To­kom apri­la i ma­ja, ka­da je ša­ran u za­bra­ni na otvo­re­nim vo­da­ma, mno­gi lju­bi­te­lji lo­va ci­pri­ni­da bar po­ko­ji put odu na ne­ki od ko­mer­ci­jal­nih re­vi­ra ka­ko bi pre­kra­ti­li vre­me do po­čet­ka se­zo­ne i is­pro­ba­li sve ono o če­mu su raz­mi­šlja­li to­kom zim­ske pa­u­ze. Za fi­de­ra­še su rib­njač­ka je­ze­ra po­se­ban iza­zov, jer se na nji­ma mo­že ve­o­ma do­bro lo­vi­ti tzv. me­to­dom.

U pe­ri­o­du ka­da su sko­balj, mre­na i plo­ti­ca u lo­vo­sta­ju, mno­gi ri­bo­lov­ci sa te­ku­ći­ca mren­skog re­gi­o­na okre­ću se lo­vu po­toč­ne mre­ne. Ta ne­ve­li­ka ali vr­lo sna­žna i za pe­ca­nje za­ni­mlji­va ri­ba kod nas se naj­vi­še lo­vi na raz­ne gli­ste, a spe­ci­ja­li­sti je još bo­lje pe­ca­ju na ve­li­ku lar­vu ko­ju ri­bo­lov­ci sa ju­ga i is­to­ka Sr­bi­je zo­vu šum­skim cr­vom.

Ključ uspe­šnog va­ra­li­ča­re­nja ve­o­ma če­sto le­ži u iz­bo­ru ta­kvog mam­ca ko­ji kroz sloj vo­de u ko­m se gra­blji­vi­ca za­dr­ža­va mo­že­mo vo­di­ti tako da mu ona ne­ mo­že odo­leti. A ka­da bu­cov ni­je na po­vr­ši­ni, na na­pad ga ne­ret­ko mo­že­mo iza­zva­ti pro­vla­če­ći mu is­pred no­sa ma­lu va­ra­li­cu sna­žne vi­bra­ci­je.

Pe­ca­nje ke­de­ra (be­o­vi­ce) je ve­o­ma za­bav­no, di­na­mič­no i pri tom jed­no­stav­no, pa ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca sa njim po­či­nje, ne­ki mu osta­ju sve vreme ver­ni, a mno­gi mu se če­sto i ra­do vra­ća­ju. Ovaj pri­lo­g je sa­že­tak svega glav­nog što o lo­vu ke­de­ra pe­tlja­šem tre­ba zna­ti.

Po­lo­vi­nom apri­la, cr­no­o­ka de­ve­ri­ka i kru­pa­ti­ca su to­li­ko do­bro ra­di­le da ni­je bi­lo la­ko na­ći slo­bod­no me­sto na naj­i­zda­šni­jim po­te­si­ma. Ali, i u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji su naj­bo­lje pro­la­zi­li oni ko­ji su oda­bra­li od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu, ma­mac i do­bro uskla­di­li sve ele­men­te si­ste­ma.

Premda je i iz­la­ga­ča i ro­be i po­se­ti­la­ca na nedavno završenom ni­škom saj­mu lo­va i ri­bo­lo­va bi­lo ma­nje ne­go u ne­ko­li­ko pret­hod­nih go­di­na, i da­lje je reč o na­šoj naj­ve­ćoj smotri te vr­ste. Na­ša dvo­čla­na iz­ve­štač­ka eki­pa je ne­ko­li­ko sa­ti cu­nja­la po štan­do­vi­ma i pro­na­šla do­sta to­ga za­ni­mlji­vog.

Ci­lja­ni lov krup­nog so­ma je eks­trem­na di­sci­pli­na, ko­ja od ri­bo­lov­ca tra­ži mno­go upor­no­sti, od­ri­ca­nja i tru­da. Za uspeh ni­je do­volj­no pro­na­ći ri­bu i na­ve­sti je da uzme ma­mac ko­ji joj nu­di­mo. Mo­ra­mo u ru­ka­ma ima­ti i pri­bor od pr­vog do po­sled­nje de­ta­lja sa­sta­vljen ta­ko da mo­že da iz­dr­ži sva is­ku­še­nja bor­be sa ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­lo­gra­ma te­škim ori­ja­šem.

Ka­da tem­pe­ra­tu­ra vo­de po­čet­kom pro­le­ća poč­ne da ra­ste, ša­ran se po­la­ko po­kre­će iz zim­ske le­tar­gi­je. U ovom pe­ri­o­du, ka­da je naj­ce­nje­ni­ji ci­pri­nid na otvo­re­nim vo­da­ma u za­bra­ni, mno­ge pa­si­o­ni­ra­ne ša­ran­dži­je idu na ko­mer­ci­jal­ne re­vi­re. Iako su oni uglav­nom ve­o­ma gu­sto po­ri­blje­ni, ni na nji­ma se ri­be ne ka­če sa­me na udi­cu. Šta­vi­še, ne­ka­da je po­treb­no do­sta eks­pe­ri­men­ti­sa­nja da bi­ se ostva­ri­o do­bar ulov.

Če­sto se mo­že ču­ti da je jed­na od naj­bo­ljih ka­rak­te­ri­sti­ka fi­der teh­ni­ke to što ose­tlji­vi vrh fi­der šta­pa svo­jim ti­tra­njem ne­po­gre­ši­vo i mo­men­tal­no oba­ve­šta­va ri­bo­lov­ca da ri­ba uzi­ma ma­mac. Ali da bi u prak­si za­i­sta bi­lo ta­ko, mo­ra­mo do­bro na­pra­vi­ti si­stem i po­tom ga pra­vil­no za­teg­nu­ti.

U pe­ri­o­du pred mrest, mno­gi ci­pri­ni­di se in­ten­ziv­no hra­ne, pa ih je mo­gu­će ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ti. Ali to ne zna­či da će­mo uvek i svu­da ostva­ri­va­ti od­lič­ne ulo­ve. Ne­ka­da se ri­ba vr­lo ću­dlji­vo po­na­ša i ra­di na ma­ho­ve ili sa­mo u jed­noj ve­o­ma uskoj zo­ni, kao što je ne­dav­no iskusio na­š sa­rad­ni­k na jed­nom od naj­po­pu­lar­ni­jih me­sta na Ta­mi­šu.