­li­ko ša­ra­na dvo­ci­fre­ne ki­la­že i do­sta tek ne­što lak­ših od 10 kg, ali i za­vi­dan broj krup­nih ba­bu­ški, od ko­jih je sa­mo 4-5 me­ri­lo ma­nje od 2 kg, a zna­tan ih je broj imao iz­me­đu 2,4 i 3 kg!

Ma­lo je pi­ta­nja u ve­zi ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ko­jih po­sto­ji to­li­ko raz­li­či­tih (i če­sto ne­tač­nih) od­go­vo­ra kao što je ono o de­blji­ni i no­si­vo­sti upre­de­nih stru­na ozna­če­nih PE bro­jem. A ta stvar za­pra­vo uop­šte ni­je kom­pli­ko­va­na

Lov be­le ri­be »vo­žnjom« plov­ka na Dri­ni mo­že bi­ti ve­o­ma us­pe­šan i do­ne­ti nam mno­go uži­va­nja u bor­bi sa krup­nim ri­ba­ma, ali da­le­ko od to­ga da je lak. Šta­vi­še, če­sto i ve­o­ma is­ku­sni ri­bo­lov­ci mo­ra­ju ulo­ži­ti mno­go ra­da i str­plji­vo for­si­ra­ti oda­bra­ni pri­stup da bi pri­vu­kli ri­bu, za­dr­ža­li je oko svo­je pri­ma­me i na­ve­li je da uzi­ma mam­ce