U Sr­bi­ji po­sto­ji dvo­ci­fre­ni broj ko­ri­sni­ka ri­bar­skih pod­ruč­ja i ri­bo­lov­nih vo­da na po­seb­nom re­ži­mu. Ne­ki od njih po­ve­re­na im pri­rod­na do­bra ču­va­ju bo­lje, ne­ki go­re, a ne­ki sko­ro ni­ka­ko. Ali ve­ći­ni je za­jed­nič­ko to da na­sto­je da se ako je ika­ko mo­gu­će ni na ko­ji na­čin ne pe­tlja­ju ni u ka­kve spo­ro­ve me­đu kup­ci­ma do­zvo­la, tj. ri­bo­lov­ci­ma, čak ni on­da ka­da do su­ko­ba do­đe zbog kr­še­nja pro­pi­sa i za­ko­na o za­šti­ti ri­bljeg fon­da. Ipak, ima i iz­u­ze­ta­ka...

Kao što smo i pred­vi­de­li još kra­jem zi­me, ova go­di­na na Vla­sin­skom je­ze­ru do­ne­la je od­li­čan rad so­ma i broj­ne tro­fej­ne ulo­ve te vr­ste. Naj­vi­še ri­ba uhva­će­no je vu­čom va­ra­li­ca iza čam­ca po­kre­ta­nog mo­to­rom, pa su na taj na­čin po­sled­njih ne­de­lja i me­se­ci lo­vi­le i mno­ge ko­le­ge ko­je do sa­da ni­su ozbilj­ni­je upra­žnja­va­le tu teh­ni­ku, u ko­joj ne­ke stva­ri o ko­ji­ma ma­lo ko do­sled­no vo­di ra­ču­na mo­gu bi­ti od ve­li­kog zna­ča­ja za uspeh

Ve­ći­na plov­ka­ro­ša ka­da u letnje doba kre­ne na vo­de mren­skog ti­pa ka­ko bi lo­vi­la sko­ba­lja, plo­ti­cu i dru­gu be­lu ri­bu sko­ro oba­ve­zno za ma­mac no­si cr­vi­će i hleb. A iako oni mo­gu bi­ti vr­lo efi­ka­sni, u ovom pe­ri­o­du nam za­pra­vo uop­šte ni­su neo­p­hod­ni da bi­smo se na­pe­ca­li

Je­dan od raz­lo­ga sve ve­će po­pu­lar­no­sti fi­der teh­ni­ke je i to što njom mo­že­mo, na­rav­no uz upo­tre­bu od­go­va­ra­ju­ćeg pri­bo­ra, jed­na­ko uspe­šno pe­ca­ti i sit­ne ci­pri­ni­de i one naj­ve­će. Po­to­go­vo je iza­zo­van i za­ni­mljiv lov ša­ra­na i amu­ra, s ko­ji­ma se naš sve­stra­ni sa­rad­nik ne­dav­no vr­lo uspe­šno nad­mu­dri­vao

Me­đu lju­bi­te­lji­ma ul­tra­la­kog va­ra­li­ča­re­nja gr­geč je sve po­pu­lar­ni­ji ne sa­mo zbog ve­li­ke sna­ge u od­no­su na te­ži­nu i broj­no­sti u po­je­di­nim vo­da­ma, ko­ja omo­gu­ća­va vr­lo in­ten­zi­van ri­bo­lov ka­da se »sve koc­ki­ce slo­že«, već i za­to što nas svo­jom ne­pred­vi­di­vo­šću pri­mo­ra­va da u sva­kom iz­la­sku tra­ži­mo naj­e­fi­ka­sni­ji pri­stup i ta­ko stal­no una­pre­đu­je­mo svo­je ri­bo­lo­vač­ko ume­će

Ma­lo je vo­da u na­šoj ze­mlji na ko­ji­ma i naj­ve­ći znal­ci mo­gu da uz ma­lo sre­će ra­ču­na­ju na ulo­ve kle­no­va te­žih od 1,5 kg. Jed­na ta­kva na­la­zi se u za­pad­noj Sr­bi­ji, na pre­div­noj pla­ni­ni Ta­ri i po­da­ri­la je ne­dav­no is­ku­snom va­ra­li­ča­ru i nje­go­vom mla­dom pri­ja­te­lju još jed­no ne­za­bo­rav­no is­ku­stvo

Ima mno­go isti­ne u sta­roj do­set­ki ko­ja ka­že da iako sko­ro sva­ko ko pe­ca pri­želj­ku­je bo­ga­te ulo­ve u sva­kom iz­la­sku, svu­da na sve­tu 10% ri­bo­lov­ca hva­ta 90% ri­be. Raz­log za to vr­lo je jed­no­sta­van – ma­li je broj onih ko­ji su sprem­ni da o sva­kom pe­ca­nju una­pred do­bro raz­mi­sle i za nje­ga se te­melj­no pri­pre­me

Me­đu ša­ran­dži­ja­ma već vi­še od tri de­ce­ni­je po­sto­ji oštra po­de­la na tra­di­ci­o­na­li­ste i one ko­ji pe­ca­ju jed­nu od naj­po­pu­lar­ni­jih slat­ko­vod­nih ri­ba na mo­der­ni na­čin. Ma­li je broj spe­ci­ja­li­sta za ovu ri­bu ko­ji uop­šte po­mi­šlja­ju na kom­bi­no­va­nje ta dva pri­stu­pa, a tekst ko­ji je pred va­ma po­ka­zu­je ka­ko baš to mo­že bi­ti re­cept za uspeh

Ba­bu­ška va­ži za ri­bu sa pri­lič­no ši­ro­kim je­lov­ni­kom, ko­ja se mo­že uspe­šno lo­vi­ti na raz­ne me­sne mam­ce, hleb, ku­ku­ruz, valj­ke, ma­le boj­li­je itd. No ni­je sve­jed­no šta će­mo joj ka­da po­nu­di­ti, jer se nje­ne pre­fe­ren­ci­je me­nja­ju sa pro­me­nom tem­pe­ra­tu­re vo­de. Evo na šta to­kom pro­le­ća i na po­čet­ku le­ta ovu po­pu­lar­nu vr­stu pe­ca je­dan od naj­u­spe­šni­jih spe­ci­ja­li­sta

Na sa­mom kra­ju ka­len­dar­skog pro­le­ća ša­ran je na go­to­vom ce­lom to­ku kroz Sr­bi­ju ra­dio ta­ko do­bro da to ne pam­te ni naj­sta­ri­ji ri­bo­lov­ci sa ove re­ke. Me­đu­tim, ak­tiv­nost ri­be ni­je bi­la ista pre­ko ce­log da­na, a ne­ret­ko se »vo­de­na li­si­ca« ja­vlja­la sa­mo po mra­ku, i to, na­rav­no, naj­bo­lje na po­zi­ci­ja­ma ko­je su re­dov­no hra­nje­ne