Ne­ma mno­go ri­bo­lov­nih te­re­na usred na­se­lja ko­ji mo­gu da bu­du ta­ko iz­da­šni kao Sa­va na po­te­su od Ade Ci­gan­li­je do ušća. Tu se uspe­šno pecaju mno­ge vr­ste ri­ba, a na­ro­či­to ci­pri­ni­di, kao što su jaz (prot­fiš) i de­ve­ri­ka. U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne ni­su ret­ki ni ulovi pra­vih ka­pi­tal­aca, uz pra­vi­lan pri­stup, do­bro uklo­pljen pri­bor i pra­vi ma­mac.

Sa­mo oni ri­bo­lov­ci ko­ji ni­ka­da ni­su pe­ca­li na rib­njač­kim je­ze­ri­ma mi­sle da na ta­kvim vo­da­ma sva­ko ko ume da za­ba­ci pet me­ta­ra sva­ki na­pu­ni ču­var­ku za ne­ko­li­ko sa­ti ili hva­ta ka­pi­tal­ce kao na te­ku­ćoj tra­ci. Stva­ri, me­đu­tim, ni­su ni iz­bli­za ta­ko jed­no­stav­ne – čak i ta­mo gde ri­be mal­te­ne ima vi­še ne­go vo­de, naj­bo­lje pro­la­ze oni ko­ji se naj­te­melj­ni­je pri­pre­me i naj­o­zbilj­ni­je pri­stu­pe pe­ca­nju.

To­kom pe­ri­o­da iz­ra­zi­te ak­tiv­no­sti gra­blji­vi­ca če­sti su udar­ci u krat­kim vre­men­skim raz­ma­ci­ma. De­ša­va se u ta­kvim pri­li­ka­ma i da dvo­ji­ca ri­bo­lo­va­ca ko­ji pe­ca­ju je­dan do dru­gog isto­vre­me­no ima­ju ri­bu na šta­pu. Ali ko­li­ko pu­ta ste ču­li da je jed­na ri­ba go­to­vo isto­dobno uze­la dva ve­štač­ka mam­ca?!

Iako se mla­di­ča­ri sa du­žim ri­bo­lo­vač­kim sta­žom sla­žu da je ve­li­kih ri­ba u Dri­ni sve ma­nje, upor­ni va­ra­li­ča­ri uz do­sta tru­da i sre­će mo­gu još uvek do­ći do tro­fe­ja. Mla­di Lo­zni­ča­nin Alek­san­dar Đo­kić ostva­rio je kra­jem ju­la ono o če­mu ma­šta ve­ći­na onih ko­ji­ma je Dri­na u sr­cu – uhva­tio je ka­pi­tal­ku od pre­ko 20 ki­la.

Sta­ro pra­vi­lo da se ak­tiv­ni bu­co­vi u ve­ćem bro­ju oku­plja­ju oko na­pe­ra ko­je vo­da je­dva da pre­li­va i tu u ja­koj stru­ji če­ka­ju da na­pa­da­nu iz­ne­mo­glu sit­nu ri­bu po­tvr­di­lo se u dru­goj po­lo­vi­ni ju­na na te­re­ni­ma u gor­njem to­ku Du­na­va kroz na­šu ze­mlju. A naj­vi­še ulo­va da­li su po­vr­šin­ci i plit­ko­ro­ne­ći vo­ble­ri iz­du­že­ne for­me...

U si­tu­a­ci­ji ka­da su mno­ge te­ku­ći­ce i sta­ja­ći­ce i u sla­bo na­se­lje­nim pod­ruč­ji­ma zna­tno si­ro­ma­šni­je ri­bom ne­go do pre ne­ku de­ce­ni­ju ili go­di­nu, sa­ma po­mi­sao da bi se ne­gde na pod­ruč­ju Be­o­gra­da mo­gle na »otvo­re­noj« vo­di lo­vi­ti ka­pi­tal­ne ba­bu­ške de­lu­je go­to­vo ne­ve­ro­vat­no. Ali, ka­da ri­bo­lo­vac ima zna­nje, ide­ju i upor­nost, i to je mo­gu­će.

Usled eks­pan­zi­je fi­de­ra u Sr­bi­ji, mnogi su se dali na pra­vljenje hra­ni­li­ca za se­be i svo­je pri­ja­te­lje ili za da­lju pro­da­ju. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo vam ru­ko­tvo­ri­ne če­ti­ri ma­la pro­iz­vo­đa­ča nezaobilaznog de­la pri­bo­ra za ri­bo­lov­nu di­sci­pli­nu ko­ja je stekla naj­ve­ći broj poklonika u Sr­bi­ji u po­sled­njih pet­na­e­stak go­di­na

Amur se kod nas naj­vi­še pe­ca na ku­ku­ruz i boj­li­je. Ali, po­sto­ji još je­dan od­li­čan a ve­o­ma ma­lo upo­tre­blja­van ma­mac za ovog sna­žnog i bor­be­nog bi­ljo­je­da – šlji­va dža­na­ri­ka. Ona se na udi­cu mo­že ka­či­ti di­rekt­no i bez ika­kvih do­ra­da, ali će bi­ti još efi­ka­sni­ja ako je na­mon­ti­ra­mo ta­ko da leb­di, do­dat­no je aro­ma­ti­zu­je­mo i za­šti­ti­mo od spa­da­nja pri da­le­kim za­ba­ča­ji­ma.

Pe­ca­nje naj­ve­će evrop­ske slat­ko­vod­ne ri­be du­bin­skim me­to­dom je ve­o­ma iza­zov­no i uz­bu­dlji­vo. Za to su nam po­treb­ni jak i do­bro uklo­pljen pri­bor, do­sta str­plje­nja i ume­ća, kao i do­bro na­pra­vlje­ni i po­u­zda­ni si­ste­mi, ko­ji će omo­gu­ći­ti op­ti­mal­nu pre­zen­ta­ci­ju mam­ca... 

Sto­li­ca je oba­ve­zan de­o pra­te­će opreme ogrom­ne ve­ći­ne ri­bo­lo­va­ca ko­ji sa oba­le pe­ca­ju na pri­rod­ne mam­ce. Pri tom se za sedenje ko­ri­sti za­i­sta sve i sva­šta – od pra­sta­rih ho­kli­ca, pre­ko mo­de­la iz kam­per­skog ar­se­na­la, do tak­mi­čar­skih plat­for­mi i ša­ran­džij­skih i fi­de­ra­ških »sve­mir­skih bro­do­va«. Ka­ko se sna­ći u tom mno­štvu i iza­bra­ti op­ti­mal­no re­še­nje i po funk­ci­o­nal­no­sti i po ce­ni?