I po­vre­me­ni iz­la­sci mo­gu do­ne­ti po­ne­ki do­bar ulov. Ali ne­ko­li­ko uza­stop­nih uvek či­ni šan­se za uspe­šno pe­ca­nje mno­go ve­ćim, čak i u si­tu­a­ci­ji ka­da vo­do­staj i vre­men­ske pri­li­ke ne idu na ru­ku ri­bo­lov­cu. Na­rav­no, pod uslo­vom da ume da tu­ma­či ono što se na vo­di de­ša­va i da sva­ki put tra­ži naj­bo­lja re­še­nja za kon­kret­nu si­tu­a­ci­ju.

Uza­ne i plit­ke br­ze pla­nin­ske te­ku­ći­ce na­sta­nju­ju ne­u­po­re­di­vo ma­nje ri­be od onih ko­je ži­ve u ve­li­kim re­ka­ma i je­ze­ri­ma. Upr­kos to­me, lov pa­strm­ke na tim pre­div­nim vo­do­to­ci­ma ve­li­ko je uži­va­nje za one ko­ji­ma ni­je te­ško da se sa­ti­ma lo­ma­ta­ju po te­ško pro­hod­nom te­re­nu, ga­ze kroz vo­du po kli­za­vom ka­me­nju, pro­vla­če se kroz žbu­nje i ši­praž­je i sko­ro sve vre­me pe­ca­ju iz po­gnu­tog, se­de­ćeg ili kle­če­ćeg po­lo­ža­ja kako ih oštro­o­ke, opre­zne i za svo­ju ve­li­či­nu izuzet­no bor­be­ne ri­be ne bi ugle­da­le pre vre­me­na.

Va­ra­li­ča­ri ko­ji ima­ju ča­mac na ve­li­kim re­ka­ma, po­put Du­na­va, po pra­vi­lu smu­đa pre­ko da­na lo­ve ili ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, iz plo­vi­la no­še­nog sna­gom vo­de­nog to­ka, ili si­dre­njem (uz even­tu­al­no po­ve­re­me­no me­nja­nje me­sta) i kla­sič­nim dži­go­va­njem. Me­đu­tim, ne­ki te­re­ni su kao stvo­re­ni za kom­bi­no­va­nje te dve teh­ni­ke lo­va na ve­štač­ke mam­ce.

Po­sled­njih go­di­na sve vi­še ri­bo­lo­va­ca na Dri­ni sko­ba­lja pri­ma­mlju­je ba­ca­ju­ći u vo­du ve­li­ke ko­li­či­ne cr­va i pe­ca­ju­ći na njih. Ali ka­da na­stu­pi osku­di­ca cr­va, pa je ve­ću ko­li­či­nu ne­mo­gu­će pro­na­ći u mo­men­tu ka­da kre­će­mo na vo­du, mo­ra­mo se okre­nu­ti ne­kim po­ma­lo za­bo­ra­vlje­nim i za­po­sta­vlje­nim na­či­ni­ma pri­hra­nji­va­nja i jed­nom odav­no do­ka­za­no efi­ka­snom mam­cu.

Plov­ka­re­nje krup­ne ba­bu­ške, be­le ri­be i ša­ra­na na sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma jed­na je od naj­za­ni­mlji­vi­jih ri­bo­lov­nih di­sci­pli­na. Osnov­ni fak­to­ri uspe­ha su do­bro oda­bra­na pri­hra­na i me­sto, ali i upor­nost i sprem­nost da eks­pe­ri­men­ti­še­mo sa si­ste­mom i mam­ci­ma, jer ne­ret­ko do­bar ulov do­la­zi po­sle mno­gih ne­u­spe­lih po­ku­ša­ja da is­pro­vo­ci­ra­mo ri­bu da za­gri­ze.

Pe­ca­nje kle­na za­ni­mlji­vo je iz vi­še raz­lo­ga, pa i zbog to­ga što je on jed­na od ri­ba sa naj­ra­zno­vr­sni­jim je­lov­ni­kom, a uz to ume da bu­de ve­li­ki pro­bi­rač. Za­to uvek pri ru­ci tre­ba ima­ti bar ne­ko­li­ko vr­sta ma­ma­ca, od ko­jih je mla­di ku­ku­ruz kra­jem le­ta sko­ro ne­za­o­bi­la­zan.

Sko­ro ce­log le­ta je Za­pad­na Mo­ra­va kod Kru­šev­ca bi­la ve­li­ka i mut­na, pa su uslo­vi za ri­bo­lov uglav­nom bi­li ve­o­ma lo­ši, osim to­kom kra­ćih pe­ri­o­da nor­ma­li­za­ci­je i sta­bi­li­za­ci­je vo­do­sta­ja. No oni ko­ji su u pra­vo vre­me bi­li na pra­vom me­stu mo­gli su u tim krat­kim cu­go­vi­ma da ostva­re i po­ne­ki do­bar ulov.

Za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da je na Vla­sin­skom je­ze­ru do­zvo­ljen ri­bo­lov iz ča­ma­ca sa ben­zin­skim mo­to­ri­ma, na ovoj aku­mu­la­ci­ji su na vu­ču du­go ve­o­ma uspe­šno lo­vlje­ni pa­strm­ka i klen, a već ne­ko­li­ko se­zo­na naj­vi­še va­ra­li­ča­ra tro­lin­gom hva­ta so­ma. Čo­vek ko­ji va­ži za naj­bo­ljeg po­zna­va­o­ca ta­kvog na­či­na lo­va gra­blji­vi­ca uhva­tio je sre­di­nom av­gu­sta pr­vog dvo­me­tra­ša na ovoj aku­mu­la­ci­ji

Go­di­na­ma je je­ze­ro Ko­kin brod bi­lo na­da­le­ko po­zna­to po lo­vu je­zer­ske zla­tov­či­ce, aloh­to­ne pa­strm­ke ko­ja se nig­de u re­gi­o­nu ni­je ta­ko do­bro pri­mi­la kao u ovoj aku­mu­la­ci­ji na re­ci Uvac. No već ne­ko­li­ko se­zo­na naj­broj­ni­ja gra­blji­vi­ca u ovom je­ze­ru je smuđ. On se to­li­ko na­mno­žio da ve­šti i upor­ni ri­bo­lov­ci ko­ji do­bro po­zna­ju vo­du i na­vi­ke te ri­be u po­volj­nim okol­no­sti­ma da­ni­ma ostva­ru­ju iz­u­zet­ne ulo­ve

Kao i u mno­go če­mu dru­gom, i u meč ri­bo­lo­vu je če­sto naj­bo­lje re­še­nje ne­kog pro­ble­ma isto­vre­me­no kraj­nje jed­no­stav­no. Na­u­či­te ka­ko da na­pra­vi­te kli­zni si­stem, sa ko­jim se mo­že uspe­šno lo­vi­ti i na me­sti­ma na ko­ji­ma je du­bi­na znat­no ve­ća od du­ži­ne šta­pa