Zbog neo­če­ki­va­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra vo­de, to­kom ja­nu­a­ra su se na Du­na­vu i ne­kim dru­gim rekama pe­ca­le čak i ci­pri­nid­ne vr­ste ri­ba ko­je vo­le to­plu vo­du i naj­ak­tiv­ni­je su to­kom le­ta i ra­ne je­se­ni, po­put ša­ra­na i ba­bu­ške. No i u ta­kvim uslo­vi­ma naj­bo­lje su pro­la­zi­li oni ko­ji su se pri­dr­ža­va­li ne­kih kla­sič­nih zim­skih pra­vi­la.

Po­čet­kom ka­len­dar­ske zi­me se po pra­vi­lu lo­ve naj­krup­ni­ji smu­đe­vi, uko­li­ko vre­men­ske pri­li­ke do­zvo­le iz­la­ske na vo­du. Ja­nu­ar 2014, me­đu­tim, bio je u ve­li­kom de­lu Sr­bi­je nat­pro­seč­no to­pao i suv, če­sto vi­še na­lik na sre­di­nu je­se­ni ne­go na prosečno naj­hlad­ni­ji me­sec, pri čemu je i vo­da ve­li­kih rav­ni­čar­skih re­ka bila to­pli­ja i bi­stri­ja no što je uobi­ča­je­no. Smuđ se i u ta­kvim uslo­vi­ma mo­gao hva­ta­ti, ali na do­bro oda­bra­nim me­sti­ma i u ne­ti­pič­no vre­me.

U pe­ri­o­du ko­ji pret­ho­di mre­stu, pol­no zre­le štu­ke se i da­lje hra­ne, ali se ne kre­ću pre­vi­še i ni­su sprem­ne za du­go jur­ca­nje za ple­nom. Za­to ih je jed­no­stav­ni­je na­ve­sti da uzmu pri­rod­ni ma­mac (ke­de­ra) ne­go va­ra­li­cu. Či­nje­ni­ca da u ovom pe­ri­o­du ni­je uvek la­ko do­ći ni do od­go­va­ra­ju­ćih ži­vih ma­ma­ca ne pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem, jer se mo­že vr­lo uspe­šno pe­ca­ti na mr­tve slat­ko­vod­ne ili mor­ske ri­be i nji­ho­ve ko­ma­de. Pre­zen­ta­ci­ja ko­ju vam ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo do­ka­za­no je ve­o­ma efi­ka­sna baš u ovom de­lu go­di­ne.

I ka­da je mla­di­ce u Dri­ni bi­lo ne­u­po­re­di­vo vi­še ne­go da­nas, va­ži­la je za »ri­bu od hi­lja­du za­ba­ča­ja«, ko­ju re­dov­no lo­ve sa­mo naj­ve­šti­ji i naj­u­por­ni­ji va­ra­li­ča­ri. Sa­da, me­đu­tim, ulov ni­je za­ga­ran­to­van ni naj­ve­ćim maj­sto­ri­ma. Za­što je ta­ko i šta sa­da ra­di­ti da bi­ se uhva­ti­la kra­lji­ca sal­mo­ni­da ot­kri­va je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca sred­njeg to­ka Dri­ne i po mišljenju mno­gi­h naj­bo­lji mla­di­čar Bal­ka­na.

Ša­ran, ba­bu­ška i de­ve­ri­ka spa­da­ju u vr­ste ko­ji­ma pri­ja­ju vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, pa se naj­u­spe­šni­je pe­ca­ju od dru­ge po­lo­vi­ne pro­le­ća do sre­di­ne je­se­ni. Ali uz do­bro oda­bra­nu tak­ti­ku, pri­hra­nu i ma­mac, te ci­pri­ni­de mo­že­mo uspe­šno lo­vi­ti i zi­mi, na­ro­či­to fi­der teh­ni­kom, na ma­njim sta­ja­ći­ca­ma sa bo­ga­tim ri­bljim fon­dom.

U naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne se po pra­vi­lu hva­ta­ju naj­krup­ni­ji smu­đe­vi. Ali, to ni slu­čaj­no ne zna­či da je zim­sko va­ra­li­ča­re­nje te ple­me­ni­te gra­blji­vi­ce la­ko i jed­no­stav­no. Baš na­pro­tiv – če­sto ni od­lič­no po­zna­va­nje te­re­na i na­vi­ka ri­be, do­bar iz­bor mam­ca i ve­li­ka upor­nost ni­su do­volj­ni za do­bar ulov ako ne­ma­mo i ma­lo sre­će.

Prem­da va­ra­li­ce od me­ke gu­me ko­šta­ju znat­no ma­nje od svih osta­lih, ni pe­ca­nje na njih ni­je jef­ti­no, jer se one do­sta ki­da­ju bu­du­ći da se vo­de po dnu i da se ko­ri­ste na te­re­ni­ma sa mno­štvom pre­pre­ka. Za­to mno­gi­ma pre ili ka­sni­je pad­ne na pa­met da poč­nu da pra­ve si­li­kon­ske ri­bi­ce ili tvi­ste­re za svo­je po­tre­be. U ovom tek­stu na­ći će­te sve in­for­ma­ci­je po­treb­ne da već za ne­ko­li­ko da­na poč­ne­te da hva­ta­te gra­blji­vi­ce na svo­je ru­ko­tvo­ri­ne.

Na­čin spa­ja­nja hra­ni­li­ce sa ostat­kom si­ste­ma je­dan je od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha u ri­bo­lo­vu fi­der teh­ni­kom. Re­še­nje ko­je vam ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo je jed­no­stav­no, a po­ka­za­lo se ve­o­ma do­brim u mno­gim si­tu­a­ci­ja­ma sa ko­ji­ma se sre­će­mo i u re­kre­a­tiv­nom i u tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu.

I to­kom naj­hlad­ni­jih da­na, ka­da iz ku­će iz­la­ze sa­mo oni ko­ji baš mo­ra­ju, naj­za­gri­že­ni­ji smu­đa­ro­ši na Du­na­vu, Sa­vi, Ti­si i dru­gim re­ka­ma po­ku­ša­va­ju da sa oba­le ili iz čam­ca nad­mu­dre omi­lje­nu gra­blji­vi­cu. Sa­da se mo­že i uloviti ka­pi­ta­lac, ali to ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no – osim ve­li­ke upor­no­sti i iz­dr­žlji­vo­sti po­treb­ni su i od­lič­no po­zna­va­nje te­re­na i na­vi­ka ri­be, do­bro iza­bran ma­mac i sa­vr­še­no uklo­pljen pri­bor, bez ijed­ne sla­be tač­ke.

Mno­gi­ma se či­ni da je pe­ca­nje na hleb kraj­nje jed­no­stav­no i da u nje­go­voj pri­pre­mi i upo­tre­bi za ma­mac ili pri­ma­mu ne­ma ni­ka­kve mu­dro­sti. To je, me­đu­tim, sa­mo de­li­mič­no tač­no. Za kom­pli­ko­va­njem uisti­nu ne­ma po­tre­be, ali uop­šte ni­je sve­jed­no ka­kav i ko­li­ko da­na star hleb će­mo upo­tre­bi­ti, ko­li­ko će­mo ga na­kva­si­ti, a ko­li­ko po­tom is­ce­di­ti i steg­nu­ti pri for­mi­ra­nju ku­gli, na ko­ji na­čin će­mo ga po­sta­vi­ti na udi­cu itd.